Ženidba Velagić-Ahmeta
0001 Vino piju Turci Kanižani
0002 U Kaniži u begluk-mehani,
0003 Tu ih pije trijest i četiri,
0004 Što ajana, što li bajraktara,
0005 Među njima gazi Ahmedbeže.
0006 Kad se Turci vina napojili,
0007 O svačemu eglen zametnuli,
0008 A najbolje o junaštvu svome,
0009 O junaštvu i o vojevanju.
0010 Što im muči gazi Ahmedbeže?
0011 Na desnu se podbočio ruku,
0012 A proliva suze iz očiju,
0013 Roni suze niz bijelu bradu.
0014 Pitaju ga mladi Kanižani:
0015 „Beg Ahmedbeg, od Kaniže glavo!
0016 Što ti mučiš, ništa ne divaniš,
0017 Što prolivaš suze iz očiju,
0018 Dede nami u mehani kaži!“
0019 Njima veli gazi Ahmedbeže:
0020 „Prođ’te me se, moji Kanižani!
0021 Meni, djeco, nije do eglena,
0022 I vi znate, moji Kanižani,
0023 Da sam imo na ćojluku kulu,
0024 Na ćojluku, na čitluku svome,
0025 Imo u njoj ostarilu ljubu
0026 I dva sina imo na odžaku:
0027 Mehmedbega, mlađeg Alibega,
0028 Imo Zlatku svoju jedinicu.
0029 Bila mi je Zlate isprošena,
0030 Isprosi je Alibegoviću
0031 Osmanbeže od Varada bila,
0032 Vinčo je je i ugovorio,
0033 A natako od zlata prstenje,
0034 Rok stavio za pun misec dana,
0035 Dok pokupi kićene svatove.
0036 Prošlo nije neg petnaest dana,
0037 Ban oršanski podignuo vojsku
0038 I išćero pod Kanižu bilu,
0039 Ja se ovde nisam prigodio,
0040 Jer sam bio u Osiku bilu
0041 Kod svog pobre silen Osmanbega.
0042 Ban na sela vojskom udario,
0043 Porobio gradu do bedena,
0044 Porobio, vatrom zapalio,
0045 Na moju se kulu navratio,
0046 Moju bilu kulu zapalio,
0047 Staru mi ljubu konji prigazili,
0048 Ljuba mi je svijet prominula,
0049 Poginula oba sina moja,
0050 Izginulo trideset delija
0051 I pred njima Ibro bajraktaru,
0052 Ufatili moju jedinicu,
0053 Odveli je do Oršana bila.
0054 Evo ima za sedam godina,
0055 Kako mi je kula izgorila,
0056 Moja Zlate Oršan naselila.
0057 S njome roblja sašlo do Oršana,
0058 Stotinu taman roba i robinje:
0059 Sve se do sad natrag povratilo
0060 Za ucinu, za novce gotove
0061 Posli moje Zlate jedinice.
0062 Evo ima za sedam godina,
0063 Kako mi je dopala nevolje,
0064 Za nju glasa ni habera nejma;
0065 A ja jadan jako ostario,
0066 Ne mogu se o konju držati,
0067 A kamo li do Oršana sići,
0068 Da bi svoju Zlatu potražio.
0069 U ’vo jadnih sedam godin dana
0070 Sedmero sam blago potrošio,
0071 Sedam puta slao uhodnike.
0072 Išli tamo do Oršana bila,
0073 Hodali su po zemlji nimačkoj,
0074 Taman jesu Beču sahodili:
0075 Za nju glasa ni habera nejma.
0076 Što mi je bila izgorila kula,
0077 Ja sam bolju sebi načinio;
0078 Što mi je starka svijet prominula,
0079 Mlađu sam sebi ljubu nabavio;
0080 Što su moja djeca izginula,
0081 I ta s’ žalost može priboliti,
0082 Muško su mi djeca poginula;
0083 Al što mi je Zlatka osužnjita,
0084 Ta se žalost priboliti ne će,
0085 Kanižani, do edžela moga.
0086 A znate li, moji Kanižani,
0087 Evo nejma neg dva bila dana,
0088 Kako me je Zlatka ocvilila.
0089 Stigla mi je knjiga od Oršana,
0090 Od Zlatije, moje jedinice,
0091 Eno Zlate u Oršanu bilu,
0092 Ona služi banicu gospoju.
0093 Meni, djeco, knjigu opravila
0094 I u knjizi meni napravila.“
0095 Pa se knjige fati u džepovih,
0096 Knjigu gleda, a suze proliva.
0097 Kakvu mu je knjigu napravila:
0098 „Kuku babo, gazi Ahmedbeže!
