Epske pesme

Epske pesme

          Krug epskih pesama ove zbirke, kojih ima ukupno devetnaest, otvara nekoliko pesama s veoma arhaičnom, mitološkom sadržinom. Tako se u zaglavlju nalazi poznata pesma koja kazuje o čudesnom rođenju zmije, pošto žena pojede ribu (br. 140). „Skraćena” varijanta ovog omiljenog sižea, koji je, verovatno, deo internacionalno rasprostranjene priče o zmiji mladoženji,^[1] zabeležena je, inače, još u Erlatenskom rukopisu. Ovde se ona ne vezuje, kao što je uobičajeno, za bezdetnu kraljicu, već za gospojicu, a lokalno je obeležena i imenima junaka - Kata i Marica - te tako ova pesma predstavlja važnu kariku u lancu varijanata koje olakšavaju izučavanje geneze datog sižea.
          I sledeća epska pesma iz ove zbirke takoće sadrži poznati mitološki siže. Ona kazuje o devojci natprirodnih osobina (vili?) koja se hvali svojim moćima:
Falila se Jagica devojka,
Da bi zlatom goru osnovala
I u gori majdan napravila,
U majdanu crkvu sazidala,
Sve oltare od dragog kamena.
                 (br. 141)
          Kada je odvedu pred cara, devojka potvrđuje svoju izjavu, i time se pesma naglo završava. Dakle, kao i prethodna, zabeležena je u „skraćenom” varijantnom obliku, te je, možda, ovo samo njen početak. I ova pesma, u krugu niza varijanata od kojih se prva nalazi takođe u Erlangenskom rukopisu, predstavlja značajan beočug za tumačenje kompleksnog mitološkog sloja naše epske poezijs uopšte.
          Po hermetičnosti značenja svoje mitološke sadržine, kao i po temi hvale majke sinom, prethodnim pesmama bliska je pesma u kojoj majka natprirodnih osobina sinu uspavankom proriče sudbinu, u stihovima:
Visoko se orle tica vije,
Još su viši Dejanovi dvori.
U dvoru je Dejanova majka,
Šije košu Dejanova majka
Zlatnom žicom, srebrnom iglicom,
Košu šije, uz košu pop’jeva:
„Rasti vriško, moj nejaki Dejo,
Da otmemo caru carevinu,
I carevu ćercu jedinicu.”
                 (br. 142)
Zbog toga Dejan, junak ove pesme, biva zatočen u carsku tamnicu. Pesma se završava poentirano, uvođenjem motiva pravednika kojeg u tamnici čuvaju sveci i, na kraju, smrću nepravednog cara.
          Nakon ove tri epske pesme s mitološkim motivima, u zbirci se nalazi jedna, takođe omiljena pesma - hrišćanska legenda sa motivom krštenja Isusovog (br. 143). U njoj, opet, dominiraju veoma arhaične predstave - otvaranje neba i zemlje,^[2] i presahnjivanje reke, vode Jordana,^[3] kao predznaci rođenja boga.
          U nastavku, tri epske pesme ove zbirke, za razliku od prsthodnih koje su vezane za mitska zbivanja, govore, pre svega, o narušenim porodičnim odnosima, do kojih dolazi usled preranog razdvajanja njenih članova, u ovom slučaju braće od sestre (br. 144, 145, 146). A upravo tako poremećeni porodični odnosi - odnosno razdvajanje/vezivanje u nevreme - prema tradicionalnom shvatanju sveta, otvaraju mogućnost za sukob, u ovom slučaju za mogućnost incesta.^[4]
         Razlozi prevremenog razdvajanja braće od sestara u prve dve pesme su nepoznati. Treća pesma, kao motiv razdvajanja, „bira” preudaju majke:
Otkako je Požega postala,
U njoj nije sirota ostala,
Dolim jedna sirotica Mara;
Majka joj se u Limber udala,
Odvela je Stipu i Ivana.
                  (br. 146)
Tako krivica za narušavanje porodične strukture pada na majku, odnosno posledice njene udaje se u pesmi sagledavaju kao mogućnosti pojave lančanih katastrofa (preudaja, razdvajanje braće i sestara, incest).
          Rodoskvrni greh, u sve tri varijante iz Matice, biva sprečen prepoznavanjem brata i sestre, pre učinjenog incesta, na venčanju. Tako se oni ponovo dovode u bratsko-sestrinsku vezu. Do tog prepoznavanja u svim varijantama ove pesme u Matininoj zbirci dolazi pod uticajem viših sila. One upozoravaju na greh nepogodama (grom, kiša):
Kad su oni u ložnicu legli,
Gromovi i’ svu noć prepucali.
                   (br. 146)
Zahvaljujući njima, narušeni poredak se ponovo uspostavlja. „Umešanost” viših sila, dalje, porodični sukob ovih pesama situira u mitski svet, odnosno, ne samo da vidi u njima uzroke ljudskim zakonima, već one i aktivno deluju u ljudskim sukobima.
          U drugoj pesmi, pomenutom upozorenju viših sila - pojavi nepogoda - pridružuje se rušenje oltara:
Kad su došli na vjenčanje,
Oltari se porušiše
