Ženidba Janka Rušetlije
Sedi Marko s majku da večera,
da večera samo sol i leba;
pa ga majka njega prašuvala:
„More Marko, a moj mili sinko,
otkako si junak nastanaja, 5
da li si se nikat uplašija?"
Pa je Marko majke govorio:
„Otkako sam junak nastanaja,
sal jedanput s'm se uplašija:
zaženi se Janko Rušetlija, 10
zaprosija odalek’ devojku,
odaleko kralja Mikaila;
pa kanija Miloš Kobilića,
njega kani kum da mu bidne;
i kanija Relju od Pazara, 15
njega kani stari svat da bidne;
a mene je za dever’ kanija,
da mu bidnem dever uz devojku.
Pa pođomo niz beli drumovi,
tamo dole onoj Belo more, 20
niz zemljište zvano Rumenliju,
i pređomo preko Belo more,
i otomo kralju Mikailu.
Grdno ne je on nas pričeka'ja,
i ni dava pivo i varivo, 25
i ni dade konja sas devojku.
Pa pođomo niz beli drumovi,
ulegnamo goru Rumenliju.
Iskoči ni crni Arapina
i on nosi do tri crne gla've, 30
jedna zbori, a tej druge ćutiv.
Pa sretnaše Miloš Kobilića,
pa mu kaže crna Arapina:
„Jel’ ćeš dati svileni darovi,
jel’ ćeš dati glavu od ramenja?" 35
Uplaši se Miloš Kobiliću,—
odma frlja svileni darovi.
Pa prašuje Relju ot Pazara:
„Čuj, bre Reljo, pazarsno kopile,
jel’ češ dati svileni darovi 40
jel’ ćeš dati glavu od ramenja,
jel’ češ dati konja sas devojku?”
Teško se je Relja uplašija,
pa frljija' svileni darovi,
pa je daja konja sas devojku. 45
Vreme dođe da i mene čuje.
„Čuješ 'vamo, Kraljevići Marko,
jel’ će dadeš svileni da'rovi,
jel’ će dadeš glavu od ramenja,
jel’ će dadeš konja sas devojku? 50
Da je ona barem tvoja' bila,
barem tebe žalba neće te je,
a ona je Janka Rušetlije."
T'ga sa'm se, majke, uplašija.
Ražali se moja mlada snava 55
što će ide s crnu Arapinu,
pa govori na njojnoga numa,
i govori na staroga svata,
i govori ručnoga devera:
„Čuješ 'vamo, a moj mili kume, 60
čuješ i ti, moji stari svate,
i ti, more, moj ručni devore,
kat idete u Prilepa grada,
što ćet’ kazat’ Janka Rušetliju,
kude će je vaše junaštvo, 65
kat ste mene dali na Arapa,
na Arapa, crna gospodara?”
Pa se dever mlogo ražalija,
baš ja, majke, Kraljevići Marko,
pa si stado dever uz nevestu, 70
pa presreto crnu Arapinu,
pa mu skina glavu od ramenja,
pa mu uzna svileni darovi,
pa mu uzna konja sas devojku,
pa si sedna tri dni i tri noći 75
sve u goru crnu Rumenliju.
Pa ti zberem kiteni svatovi,
pa ti zberem kuma i starejka,
pa ti idem u Prilepa grada,
baš kud' moj'ga Janka Rušetliju, 80
i dovedem mladu tuj nevestu.
Grdno ne je Janko dočekaja,
i ni daje pivo i varivo,
pa' t’ga nas, majke, ispratija.“