0099 Je li tvoja u životu glava?
0100 Evo ima za sedam godina,
0101 Kako sam se osužnjila, babo,
0102 A ja služim banicu gospoju,
0103 Lipo mi je kod gospoje bilo,
0104 Jošte vjere prevjerila nisam,
0105 Drži mene banica gospoja,
0106 Mene drži ka i svoje d’jete,
0107 Ni ban meni kidisao nije,
0108 A ti nikad ni mukajet nisi:
0109 Al si, babo, jako ostario,
0110 Pa ne moreš do Oršana sići,
0111 Ali žališ mala gotovoga,
0112 Pa ti ne ćeš da potražiš d’jete?
0113 Sad eto ti knjiga od meneka!
0114 Jesi l’ čuo, babo Ahmedbeže:
0115 Ban udaje tvoju jedinicu
0116 Čak daleko do Užbara bila
0117 Za nikakva Petraš-kapetana.
0118 U red s’ jadna i svatovom nadam:
0119 Svatovi će u nedilju doći,
0120 Sad u ovu, koja prva dođe,
0121 Doći, babo, stotinu konjika,
0122 Odoh jadna u zemlju neznanu!
0123 Van moj babo, gazi Ahmedbeže,
0124 Eto knjige tvoje jedinice!
0125 Ti ako si jako ostario,
0126 Pa ne moreš do Oršana sići,
0127 Ti ne žali mala gotovoga,
0128 Veš junaka u Kaniži traži,
0129 Ne bi li mi sišo do Oršana,
0130 Da Turčina vidim za života.
0131 Zlatka tvoja do Užbara ne će,
0132 Sama ću sebi edžel učiniti.
0133 Kaniža je gnjizdo sokolovo,
0134 Do sad se u njoj sokolovi legli.“
0135 Stade vika gazi Ahmedbega:
0136 „Vidite li, moji Kanižani,
0137 Osmanbega Alibegovića,
0138 Što je moju Zlatu isprosio?
0139 Vinčo je je i prstenovao,
0140 Crn mu obraz na obadva svita!
0141 Kako se je Zlatka osužnjila,
0142 Još se nije drugom oženio,
0143 A njoj nije ni mukaet bio.
0144 Da mi je je jednoč potražio,
0145 Ja b’ mu reko, da je junak pravi.
0146 Kanižani, braćo u mehani!
0147 Nije l’ mati rodila junaka,
0148 A sestrica brata othranila,
0149 Koji ne bi glave požalio,
0150 Da obuče nimačko odilo,
0151 Da on sađe do Oršana bila,
0152 Da dočeka Petraš-kapetana,
0153 Kad povede moju jedinicu,
0154 Da udari na stotinu svata?
0155 Ako bi ga sreca poslužila,
0156 Da pogubi Petraš-kapetana,
0157 Da iznese moju jedinicu:
0158 Svoju bi mu Zlatku poklonio
0159 Po nićahu Alibegovića.
0160 Ja bi njega Zlatkom oženio,
0161 A dobro ga, djeco, darovao.
0162 Mala imam, hesapa mu nejma:
0163 Imam čitluk pet stotin dimova
0164 I agaluk stotinu nefera,
0165 Imam bilu u Kaniži kulu:
0166 Sve ću njemu dati i Zlatiji,
0167 Samo nek me do smrti dohrani.“
0168 Kanižani glave obisili,
0169 Svaki muči, ništa ne govori,
0170 Nagoni se gazi Ahmedbeže,
0171 Nagoni se i dva i tri puta,
0172 Niko njemu ni mukaet nije.
0173 Ahmedbegu suze udariše:
0174 „A Kanižo, sam te Bog ubio,
0175 Kad u tebi sad nejma junaka,
0176 Da utiši ovog Ahmedbega!
0177 U tebe se kuga uselila,
0178 Potribila po tebi junake,
0179 Posli kuge Nimac naselio!“
0180 To govori, a na noge skoči,
0181 Ode beže iz begluk-mehane,
0182 Ostadoše mladi Kanižani.
0183 A tu se je momak prigodio,
0184 Iz Kaniže Velagić Ahmete,
0185 I taj momak na noge skočio,
0186 On okrenu svojoj biloj kuli,
0187 Sam govori, a sam odgovara:
0188 „Mili Bože, na svačem ti fala!
0189 Vid’de našeg gazi Ahmedbega
0190 I Zlatije kićene divojke!
0191 Vidi fale naših Kanižana!
0192 Svaki s’ fali, da je junak pravi.
0193 Dok je Zlatka na ćojluku bila,
0194 Svaki joj je bio mušterija,
0195 I ja sam joj bio mušterija.
0196 Mnogo sam puta pojaho dorata:
0197 Ja izjaši na ćojluk dorata
0198 Ispod kule gazi Ahmedbega,
0199 A pogledaj uz kulu kamenu,
0200 Vavik bi Zlatku viđo na pendžeru.
0201 Ona bi se na me nasmijala,
0202 Pa bi mene rezil učinila,
0203 Ona bi mi rekla sa pendžera:
0204 ,Poturico, Velagić-Ahmete!
0205 Što ti jašeš ispod kule bile,
0206 A ti mene gledaš na pendžeru,
0207 Poturico, kad ti fajde nejma?
0208 Za te nisu begovske divojke.
0209 Znaš, Ahmete, jedna poturico,
0210 Volila bi ja biti banica
0211 Nego tvoja kod kolina ljuba!’
0212 Sad je ’vako od Boga suđeno,
0213 Ni za to joj zaviditi ne ću,
0214 Saćerat ću doru do Oršana.
0215 Kada Petraš povede divojku,
0216 Udarit ću na stotinu svata,
0217 Upitati Petraš-kapetana,
0218 Za koga je kićena Zlatija,
0219 Neka vidi Zlatka poturicu,
0220 Da će me tamo mati poželiti!"
0221 Kada kuli u Kanižu dođe,
0222 Opremi se momak u odaji,
0223 On obuče nimačko odilo,
0224 A izvede doru u avliju.
0225 Kroz Kanižu otišće dorata
0226 Do konaka kaniškog kadije,
0227 Prid konakom razjaha dorata,
0228 Pa kadiji u odaju uđe,
0229 Salam viknu, pa poljubi ruku.
0230 Njemu veli kaniški kadija:
0231 „Hairala, Velagić-Ahmete!
