Epitafi u dragačevskim selima: Tijanje

Epitafi u dragačevskim selima: Tijanje su svedočanstva prepisana sa krajputaša i starih nadgrobnih spomenika u selu Tijanje (Opština Lučani).

Crkva

Spomenik Josifu Milovanoviću (†1827) (Tijanje - crkva)

1810. zdje soveršisja Hram

svjatago V[eliko] M[učenika] Prokopija

s trudom svjaščenika

JOSIFA MILOVANOVIĆA – POPOVIĆA

bivšeg žitelja tijanjskog

paroha istog hrama

gdje mošti ovog pokojnika

s niže ovog natpisa uz hram počivaju.

Prestavio se u večnost

14 septembra 1827 godine.

Ovaj spomen podiže mu

blagodarni sin ego

Petronije Popović.

Krajputaši

Krajputaš Savku Milovankoviću (†1876) (kraj puta Tijanje – Zeoke)

Ovaj spomenik

pokazuje ime krabrog voinika

I-ve čete Dragačevskog bataljona

SAVKA MILOVANKOVIĆA

iz Tijanja

koi pogibe na Suvom rtu

17. jula 1876 god.

boreći se s Turcima

za veru i otačastvo srpsko:

Spomenik podiže

sinovac njegov Mića Milovanković

iz Tijanja

Pisa Đorđe V. Mitrović

Krajputaš Milutinu Gavriloviću (†1913) (kraj puta Tijanje – Zeoke)

Ovaj spomenik

pokazuje našeg brata

MILUTINA GAVRILOVIĆA

iz Tijanja

bivšeg hrabrog vojnika

4 čete 1 bataljona 10 pešadijskog puka

stalnog kadra

koji ratova protiv Turaka 1912.god.

Poginu za dobro otadžbine

u borbi protiv Arnauta

u selu Vasjatu u Arbaniji

13 septembra 1913 g.

u 21 godini svoje mladosti

Bog da ga prosti

Spomen mu podigoše:

brat Miljko;

žena Dragojla;

sin Dragiša

i kćer Desanka u

1921 g.

Pisa Đorđe V. Mitrović

16 – 9 – [1]921 g.

Krajputaš braći Dragutinu (†1912) i Dragiši (†1915) (Tijanje, kraj puta)

Ovaj spomen

pokazuje dva brata

pok. Dragutina i Dragišu

DRAGUTIN

poživi 24. g.

a kao vojnik 10 puk

poginuo u Draču 1912. god.

Dragiša poživio 20 god.

poginuo kao kadrovac

1915 god u Albaniji

Ovaj spomen podigoše im

braća Joviša Milutin i Dragomir

Krajputaš Dragoljubu Stančiću (†1915) (kraj puta Tijanje – Zeoke)

Spomenik ovaj

pokazuje srpskog ratnika

DRAGOLjUBA STANČIĆA

iz Tijanja

rođen 1895 god.

Bivši vojnik Kruševačkig

rezernih trupa, mladića.

Kao regrut stupijo je u rat

protiv Austrijanaca 1914 god.

a poginu na bojnom polju,

hrabro boreći se

i braneći svog kralja i otadžbinu,

položi svoj život

10 septembra 1915 god.

u 21 godini mladosti svoje

Spomen podiže mu

verna supruga Zorka

i kćer Koviljka

1927. god.

Krajputaš Aleksiju Protiću (†1916) (kraj puta Tijanje – Negrišori)

Večiti uspomenik

oslobodijocu ove zemlje

ALEKSIJE Ž. PROTIĆ

zemljodelac iz Negrišora

rođen 11 – II – 1879 god.

Izvrsan prestavnik kmet sela,

a rezerni narednik

mitraljeskog odeljenja 10 p. puka II poz;

u evropskom ratu

u putu kući iz Francuske

na Solunski položaj

u borbi sa morskim dubinama

poginuo 23 Oktombra 1916 godine.

Po sudbini Boga nije imao poroda.

Spomenik ovaj spodižemu

ožalošćena supruga Sofija

Krajputaš Velisavu Kulaševiću (†1916) (kraj puta Tijanje – Zeoke)

Za slobodu

Zbogom otac, zbogom majko

i vi zbogom sestre mile

ja otidok da za navek

sebi stvorim zadužbinu

za slobodu ja sam pao

i za srpstvo život dao

odvojig se ovog sveta

od 20 svojih leta

A sloboda znate šta je

koja miran život daje

Daleko tamo kraj mora,

tamo ležim ja

VELISAV KULAŠEVIĆ

iz ovog sela.

