[Ej more Mile, Mile barjaktare]
Ej more Mile, Mile barjaktare!
Put putuje Mile barjaktare,
put putuje tri godine dana,
put putuje, za leba gladuje,
ja da nađe devojku za njega, 5
ja da nađe sliku sprema njega,
i za majku dobri prijatelji.
Aj on odija tri godine dana.
Kude nađe devojku za njega,
tuj ne nađe dobri prijatelji. 10
Kude nađe dobri prijatelji,
tuj ne nađe devojku za njega.
Kude nađe sliku sprema njega,
tuj ne nađe dobri prijatelji.
Aj pitala ga ostarela majka: 15
„Aj more Mile, more milo čedo,
slušaj, sine, nana šće ti kaže,
jani konja i sedlo pod tebe,
pa pokani kuma i starejka,
pa pokani kiteni svatovi, 20
pa ti ajde Gornjo Karačevo,
tamo ima devojka za tebe,
tamo ima slika sprema tebe,
i za majku dobri prijatelji.“
Mile si je nanu poslušaja, 25
i pokani kuma i starejka,
pa pokani ručnoga devera,
pa pokani kiteni svatovi,
pa otide Gornjo Karačevo,
da si uzne Mariče devojče. 30
Tri dana su tamo probavile.
Izvedoše Mariče devojče.
Progovara mladi mladoženja:
„Čuj ovamo, devojkina nano,
da l’ ti ćera iz bašče niknala? 35
Da l’ ti ćera od boga padnala?
Da l’ ti ćeru bog od srce daja?“
Progovara devojkina nana:
„Čuj ovamo, mladi mladoženjo,
imala sam deset devojaka, 40
svaka mi je na venčanje pošla,
pa je mene ju put ostanala.“
Aj progovara devojkina nana:
„Da l’ si, sine, iz bašče niknaja?
Da li te je bog od srce daja?“ 45
Progovara Mile barjaktare:
„Čuj ovamo, devojkina nano,
moja majka judova ostala,
pa je mene lepog očuvala.“
Aj povedoše Mariče devojče, 50
povedoše, na drum ostanaše.
Kad se vrati mladi barjaktare,
susrela ga taj njegova majka:
„Čuj oavmo, Mile barjaktare,
kam ti, sine, devojče Mariče?“ 55
„Daj namesti tuj meku postelju,
da ja legnem na toj levo rebro,
će ti kažem sve kako je bilo.“
