Žendiba Alije Filipovića

* * *


Žendiba Alije Filipovića

(Kate Murat)

L’jepa Fajka bratu knjigu piše:
»O moj brate Ljuboviću Bego!
Oli ne znaš, ol’ za me ne haješ?
Prije neg’ sam u Udbinu došla,
ostala sam crna udovica; 5
ja ne smijem, brate, dobro moje,
ja visoka otvorit’ prozora,
ni na prozor iznijeti glave
od Turaka mlad’jeh neženjen’jeh;
sve me kore što se ne udavam. 10
Vidi za me, brate, dobro moje!
Ol’ dođite, ol’ koga pošljite.«
A kad Begu b’jela knjiga dođe,
kad vidio što mu sestra piše,
on mi sestri knjigu otpisuje; 15
ovako joj u toj knjizi piše:
»Udovice Fajko, sestro moja,
sestro moja, doći ne mogu ti!
Poslaću ti slugu Usejina.
Kad ti sluga Usejine dođe, 20
vi po dvoru blago pokupite
i na dobre konje tovarite.
Neka sluga silno goni blago;
a ti, Fajka, draga sestro moja,
sestro moja, ti se resi l’jepo 25
u od’jelo tvoga gospodara,
noćno b’jela pobjegni iz dvora.
Kada budeš kroz Zagorje ramno,
ondi će te nojca uhititi
baš pred dvorom beg Filipovića 30
đe je tvoja sestra udomljena;
zakucaj mu alkom na vratima,
ti dozivlji bule sestre tvoje,
ti joj reci, Fajko, sestro moja:
’Gospođice beg[1] Filipovice! 35
Ja sam momče iz daleka grada,
mukla me je nojca uhitila
pred vašijem dvorom bijelijem;
niti koga znadem ni poznadem,
ma sam junak čuo od drugoga 40
d’ odi ima dobra gospođica,
da će mene na konak primiti.’
Sestra će te na konak primiti,
daće tebi konak i večeru.
Ma te molim, Fajko, sestro moja, 45
kad ti budeš ’sestrom govoriti,
ona ima Aliju đevera,
ti se čuvaj mlada od Alije
da te ne bi Ale poznavao;
on je Ale ašik na đevojke, 50
on bi Ale tebe obljubio,
a za te se ne bi oženio;
nama bi se zgodila sramota.«
Kad je Bego knjigu nakitio,
tad je dava sluzi Usejinu, 55
on je sluga knjigu usprimio,
pa mi ide u Hladušu[2] ramnu;
zdravo Fajci b’jeli na dvor dođe.
L’jepo Fajka slugu dočekala
i po dvoru stali kupit’ blago, 60
a Fajka se stala resit’ l’jepo
u od’jelo gospodara svoga,
noćno Fajka iz dvora pobjegla.
Kad je bila kroz Zagorje ramno,
tu je mrkla nojca uhitila 65
baš pred dvorom beg Filipovića.
Kuca Fajka na vratima s alkom
i dozivlje bulu sestru svoju:
»Gospođice Begfilipovice!
Ja sam momče iz daleka grada, 70
mrkla me je nojca uhitila
pred vašijem dvorom bijelijem.
Niti koga znadem ni poznadem;
molim tebe, gospođice moja,
primi mene na konak u tebe!« 75
Kad to čula Begfilipovica,
b’jele joj je dvore otvorila,
Fajci dade konak i večeru.
A kadar su na večeru bili,
služi im vino nejaki Alija, 80
baš sinovac beg Filipovi'a.
Ale kupu vina natočio
i svojoj je strini govorio:
»Napi mi se, neznan gospodare!
Ti si momče iz daleka grada, 85
bićeš mlado momče ožednjelo.«
A njemu je govorila strina:
»Tebi fala, nejaki Alija,
na tvojemu vinu crljenomu!
Otkad sam se rodio u majke, 90
ja ne pijem vina ni rakije,