A popovi zan’jemiše.
              (br. 145)
Tako odgovornost za umalo učinjeni greh pada na božanske predstavnike na zemlji.
          Glavni akteri zbivanja, brat i sestra, mećutim, u sve tri pesme osta-ju izvan granica odgovornosti, a samim tim i izvan sukoba. Svojim delovanjem, osim inicijalnog postupka, oni ne menjaju tok zbivanja. Zato je incest ovde ne samo bilo moguće izbeći već je junake mimoišla i eventualna „umešanost” u umalo učinjeni greh. Baš zbog toga su ove pesme o rodoskvrnom grehu i ostale u epskom prostoru - da je greh učinjen, ili svesno željen, one bi lakše „skliznule” u baladu.
          Treba još pomenuti da, od tri pesme o bratsko-sestrinskom incestu, u dve ulogu braće koja su rano razdvojena od sestre, preuzimaju poznati likovi junačke epike, Jugovići. Tako se zapleti ovih pesama i ovom dimsnzijom priče vezuju za epski, Junački svet, čime pomenuti porodični konflikt dobija obeležja opšteg društvenog i biva situiran u „epski prostor”.
          Slično se, vezivanjem porodičnih sukoba za poznate epske junake, gradi konfliktna situacija i u sledećih nekoliko epskih pesama ove zbirke.
          Prva od njih peva o kumu koji hoće da obljubi kumu. Ova pesma, kao i nekoliko prethodnih s temom velikog grešnika, vezana je za Latinina dužda i vojvodu Mijajla. Ali sukob u njoj razrešava se aktivnim delovanjem ženskog, a ne muškog lika:
Razljuti se lepa Ikonija,
Trže nože od svilna pojasa,
Pa udara prekomorska kralja...
                (br. 147)
          Još jedna varijanta poznate folklorne priče o sestrinskom opadanju neveste nerotkinje bratu, koja se zasniva na tipičnom porodičnom sukobu snaha-zaova, vezuje se za poznati epski lik, vojvodu Janka (br. 148).
          U zbirci iz Matice nalazi se i pesma o Sibinjanin Janku, čiji se zaplet gradi na temi junačke ženidbe s preprekama:
Kad se ženi Sibinjanin Janko,
Isprosio Anku Smederevku,
Isprosio, pa joj zabavio,
Zabavio, pa je ostavio.
                (br. 149)
U nastavku se taj inicijalni zaplet napušta i kombinuje s motivom delije devojke, koja ide u potragu za proscem koji je zanemaruje. Tako se i zaplet ove pesme razvija izvan epskog junačkog konflikta.
           Zatim sledi pesma s poznatom, internacionalno rasprostranjenom temom ubistva cara u lovu, koja se u Matičinoj varijanti vezuje za Vukašina i Uroša (br. 150).^[5] Zanimljivo je, međutim, da se ovde samo ubistvo ne opisuje, ono se direktno čak i ne pominje, tako da ni ova pesma nije građena po načelima junačke epike, već se ono što bi bila njena osnovna tema kazuje indirektno i postepeno, gradacijski, kao priča o majčinom traganju za sinom koji se nije vratio iz lova.
           Priču, inače, otvara Vukašinov metaforičan odgovor na majčino pitanje gde joj je sin:
„Uroš osta u gori zelenoj
Da on bije utve zlatokrile.”
                  (br. 150)
O ubistvu, i o tome gde joj je sin, majci tek na kraju, u nizu retardacijskih ponavljanja, opet u alegorijskim slikama, kazuje otac kaluđer:
Pođi, stara, malo unapreda,
Pa ćeš naći tananu stazicu,
Pa ti pođi tananom stazicom,
Pa ćeš naći samotvoru crkvu,
Što se sama satvorila crkva,
Sama će se otvoriti vrata
I u crkvi maleni ćivote,
U ćivotu dijete Urošu.
Ovakvo „usporeno” kazivanje, inače psihološki motivisano, gradi delikatnu priču o ljudskoj nesreći i trpljenju, tako da pesma s potencijalno junačkom temom delimično prelazi u potresnu baladu o porodičnim sukobima. U njoj uticaj viših sila takođe ima važnu ulogu:
I tu nađe samotvoru crkvu,
Što se sama satvorila crkva;
Sama joj se otvorila vrata...
Crkva se sama gradi i sama otvara, ali očekivana kazna s neba ovaj put izostaje, mada se, iz svega što je rečeno, da naslutiti.
          Sve četiri pomenute pesme, dakle, pevaju o narušavanju porodičnih odnosa kakve utvrđuju patrijarhalni moralni zakoni. Svojim sukobima, one dovode u pitanje ove norme, ali u svakoj od njih pravda biva zadovoljena, čime se ustaljeni zakoni vraćaju i ponovo uspostavljaju.
          U Matičinoj zbirci nalazi se još jedna pesma o porodičnim odnosima (br. 151). U njoj je opevana grešna skrivena ljubav strine prema nećaku, koja se tek nagoveštava, stihovima:
Ženi majka jedinca Vojina,
Svi po dvoru šeljni i veseli
Nevesela Vojinova strina.
             (Podvukla Z.K.)

