Ere poje vrbu

Išlo dvanaest Era putem, pa dođu na neku vodu, i tu ugledaju krivu vrbu nagnutu nad vodom. Onda će jedan reći: - Ene, drugovi, ožednjela ona vrba, pa ne može da dovati vodu. Ajde da je napojimo - sevap je! - Pa kako ćemo, - upitaju ostali - kad je debela i visoka? - Pa eto kako, ja ću se uvatiti za vr od vrbe, a jedan od vas mene za noge, a treći ovome drugome, a četvrti trećem, i tako redom, dok se svi povatate jedan za drugoga, i tako ćemo je saviti i napojiti. Tako i učine. Kad su se svi povatali, povika prvi: - Jeste li se svi povatali? - Jesmo, - odgovore oni. - E, onda držite se vi čvrsto, dok ja pljunem u ruke da priuzimem za grane, gotov sam ih ispustiti, - pa pusti vrbu da bi pljunuo u ruke, a oni se otisnu svi u vodu, pa se podave, osim prvoga koji je znao plivati. On ispliva, pa kad stane na obalu, okrene se da vidi šta je sa ostalima, pa viđevši da nema nijednoga, reče: - I, pobogu! Umalo što ne bi zlo!