Ženidba Jakše kapetana
Konja rani Jakša kapetane,
Ne rani ga čim se konji rane,
Već ga rani ječmom i pirinčem,
Jutrom ječmom, večerom pirinčem,
Konja rani, a konju govori: 5
„O moj vranče, vele dobro moje!
„Sad je tebe sedam godinica,
„A mene su dvades i četiri;
„Ti si konjic dobar za jahanje,
„Ja sam junak istom za ženidbu, 10
„Bi l' se mog'o u te pouzdati,
„Da preplivam Savu i Dunavo,
„Da prenesem mene i đevojku,
„Da idemo Šamu bpjelome?
„Onđe kažu Šamskog paše zlato, 15
„Da je l'jepa, ljepša bit' ne može,
„Da vrijedi grada Carigrada.“
Vranac njemu njiskom odgovara:
„Gospodaru, Jakša kapetane!
„Ti se možeš u me pouzdati, 20
„Možeš u me, al' možeš li u se?
„Preplivaću Savo i Dunavo,
„Prenijeću tebe i đevojku.“
Opremi se Jakša kapetane,
Pa on ode Šamu bijelome. 25
Kad je bio blizu b'jela Šama,
Al' se nešto ukraj vode b'jeli,
Čudio se Jakša kapetane:
„Mili Bože, čuda velikoga!
„Šta se ono ukraj vode b'jeli? 30
„Il' je sunce il' je mjesečina,
„Il' su vile kolo uvatile?“
Vranac njemu njiskom odgovara:
„Gospodaru, Jakša kapetane,
„Nit' je sunce, nit' je mjesečina, 35
„Nit' su vile kolo uvatile,
„Već đevojka, šamskog paše zlato,
„S robinjama pokraj vode šeta."
Kad to čuo Jakša kapetane,
On ne ide poljem širokijem, 40
Već on ide lugom zelenijem,
A kad dođe do vodice ladne,
Sakri konja u zelena luga,
On se sakri pod rumenu ružu,
Pa on gleda šamskog paše zlato: 45
U ruci joj srebrna maštrafa,
Zavatila punu vode ladne,
Pa poljeva tananu robinju.
Govori joj tanana robinja:
„Nemoj mene, gospo, poljevati, 50
„Polio te Jakša kapetane,
„Iz kondira crvenijem vinom."
Al' govori šamskog paše zlato:
„Robinjice, po Bogu sestrice,
„Ne spominji Jakše kapetana; 55
„Kad spomeneš Jakšu kapetana,
„Od stra mene uvati groznica,
„Jer u njega dobra konja kažu,
„Koji može Dunav preplivati.“
Al' to Jakša i sluša i gleda, 60
Pa govori šamskog paše zlatu:
„Daj, đevojko, vode u maštrafi,
„Jer sam junak vrlo ožednio.“
Ona njemu ladne vode pruži,
Al' on neće vode ni maštrafe, 65
Već đevojku za bijelu ruku,
Pa je baci za sebe na vranca,
I pobježe preko polja ravna,
A robinje dvoru bijelome,
Te kazuju paši gospodaru. 70
Tom se paša odmah dosjetio,
To će biti Jakša kapetane,
Jer u njega dobra konja kažu,
Koji može Dunav preplivati.
Pašinica kćeri knjigu piše: 75
„Ah žalosna, kćeri Umijana,
„Na što si se mlada prevarila,
„Na jednoga vlaškog kapetana?
„Ja ti ne dam tankijeh darova,
„Poslaću ti lakat burundžuka, 80
„Da zaviješ tvoje b'jelo lice,
„Da ne vidiš kad ga Vlaše ljubi.“
Umnjana otpisuje majci:
„A ne luduj, moja stara majko,
„Da ti znadeš kako Vlaše ljubi, 85
„Ti bi baba pašu ostavila,
„Pa bi s' i ti za Vlaha udala;
„Već mi pošlji moje tanke dare,
„Da darujem sav rod vojna moga."