          U nastavku, na molbu nesrećne grešnice, junaka u gori ustreli vila, s kojom je ona u vezi, što upućuje i na njenu moguću vilinsku prirodu. Ali ustreljenog junaka, ovaj put, spasava pobratim, Marko Kraljević, koji nagoni vilu da ozdravi ranjenog mladoženju. Pesma se okončava odazivanjem vile Marku i za ovu priliku neobičnim happy-end-om, u stihovima:

Reference

1. N. Milošević-Đorđević, Nav. delo, 1971, 76-111.
2. Otvaranje neba prema verovanjima, može biti uzrokovano različitim razlozima, T. Đorđević, Nav. delo, I, 1958, 17-19; V. Čajkanović, Srpske narodne pripovetke, SEZ, XLI, 1927, br. 163, 401-402. Slično je sa otvaranjem zemlje, Đorđević, Nav. delo I, 1958, 6-11.
3. Kosmičke promene prilikom rođenja bogova i proroka su uobičajene, M. Elijade, Nav. delo, I, 1991, 261.
4. Ovde su utvrćeni socijalni odnosi pomereni, pošto braća i sestre do punoletstva treba da žive zajedno, a tada treba da budu razdvojeni, T. Civьяn, Nav. delo, 1973.
5. T. Maretić, Naša narodna epika, Beograd, Nolit, 1966, 233-238; V. Ćorović, Motivi u predanju o ubistvu cara Uroša, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, br. 1, Beograd, 1921, 190, 195.