Žarko i Milica
Jeste l čuli, braćo, ovo,
desilo se nešto novo,
o ljubavi Perovića;
tu Perović beše Žarko,
ko na istok sunce jarko, 5
i njegova ljubavnica,
miloj majci jedinica;
jadan Žarko ljubav krije,
a Milica ne umije,
na Milicu svašta zbore, 10
samo Žarku da upore:
„Milica je mnogo prosta,
ima cura ljepših dosta!
Jadan Žarko ne zna šta će,
pa na jednu miso dođe: 15
opremi se i opravi,
na prst mali prsten stavi,
o ramenu pušku uze,
niz obraze proli suze,
kraj lipova prođe hlada, 20
tu ga čeka cura mlada;
„Dobro jutro" Žarko viče,
iz cvijeća mu cura kliče:
„Aoj, Žarko, rode mio,
gde si tako poranio?" 25
Kraj Milice sede mlade,
pa joj priča teške jade:
„Majka mi je ljuta soja,
pa mi ne da da si moja!"
Od istoka sunce sija, 30
pisnu cura kaj no zmija:
„Uzmi pušku pa me ubi,
ne daj drugi da me ljubi!"
Žarko srca kamenoga,
karabina pali svoga, 35
karabinu vatru dade,
mrtva cura zemlji pade.
„Aoj brate, mio rode,
kaži ovu, kaži majci,
neka znaju i rođaci: 40
danas im se Žarko ženi,
neka dođu amo meni."
Karabinu vatru dade,
kraj Milice mrtav pade;
kraj Milice mrtav osta, 45
neka im je ljubav prosta.