Rođen 22 marta 1894 god.

a poginuo 20 marta 1916 god.

kao vojnik I čete I bataljona 11 puka

Poginuo kroz Albaniju

u ostupanju k moru i Solunu

Na sve strane cveta cveće

mene moji videt neće

jer, daleko ja sam osto

pokraj puta spomen posto.

Zamislite braćo mila

što je bila Evropska sila

moralo je biti tako

jer živeti nije bilo lako.

Odakle sam znate rodom

ja pozdravljam mojim grobom.

Roditelji moji mili

vi ste dar otadžbini priložili.

Krajputaš Milisavu Kulaševiću (†1916) (kraj puta Tijanje – Zeoke)

Zdravo, zdravo brate mili

svud zajedno mi smo bili

teške muke smo patili

dok smo Srpstvo izbavili

Zdravo, zdravo, brate Veljo

moja bratska verna željo

pokraj tebe svud sam stao

i s tobom sam život dao

Sve što si mi brate reko

sve na to si pravo steko

za zasluge tvoje brate

eto stojim sve uzate

MILISAV KULAŠEVIĆ

iz ovog sela,

rođen 23 decembra 1897. g.

a poginuo 1. aprila 1916 g.

u Francuskoj od nemačke vojske

kao regrut

Oj Srpkinje mile sestre

lepo cveće vi naberite

i na moj spomen donesite

ja sam mlađan za vas pao

i za vas sam život dao

u najlepše doba cveta

u 20 svojig leta.

U najlepše doba svoje

ja ostavih roditelje moje

da tuguju i da plaču

jer su izgubili snagu jaču.

Ko će njima kuću raditi

i ko će ig lebom raniti

da li ima srca koga

da im prizna osim boga.

Eto braćo sve je tako

njima sada nije lako.

Nas dvojica braće mile

naše misli složne bile.

U željama radnim postigli bi

da nas ratno vreme ne pogubi.

Moj grob ostade daleko

u Francuskoj ko što reko.

Roditelji moji dobri

ja pozdravljam mojim grobom

a otac mi pozdrav prima

slava vama junacima.

Ova dva spomenika

podigoše im

otac Milenko

i zet Dobrosav Miletić

i majka Jelka

i sestre Milja, Đuka i Stoja

1922 god.

Krajputaš Milovanu Milovankoviću (†1918) (kraj puta Tijanje – Zeoke)

Spomen ovaj što na bregu sija

i ovde se diže

braćo i sestre priđite mu bliže

i viđite šta sve ovde piše

Spomen pokazuje ime

MILOVANA Lj. MILOVANKOVIĆA

iz Tijanja

bivšeg vojnika 2-ge pozicijone baterije

šumad. divizije koji požive 38 god.

A braneći svoju otadžbinu

umre u ropstvu u gornjoj Madžarskoj

u varoši Nadmeđiri

13. aprila 1918 god.

I tamo je sahranjen.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše

mu njegova supruga Stoja

i sinovi Dragutin, Despot i Andrija

Milovanković

Pisa Tihomir D. Petronijević

iz Lisica u 1930. g.

Seosko groblje

Spomenik Milovanu Simeunoviću (†1848) (Tijanje – seosko groblje)

1848

Ovde počiva

rab boži

MILOVAN SIMEUNOVIĆ

ž. sela tijanja

poživi 45 G.

umre 19. F.

Spomenik Gavrilu Milosavljeviću (†1849) (Tijanje – seosko groblje)

1849

Ovde Počiva

Rab Božii

GAVRIL Z. MILOSAVLjEVIĆ

Žitel Tijanski.

Poživi 37 g

pr 15 Avg:

pisa radisav čikiriz

sela rtiu

Spomenik Zagorki Popović (†1849) (Tijanje – seosko groblje)

1849

Ovde počiva

raba božija

ZAGORKA

supruga Petronija popovića

ž. sela Tijanja

požive 32 L:

prestavise 16 No[v]e[mbra]

Spomenik devojci Jovani Puzić (†1850) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde počiva

Raba Božija

JOVANA

devica bivša,

isprošena

u Rudničku Nahiju

S: Milićevce

kći počivšeg

Dmitra Đor: Puzića

žitelja Tijanjskog:

požive 18 g:

umre 12 Oktombra

1850 leta

Spomenik Jovanu Iliću (†1855) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde Počiva

rab Boži IOVAN ILIĆ

Žitel Tijanski

Ž : 22 G :

umre 15 Junija 1855.

Spomenik Milisavu Petroviću (†18??) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde Počiva

Rab Boži

MILISAV PETROVIĆ

Bivši kmet

i Ž:S: Tijanja

poži: 56. G:

i umre 21 de:

Spomenik Stefanu Stanišiću (†1880) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde počiva

Rab Boži

STEFAN Đ. STANIŠIĆ

iz Tijanja

bivši kmet

i predsednik Opštine tijanjske

više godina

koji je poživio 73 god.