0232 Šta je tebi triba od kadije,
0233 Kud s’ obuko nimačko odilo?“
0234 Njemu veli Velagić Ahmete:
0235 „Efendija, kaniški kadija!
0236 Dede meni po kuranu kaži:
0237 Da se more pravi junak naći,
0238 Da saćera ata do Oršana
0239 Poraz Zlate gazi Ahmedbega,
0240 Da udari na stotinu svata,
0241 Na svatove Petraš-kapetana:
0242 Ako bi ga sreća poslužila,
0243 Da ujagmi kićenu divojku,
0244 Da iznese Zlatu u Kanižu,
0245 Bi l’ mu mogla fetva posuditi,
0246 Da on uzme za ljubu divojku
0247 Po nićahu Alibegovića?“
0248 Njemu veli kaniški kadija:
0249 „A moj sine, Velagić-Ahmete!
0250 Da se more taki junak naći,
0251 Da iznese kićenu divojku,
0252 Pa je dade Alibegoviću,
0253 Zlatija je vinčata divojka,
0254 Da oženi bega u Varadu,
0255 Bolja mu ćaba ne bi tribovala.“
0256 Njemu veli Velagić Ahmete:
0257 „Efendija, za to te ne pitam!
0258 Bi l’ mi mogo fetvu izvaditi:
0259 Ko iznese kićenu divojku,
0260 Bi l’ je mogo za ljubu uzeti
0261 Po nićahu Alibegevića?“
0262 Njemu veli kaniški kadija:
0263 „Ja moj sine, Velagić-Ahmete!
0264 Ja bi mogo fetvu izvaditi:
0265 Ko b’ iznio kićenu divojku,
0266 Neka Zlatku ljubi na odžaku
0267 Nevinčatu kako i robinju
0268 Po nićahu Alibegevića.“
0269 Kada čuo Velagić Ahmete:
0270 „Fala tebi, kaniški kadija,
0271 Ja ću ići do Oršana bila;
0272 Ako Bog da i sreća božija,
0273 Ja izniti kićenu divojku,
0274 Ja će Ahmet tamo poginuti,
0275 Ja dopasti muke i tavnice.“
0276 „ „Hajde, sine, u sto dobrih časa!“ “
0277 Prid konakom uzjaha dorata,
0278 Izjaha ga gradu na kapiju,
0279 Otišće ga niz polje kaniško
0280 Kraj ledena vrila hadžijina,
0281 A već sunce pade za planinu.
0282 Polje priđe, pod Oršavu siđe,
0283 U Oršavu goru udario.
0284 Dok Oršavu goru prigazio,
0285 Još mu zori ni habera nejma,
0286 On išćera na polje Jagodno,
0287 Niz Jagodno ravno udario.
0288 Dok se spušti na Rabu ledenu,
0289 Raba broda ne da na sebika.
0290 Na ćupriju naćera dorata
0291 Kraj čardaka dviju harambaša,
0292 Što čuvaju na Rabi ćuprije:
0293 Jedno Sava, a drugo Jovane,
0294 Kod njih dvaju šezdeset družine.
0295 Čudne sreće Velagić-Ahmeta:
0296 Pospale su obi harambaše.
0297 Na ćupriji prićera dorata,
0298 Pa otišće do Oršana bila.
0299 Kad doćera gradu na kapiju,
0300 Već dan svano, a granulo sunce,
0301 A gradu se vrata otvorila,
0302 U kapiju ujaha dorata,
0303 Otišće ga gradu niz čaršiju
0304 Biloj kuli bana oršanskoga.
0305 Nedilji je jutro osvanulo.
0306 Kad dojaha kuli i avliji,
0307 Pred birtijom odjaha dorata
0308 Kod Milice dilber krčmarice.
0309 Milica mu posestrima bila,
0310 Ona njega dobro dočekala,
0311 Izvede ga u svoju birtiju,
0312 A prid njega piće postavila:
0313 „Gdje si, brate, Velagić-Ahmete!
0314 Što te nejma meni do Oršana,
0315 Jesi li se, brate, oženio?
0316 Ti ako se oženio nisi,
0317 Tebe sestra hoće oženiti:
0318 U nas ima lipih divojaka,
0319 Baš ako ćeš kićenu Ružicu,
0320 Lipu Ružu bana oršanskoga.“
0321 Njojzi veli Velagić Ahmete:
0322 „Ne budali, moja posestrimo!
0323 Što će meni kićena Ružica?
0324 Ahmet ne će kaurke divojke,
0325 Dok je Zlate gazi Ahmedbega.“
0326 Posestrimi suze udariše:
0327 „Muči, brate, nemoj budaliti!
