Žena (D. Vasiljev)
Žena
Žena je svetla, najlepša varka;
otac i mati i porodica;
Magdalena il' Bogorodica,
po tome: mrzi li, ili te voli.
Žena je oganj što večno plamti,
u jadu radost, u sreći tuga;
oholi tiran, ponizni sluga,
danas je ovo, sutra ono.
Ne reci ništa, i suznim okom
sve ti uzima i sve ti daje,
al' padne kiša - i nesrećna je;
ni sama ne zna ni zašto ni krošto.
Žena je Sunce koje se rađa
i budi sestru, rumenu Zoru;
žena je na uzburkanom moru
svetilja što te iz daljine vodi.
Žena je oblak, magla i munja,
i tamna ponoć i sjajno podne.
Žena je blago i njive rodne -
ili letina sa praznim vlaćem.
Žena je oltar, ili je žrtva
kada zajeca, ili oneme.
Žena je Prostor. Žena je Vreme.
Žena je Čoveku istorija.
Žena je sve!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|