ni od loze roda nijednoga,
neg’ šerbeta slatke medovine.«
Al’ govori lijepa Fajkula:
»Gospođice Begfilipovice! 95
Otkad sam se od majke rodio,
sam nijesam nojce prenoćio,
pa ni noćas neću, gospođice!
Tebe molim, gospođice moja,
daj ti meni Alu nejakoga 100
da m’ je samu nojcu prenoćiti.« 
Kad to čula Begfilipovica,
ž’o joj bilo dati Alu sina;
ma se njome nije moglo ino,
neg’ joj dava Alu nejakoga. 105
Fajka ide š njim tih sanak spavat’.
Kolika je božija noć bila,
svu noć nije sanak boravila,
svu noć se je s Alom preigrala.
A kadar je b’jeloj zori bilo, 110
al’ govori lijepa Fajkula:
»O Alija, drago d’jete moje!
N’jesam momče iz daleka grada,
nego Fajka, draga strina tvoja,
što sam Fajka bila udomljena 115
čak daleko u Hladuši ramnoj
za junaka od Hladuše Muja!
Ostala sam crna udovica
prije neg’ sam u Hladušu došla;
sad se vra'am u rod bra'i svojoj. 120
Ti pozdravi mile majke tvoje,
majke tvoje, drage sestre moje,
ti joj reci, Ale, d’jete moje:
đe s’ joj oči — da bi joj ispale!
Vrlo ti me poznat’ ne umjede!« 125
Pa se maše[3] u žep pod dolame
i dava mu rumenu jabuku,
u jabuci stotinu dukata:
»Na ti ovo, Ale, d’jete moje,
da ti znadeš da je strina tvoja.« 130
Pa ga ljubi lišce u rumeno.
Fajka pođe bijela iz dvora,
pa prihvati debela dorina
i konju se u seldo bacila,
udrila ga rosne niz livade. 135
Ale majci šeta u kamare,
Ale svojoj majci govorio:
»O gospođo mila moja majko!
Đe s’ ti oči da bi ti ispale?
Nije ono, mila moja majko, 140
momče mlado iz daleka grada,
neg’ je ono Fajka, sestra tvoja,
što je Fajka bila udomljena
čak daleko u Hladušu ramnu
za junaka Muja od Hladuše. 145
Ostala je Fajka udovica
prije neg’ je u Hladušu došla,
sad se vraća u rod braći svojoj.« 
Sve to misli nejaki Alija
da ga niko od nikle ne čuje, 150
sve ga sluša dundo mu Alija.
A kadar se naslušao Ale,
iz dušeka na noge skočio,
stane Ale pa se resi l’jepo.
A kad se je Ale naresio, 155
šeta Ale u konjske podrume
i prifati debela šarina,
okročio pa ga preklopio,
pa za Fajkom stane u poćeru.
Ma je Fajci dobroj sreći bilo: 160
Fajka u dvor, a pred dvor Alija,
sam je Ale konja osjednuo,
brez test’jera u dvor ušetao,
l’jepu Fajku u braće prosio;
Ale prosi, braća mu je dali. 165
Ale tvrdu vjeru uhitio,
l’jepu Fajku darim’ nakitio,
pa mi dvoru ide bijelomu.
Netom Ale b’jelom dvoru dođe,
stane Ale i kupi svatove, 170
ide Ale ’svatim’ po đevojke.
Zdravo Ale u đevojke dođe,
poštovali, đevojke mu dali.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

  1. Inače je to vlastito ime »Bego«. Možda treba čitati »Begfilipovice« kao niže.
  2. Inače "Kladuša"
  3. Verovatno treba čitati "maša"

Izvor

Narodne pjesme iz Luke na Šipanu, zapisao Andro Murat, Matica Hrvatska, Zagreb 1996, Hrvatske narodne pjesme, rukopisna baština, knjiga 1, str. 416-420