0328 Ti se prođi krvave divojke!
0329 Ta je Zlatka nesretna divojka!
0330 Evo ima za sedam godina,
0331 Kako j’ Zlatka Oršan naselila.
0332 S njom je roblja sašlo do Oršana,
0333 Stotinu taman roba i robinje,
0334 Sve se j’ dosad natrag povratilo
0335 Za ucinu, za novce gotove
0336 Posli Zlate gazi Ahmedbega.
0337 Sve ti džaba, Bogom pobratime!
0338 Ban je lipu Zlatu poklonio
0339 Za nikakva Petraš-kapetana.
0340 Eno su došli kićeni svatovi,
0341 Došlo, brate, stotinu svatova
0342 Poraz Zlate, nesretne divojke,
0343 Sad će, brate, svati polaziti.
0344 Mučno je, brate, oteti divojku,
0345 Udariti na stotinu svata,
0346 Da ti vidiš Petraš-kapetana!“
0347 Onda veli Velagić Ahmete:
0348 „Muči, sestro, nemoj budaliti!
0349 Što mi fališ Petraš-kapetana,
0350 A ti huliš pobratima svoga?
0351 Posestrimo, izvedi dorata,
0352 Da poćeram doru u avliju,
0353 U avliju oršanskoga bana,
0354 Sad ’š viditi, što vidila nisi.
0355 Ja ću svoju glavu kabuliti,
0356 Pogaziti tole u avliji,
0357 Na Petraša doru naćerati:
0358 Jednog Zlate trebovati ne će.“
0359 Ufati ga dilber krčmarica:
0360 „Ne budali, Bogom pobratime!
0361 Ne zameći u avliji kavge,
0362 Ti ćeš ludo izgubiti glavu.
0363 Sjedi, pobro, da se napijemo!
0364 Sad će Petraš povesti divojku.
0365 Kad izvede u polje divojku,
0366 Ti izjaši gradu na kapiju.
0367 Kad si tamo nakan poginuti,
0368 Eto tebe, a eto svatova!
0369 Men’ se čini, Bogom pobratime,
0370 Tako Zlate ujagmiti ne ćeš
0371 Ni izniti u Kanižu bilu,
0372 Ti bi mogo izgubiti glavu.
0373 Ne zameći u Oršanu kavge,
0374 Iz grada ti uticanja nejma.“
0375 Posluša je Velagić Ahmete.
0376 Dok se s njome vina napojio,
0377 Digoše se kićeni svatovi,
0378 Povedoše na konju divojku.
0379 Sve ih Ahmet gleda sa pendžera,
0380 Gdje prolaze kićeni svatovi.
0381 Vavik kuka na konju divojka,
0382 A tiši je Petraš kapetane,
0383 I odoše gradu na kapiju.
0384 Uz Ahmeta boja ošinula,
0385 A na noge skoči u odaji:
0386 „Posestrimo, izvedi dorata!“
0387 Krčmarica izvede dorata.
0388 Kad uzjaha momak na dorata,
0389 Sestri dade trijest madžarija:
0390 „Sestro moja, da se halalimo.“
0391 Krčmarici suze udariše:
0392 „Hajde, brate, u sto dobrih časa,
0393 Da Bog dade, sretno tebi bilo!
0394 Ja ti tamo pomoći ne mogu.
0395 Da ti bude u životu glava,
0396 Da zapaneš zida i nevolje,
0397 Ja bi tebe mogla otpuštiti.
0398 Ružica je moja posestrima,
0399 Mene drži banica gospoja.“
0400 To mu reče, pa se rastadoše.
0401 Ode momak gradu uz čaršiju.
0402 Kad izjaha gradu na kapiju,
0403 A otišće niz polje dorata
0404 I on stiže kićene svatove:
0405 Vavik kuka na konju divojka.
0406 Kraj njih Ahmet progoni dorata,
0407 Njega gleda sa konja divojka,
0408 Poznaje ga, poznati ne more.
0409 Sve je tiši Petraš kapetane:
0410 „Muč’, ne plači, kićena divojko,
0411 Predaji se Petraš-kapetanu!
0412 Kad te svedem svojoj domovini,
0413 U mene je barilo cekina,
0414 Niži zlato ispod bila vrata!
0415 Ti ne gledaj toga gospodina,
0416 To ti nije Ture od Kaniže.“
0417 Ne da mu se utišiti Zlata.
0418 Kada viđa Velagić Ahmete,
0419 Na divojku poćera dorata,
0420 Pa povika kićenu divojku:
0421 „Muč’, ne plači, Turkinjo divojko!
0422 Mrtvom ću ti govoriti glavom,
0423 Predaji se ovom gospodinu!“
0424 Prepade se kićena divojka,
0425 Pa umuče na konju divojka.
0426 Njemu veli Petraš kapetane:
0427 „Gospodine od zemlje neznane!
0428 Hajde sa mnom mojoj domovini,
0429 Tiši meni na konju divojku!
0430 A evo ti stotinu dukata,
0431 Budi meni djever uz divojku!“
0432 Ahmet jaše doru uz divojku,
0433 Sve ga gleda na konju divojka.
0434 Kad su putu na rastanku bili:
0435 Jedni puti Rabi na ćupriju,
0436 Drugi idu niz polje zeleno
0437 Domovini Petraš-kapetana.
0438 Sam u sebi Ahmet pomislio:
0439 „Mili Bože, na svačem ti fala!
0440 Ovde nam se valja rastajati,
0441 Ovde valja kavgu zametnuti:
0442 Otragu se Oršan prigodio,
0443 Odvud Raba voda zaklonila,
0444 A odvuda stotinu svatova.“
0445 Pa povika na konju divojku:
0446 „Lipa Zlate gazi Ahmedbega!
0447 Moreš li ono utuviti vrime,
0448 Kad si bila na ćojluku bilu
0449 A u kuli roditelja svoga?
0450 Mlogo ti je bilo mušterija,
0451 I ja sam ti bio mušterija:
0452 Izjaho bi na ćojluk dorata.
0453 Kad bi tebe viđo na pendžeru,
0454 Ti bi s’, draga, na me nasmijala,
0455 Ti bi meni rekla sa pendžera:
0456 ,Poturico Velagić-Ahmete!
0457 Ti ne gledaj mene na pendžeru,
0458 Poturico, tebi fajde nema!
0459 Za te nisu begovske divojke,
0460 Volila bi ja biti banica,
0461 Nego tebi kod kolina ljuba.’
0462 Vidi, draga, poturice svoga:
0463 Ja ću za te glavu izgubiti.“
0464 A zacvili na konju divojka:
0465 „Dušo moja, Velagić-Ahmete,
0466 Vid’ der muke od kaurske ruke!“
0467 Stade vika Velagić-Ahmeta:
0468 „Dušmanine, Petraš-kapetane,
0469 Drži mi se, eto mene na te!
0470 Vidit ćemo u polju zelenom,
0471 Za koga je Zlatija divojka.“
0472 Pa se fati od pasa pušaka,
0473 Obi puške na njeg ponudio.
0474 Kapetana obi pogodiše.
0475 Do Zlatije prićera dorata,
0476 A ujagmi sa konja divojku,
0477 Pa je za se baci na dorata.
0478 Vratiše se kićeni svatovi,
0479 A na njega svati udariše,
0480 A pobiže Velagić Ahmete,
0481 Oni na njeg oganj oboriše.
0482 Biži Ahmet uz polje zeleno,
0483 A za njime stotinu svatova,
0484 Stiskaše se Rabi na ćupriju.
0485 Mogo b’ momak svatom ujagmiti,
0486 Dočekaše obi harambaše
0487 I njihove šezdeset družine,
0488 Stade vika Save harambaše:
0489 „Ne udrite momka ni divojke,
0490 Radite mu konja oboriti!“
0491 Kad šezdeset otrže pušaka,
0492 Sedam svati doru velikoga,
0493 Dorat pade, a momka pretišće.
0494 Dok stigoše kićeni svatovi,
0495 Svezaše ga obi harambaše,
0496 Povratiše momka i divojku.
0497 Uz njeg idu obi harambaše,
0498 Odoš’ svati svojoj domovini.
0499 Kad dođoše obi harambaše
0500 U avliju oršanskoga bana
0501 I Ahmeta vode savezata
0502 I uz njega kićenu divojku,
0503 A izađe u avliju bane:
0504 „Harambaše, moji službenici!
0505 Oklen vami Velagić Ahmete,
0506 Što vratiste kićenu divojku?
0507 Kamo vami Petraš i svatovi?“
0508 „ „Gospodine od Oršana bane!
0509 Ufatismo Velagina sina
0510 Na ćupriji, na Rabi ledenoj,
0511 I on nosi na konju divojku,
0512 Ujagmio kićenu divojku.
0513 Pogino je Petraš kapetane,
0514 Otišli svati svojoj domovini,
0515 Mi Ahmetu ruke savezali.“ “
0516 „Haj aferim, moji službenici!“
0517 Posadi ih u koledu bane,
0518 Razložiše hladno piti piće.
0519 A Ahmeta u stolac metnuše,
0520 Više njega Tomu službenika,
0521 Toma sablju drži golotrbu,
0522 Njemu veli u koledi bane:
0523 „Velagiću, pogano pletivo!
0524 Oklen, vraže, kod Oršana moga
0525 Ti pogubi Petraš-kapetana,
0526 A ujagmi kićenu divojku?
0527 Vidiš, vraže, uticanja nejma,
0528 Sad ću tebi odrizati glavu!“
0529 A zacvili kićena divojka,
0530 Ona banu ruci poletila:
0531 „Gospodine, ja ti ruku ljubim!
0532 Podaj meni izun u avliji,
0533 Da s’ halalim s Velagić-Ahmetom.
0534 O njega se jesam ogrišila,
0535 Ne bi li mi Ahmet halalio.“
0536 Njojzi veli Oršanlijću bane:
0537 „Hajde, Zlato, kićena divojko,
0538 Halaljuj se, koliko ti drago!“
0539 A poteče kićena divojka,
0540 Pa Ahmetu pade preko krila:
0541 „Dušo moja, Velagić-Ahmete,
0542 Dede dragi, da se halalimo!
0543 Ti ćeš s mene izgubiti glavu“.
0544 „ „Ne budali, kićena divojko!
0545 Ja ću tebi, draga, halaliti,
0546 Što si meni rekla, poturica.’
0547 Bit će i to, kako Bog naredi!“ “
0548 Ban povika Tomu službenika:
0549 „Službeniče, odsici mu glavu,
0550 Nek mu dalje životinje nejma!“
0551 Njemu Toma ruci poletio:
0552 „Molim ti se, gospodine bane,
0553 Da oprostim Velagiću ruke,
0554 Na njemu je dobro odijelo,
0555 Da sa njega skinem odijelo,
0556 Da ne mrljam ’vakog odijela.“
0557 Njemu veli Velagić Ahmete:
0558 „Službeniče, odsici mi glavu,
0559 Pa onda skini crvenu dolamu!
0560 Ja sam s’ svojom vjerom zaklinjao:
0561 Sa živa mene skinuti se ne će.“
0562 Bane Tomi veli u avliji:
0563 „Odriši ga, pa skini dolamu!“
0564 Njemu veli Toma službeniče:
0565 „Stan’, Turčine, Velagić-Ahmete!
0566 Sad ću vjeru tvoju pogaziti:
0567 Ja ću tvoje odrišiti ruke,
0568 Pa skinuti crljenu dolamu
0569 Na sramotu kano ženskoj glavi.“
0570 Pa Ahmetu on odriši ruke.
0571 A podviknu Velagić Ahmete,
0572 A otišće kićenu divojku,
0573 A na noge skoči u avliji,
0574 A od Tome sablju ujagmio.
0575 Dok ujagmi sablju u avliji,
0576 A pobiže Toma službeniče,
0577 A povika Velagić Ahmete:
0578 „Stani, Toma, uticanja nejma!
0579 Svakako je meni poginuti.
0580 Ja sam vjeru zado od sebeka,
0581 Da sa živa skinuti se ne će!“
0582 On pogubi Tomu u avliji,
0583 A za ruku ujagmi divojku,
0584 Udariše na njeg harambaše,
0585 Ode bane u kulu unutra,
0586 Stade vika bana sa pendžera:
0587 „Ne udri niko, već ufati živa!"
0588 A soldati na njeg udariše,
0589 A brani se Ahmet po avliji,
0590 Niko ne smi ubiti Ahmeta.
0591 Vavik viče bane sa pendžera:
0592 „Ne udri niko, već ufati živa!“
0593 Vavik bježi Velagić Ahmete,
0594 On pobiže gradu uz čaršiju,
0595 A povede za ruku divojku,
0596 A gradska se pritvoriše vrata.
0597 Sve ih viče bane sa pendžera:
0598 „Ne udrite, već ufat’te živa!“
0599 Povratiše Velagina sina,
0600 Vratiše ga natrag u avliju.
0601 Uz jednu se ćošu prislonio,
0602 Livom rukom drži divičicu,
0603 A desnom se brani od platnika.
0604 Stoji vika bana sa pendžera:
0605 „Ne udrite, već ufat’te živa!“
0606 A veli mu Sava harambaša:
0607 „Ko će vraga ufatiti živa?
0608 U ruci mu sablja golotrba.“
0609 A povika Ahmet u avliji:
0610 „Gospodine, kraljev službeniče!
0611 Živa mene osvojiti ne ćeš,
0612 Dok ne slomim sablju u desnici
0613 Ti ne gubi svojih plaćenika,
0614 Otvor’te mi kamenu tavnicu,
0615 Sam ću tebi a tavnica ući,
0616 Ja ubijte mene u avliji!“
0617 A povika bane sa pendžera:
0618 „Tavničaru, otvori tavnicu!“
0619 Kad tavničar otvori tavnicu,
0620 A uskoči Ahmet u tavnicu,
0621 Od tavnice pritvoriše vrata,
0622 A zapiva Ahmet u tavnici:
0623 „Fala tebi, gospodine bane!
0624 Kad ne dade ubiti Ahmeta,
0625 Sad ti radi, što je tebi drago!
0626 Kod mene je kićena divojka,
0627 Ja ne žalim ovde umrijeti.“
0628 Njemu veli bane sa pendžera:
0629 „Velagiću, eto ti divojka,
0630 Iz tavnice izlaženja nejma!“
0631 Neka Ahmet leži u tavnici,
0632 Da vidimo dilber krčmarice!
0633 Sve joj grozne suze udaraju,
0634 Ona krčmi pritvorila vrata,
0635 Ona ode u kulu kamenu
0636 U odaju kićenoj divojci,
0637 Lipoj Ruži bana oršanskoga.
0638 Dočeka je kićena divojka:
0639 „Gdje si, mila moja posestrimo!
0640 Što ti roniš suze iz očiju?“
0641 „ „Ne pitaj me, moja posestrimo!
0642 Imala sam pobratima svoga,
0643 Pobratima Velagić-Ahmeta.
0644 Eno mi ga u vašoj tavnici,
0645 Ode glava pobratima moga!
0646 Molim ti se ka sestri jedinoj,
0647 Izvadi mi pobratima moga!
0648 Kako sam se s tobom posestrila:
0649 Što si godic rekla posestrimi,
0650 Ono sam te lipo poslužila.
0651 Ja m’ izvadi pobru iz tavnice,
0652 Ja zakolji svoju posestrimu!“ “
0653 A veli joj kićena divojka:
0654 „Prođi me se, mila posestrimo!
0655 Ja bi tebi pobru izvadila,
0656 Puštila ga noćas iz tavnice:
0657 Ćaća se je vrlo razljutio,
0658 Mogo bi mi kidisati glavi.“
0659 „ „Ne će, Ružo, moja posestrimo!
0660 Ti s’ jedina u svog roditelja,
0661 Voli tebi nego svemu svitu.“ “
0662 Onda veli kićena divojka:
0663 „Davor moja mila posestrimo,
0664 Hajde, sestro, u svoju birtiju!
0665 Ja ću ćaći ići u odaju,
0666 Zamoliti roditelja svoga,
0667 Ne bi li mi puštio Ahmeta.
0668 Ako mi ga ne de otpuštiti,
0669 Evo ti je vjera Ružičina:
0670 Dok uspavam ćaću u odaji,
0671 Izvadit ću Velagina sina,
0672 Izvesti ga gradu na kapiju,
0673 Pa nek ide iz Oršana bila,
0674 Da će mi ćaća odrizati glavu!“
0675 Povrati se dilber krčmarica.
0676 Kad se tavna noćca unoćala,
0677 Bane pije u odaji vino,
0678 Kod njeg sjedi banica gospoja,
0679 Ružica im hladno liva vino,
0680 Vino liva, a suze proliva.
0681 Njojzi bane veli u odaji:
0682 „Ružo moja, u mene jedina!
0683 Što si, ćeri, nujna i zlovoljna?
0684 Ali te je zaboljela glava,
0685 Al’ te j’ ova okarala maja,
0686 Dede meni u odaji kaži!“
0687 Divojka mu ruci poletila,
0688 U obi ga ruke poljubila:
0689 „Ćaća bane, mili gospodine!
0690 Mene nije zaboljela glava,
0691 A nije me maja okarala,
0692 Već se tebi molim kod kolina:
0693 Ja u viku stekoh pobratima,
0694 Pobratima Velagić-Ahmeta,
0695 Na snu sam ga skoro pobratila,
0696 I on mene za sestru primio,
0697 Još Ahmeta ja vidila nisam:
0698 Je li ono Velagić-Ahmete?“
0699 Njojzi veli bane u odaji:
0700 „Ružo moja, moja jedinice!
0701 Ono j’ glava Velagić-Ahmeta.“
0702 Divojka mu poletila ruci:
0703 „Molim ti se, ćaća, kod kolina,
0704 Pušti meni pobratima moga,
0705 Ja zakolji svoju jedinicu!
0706 Svoga brata nejmam na odžaku,
0707 Neka imam Bogom pobratima!“
0708 „ „Prođ’ se, Ružo, moja jedinico!
0709 Ja sam reko, da puštiti ne ću.“ “
0710 Stoji cika kićene divojke,
0711 Ćaći banu pala preko krila,
0712 A banici suze udariše:
0713 „Nemoj, bane, mio gospodine!
0714 Ti poslušaj ćeri jedinice,
0715 U nas nejma neg jedna Ružica.
0716 Nemoj njemu kidisati glavi!
0717 On je svoju glavu kabulio
0718 Za Zlatiju, kićenu divojku,
0719 Nemoj njega Zlatom rastavljati,
0720 Van ti pušti i njeg i divojku;
0721 Lipo mi je Zlate naslužila,
0722 Služila me za sedam godina.“
0723 A kad bane razumio riči:
0724 „Ne plač’, Ružo, moja jedinice!
0725 Eto tebi Velagić-Ahmeta!
0726 Pa ga puštaj, kako tebi drago,
0727 Izvedi ga meni u odaju!“
0728 Kad divojka izun ujagmila,
0729 Od tavnice ključe ujagmila,
0730 A zapali sviću viđalicu,
0731 A dobavi dilber krčmaricu:
0732 Od tavnice vrata otvoriše.
0733 Kad uđoše obi u tavnicu.
0734 Ahmet sidi na studenoj stini,
0735 I divojku drži kod kolina.
0736 Njemu veli kićena Ružica:
0737 „O Turčine, Velagić-Ahmete!
0738 Kako ti je u našoj tavnici?
0739 Tavnica je kuća neobična,
0740 Ti se muci naučio nisi,
0741 Teškoj muci i ’vakoj tavnici.
0742 Jesi l’ čuo, Velagić-Ahmete,
0743 Da si novu steko posestrimu,
0744 Posestrimu, banovu Ružicu?
0745 Ja sam došla tebi u tavnicu,
0746 Da obiđem novog pobratima.“
0747 Nasmija se Velagić Ahmete:
0748 „O Ružice, nova posestrimo!
0749 Dobro mi je i boljem se nadam,
0750 Kad dvi sestre stekoh u sebeka.“
0751 Njemu veli kićena divojka:
0752 „Ustaj, brate, povedi Zlatiju!
0753 Tebe bane zove u odaju.
0754 Ja sam ćaću zamolila svoga.
0755 Meni te je ćaća poklonio.“
0756 Ruža vodi njega i divojku,
0757 Izvede ga banu u odaju,
0758 Njemu veli Oršanlija bane:
0759 „Ljuta zmijo, Velagić-Ahmete,
0760 Mol’ se Bogu za zdravlje Ružici!
0761 Da te Ruža nije pobratila,
0762 Živa tebe ne bi otpuštio.“
0763 „ „Gospodine i moj poočime!
0764 I to mi je od Boga suđeno,
0765 Da ja stečem sestru u Oršanu.“ “
0766 Nasmija se Oršanlijću bane:
0767 „Pravo j’ tako, Velagić-Ahmete,
0768 Eto tebi Zlatije divojke!
0769 Hajde s Bogom u svoju Kanižu,
0770 Vodi Zlatku kićenu divojku,
0771 Pa se ženi s njome u Kaniži,
0772 I eto ti stotinu dukata,
0773 Pa opremi pira na odžaku
0774 Raz bratimstva moje jedinice.
0775 Leti, Ružo, spremi mu đogata,
0776 Mog sedmoga konja na jaslama.
0777 Neka jaše đogu velikoga,
0778 Neka nosi na konju divojku!“
0779 A povika banica gospoja:
0780 „A moj bane, mili gospodine!
0781 Ja ću Zlatu lipo opremiti,
0782 Alata joj konja pokloniti,
0783 Neka jaše ata na Kanižu,
0784 Nek svak znade u turskoj Kaniži,
0785 Kod kog je bila kićena divojka.“
0786 Ružica im konje sigurala,
0787 A gospoja opremi djevojku.
0788 Kad izađe Velagić Ahmete
0789 I izvede kićenu divojku,
0790 Pojahaše konje u avliji.
0791 Prid njima idu obi posestrime,
0792 Izvede ga Ružica divojka,
0793 Izvede ga gradu na kapiju,
0794 Dade pobri knjigu od sebeka:
0795 „Eto t’, brate, knjiga Ružičina!
0796 Sad se neboj Save ni Jovana.
0797 Ko god vidi knjigu divojačku,
0798 Niko t’ biti ni mukaet ne će.“
0799 To rekoše, pa se rastadoše,
0800 Ode Ahmet uz polje zeleno.
0801 Kada Rabi na ćupriju dođe,
0802 Opaziše obi harambaše,
0803 Pod Ahmetom konja ufatiše:
0804 „Stan’, Ahmete, odnili te đavli!
0805 Koji tebe vrazi izvadiše,
0806 Banova ti konja podmakoše?
0807 Sjahuj konja, ti ne gubi glave!“
0808 Nasmija se Velagić Ahmete:
0809 „Ne budali, Sava harambaša,
0810 Sjahivanja nema do krepanja!“
0811 Pomoli mu knjigu divojačku.
0812 Kad vidiše knjigu divojačku,
0813 Njemu vele obi harambaše:
0814 „Hajde s Bogom, novi pobratime!“
0815 Kraj njih Ahmet proćera đogata,
0816 A dade im dvan’est madžarija:
0817 „Pobratimi, napijte se pića!“
0818 On otišće uz polje Oršavi,
0819 U Oršavu goru udario.
0820 Dok Oršavu goru prigazio,
0821 Veš dan svano i granulo sunce,
0822 Goni momak uz polje Kaniži.
0823 Kada Ahmet u Kanižu dođe:
0824 Ne ći Zlate svojoj biloj kuli,
0825 Odvede je gazi Ahmedbegu,
0826 Pa je dade gazi Ahmedbegu
0827 I gospoji Ahmedbegovici:
0828 „Eto t’, beže, tvoja jedinica!
0829 Bio sam joj vavik mušterija,
0830 Sa nje jesam glavu kabulio,
0831 Izgubio doru velikoga.“
0832 Pregrli ga gazi Ahmedbeže:
0833 „A moj sine, Velagić-Ahmete!
0834 I ja ću ti Zlatku pokloniti.
0835 Neka Zlate u odžaku mome!
0836 Ti se spremaj za nedilju dana,
0837 Hodi mojoj kuli po divojku,
0838 Ja ću tebe Zlatkom oženiti.
0839 Što sam reko, ni poreći ne ću:
0840 Sve ti moje džaba dostojanje,
0841 Samo naske do smrti dohrani!“
0842 Ode Ahmet svojoj biloj kuli.
0843 Drži Zlatu Ahmedbegovića,
0844 Konda je je od srca rodila,
0845 Raz hatora Ahmedbega svoga
0846 I njegova Velagina sina.
0847 Diže Ahmet mlade Kanižane
0848 I odvede kićenu divojku.
0849 Tad se Ahmet Zlatom oženio,
0850 Držo ga je gazi Ahmedbeže,
0851 Svoje mu je dao dostojanje,
0852 Ahmet bega do smrti dohrani.
0853 To se čulo do Varada bila,
0854 Spominjali po mehanah Turci,
0855 Prekorili Alibegovića,
0856 Kako j’ drugom curu poklonio
0857 I vjenčatu i prstenovatu,
0858 A od straha bana oršanskoga
0859 Nije smio do Oršana sići.
0860 Ahmet Zlatom porod porodio:
0861 Dvoje muško, a i jedno žensko,
0862 A nikad je nije prekorio,
0863 Što je njega poturicom zvala.