A prestaviose u večnost

26 aprila 1880. g.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomen podiže

njegov sin Milovan

Spomenik Mari Stančić (†1888) (Tijanje – seosko groblje)

O ti tamni grobu

primi mene u utrobe tvoje

gde ću mlada venuti u mraku

MARA

kćer Janićija Stančića

i majke Katarine

iz ovog sela Tijanja

kojaje poživela 18 G.

prestavila se u večnos

30 Juna 1888 G.

Ovaj spomenik

podiže joj otac i majka

i braća joj Lesandra i Nastas

Spomenik Jovanu Popoviću (†1890) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde

kod ovog nadgrobnog spomenika

u mračnom grobu mirno počivaju

telesno smrtni ostatci

pravoslavnog Hrišćijanina

JOVANA POPOVIĆA

žitelja ovog sela Tijanja

bivšeg hrabrog ratoborca

u srpsko turskom ratu

u 1876. 7 i 8. godine

koije časno i pošteno

poživeo 60. god.

a prestavise u vječnost 1890. g.

Bog da mu oprosti dušu

Spomen ovaj podižemu

njegov blagodarni sin

Milosav Popović

Spomenik Ljubomiru Popoviću (†1892) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde počivaju

posmrtni ostatci

LjUBOMIRA POPOVIĆA

iz Tijanja

koi se na žalos i tugu

svoje verne supruge,

porodice i poznanika

preseli iz vremenog

u večni život

24 maja 1892 g.

u 41. g. svog života

On je poznat u okolini

kao valjani pisar po: sudova

u kom je zvanju i umro:

Svi koji su snjim

opštinske poslove obavljali

i od njega pomoći tražili

rećiće mu – mirno ti kosti ležale:

lakati budi zemlja

Spomen ovaj podižemu

verna supruga Mirosava

i kćer Krstina koja ćega do veka žaliti

Pomenime Gospode

u carstvu tvome

Spomenik Vitomiru Jovanoviću (†1905) (Tijanje – seosko groblje)

Pod ovim krstom

mirno počivaju

utruđene kosti božijeg

VITOMIRA JOVANOVIĆA

rođenog 7-og septembr: 1863 G.

u ovom selu Tijanju

a umro 19-og februara 1905 god.

Pokojnik bioe u ovom selu kmet

i dugogodišnji pisar

u više opština

sa čega je zaslužio da mu svaki kaže

– Bog da ga prosti

Spomenuga supruga

Stanisava sa njiovom decom

i zadružni brat Ljubomir

Spomenik Petru Petroviću (†1909) (Tijanje – seosko groblje)

Tek što Srpsku ja odslužik vojsku

i naumih uzeti devojku

al se tužan majci ne veselih

već rodbinu teško ja ucvelih

sad večito liju suze

što me mlada Gospod uze

PETAR P. PETROVIĆ

časan i pošten

žitelj sela Tijanja

koji se u najlepšem cvetu

mladosti svoje

u 22 god. prestavise u večnos

23 decembra 1909 god.

Bog da mu dušu oprosti, Amin

Ovaj tužni spomen podižumu

brat Tihomir

i mati Kruna

Spomenik Bogosavu Mitroviću (†1914) (Tijanje – seosko groblje)

Oj putniče namerniče

dužnos zove

da pročitaš reči ove

za slobodu braće mile

pod tuđinom koji cvile

na bojištu ja sam pao

i za Srpstvo život dao

BOGOSAV MITROVIĆ

iz Tijanja

bivši narednik 4 čete

I bataljona 10. puka 1. Poziva

koji ratova

1912 god. sa Turcima,

1913 sa Bugarima,

a poginuo hrabro boreći se

prot. Austrijanaca na Šapcu

5 Avgusta 1914 god.

u 27 god. mladosti svoje

Bog da ga prosti

Ovaj spomen podiže mu

tužna majka Radojka

i braća Svetislav i Srećko

Spomenik Komnenu Jovanoviću (†1914) (Tijanje – seosko groblje)

Ej Srbine brate mijo,

zajedno sam s tobom bijo,

i dužnos te sama shvata,

da pomeneš svoga brata,

za slobodu otečestva,

na bojištu mene nesta,

u krvavoj ljutoj bitci

na položaj Konatici,

kod Kosmaja brate mili,

odužih se otadžbini.

KOMNEN JOVANOVIĆ

iz Tijanja

kaplar 4 čete 1 bataljona 10 puka

stalnog kadra

rođen 2 maja 1892 g.

A poginu u ratu

prot. Austro-Nemaca

za spas otadžbine

17-og novembra 1914 god.

Slava mu

Ovaj spomen podiže

mu mati Stanisava

i zet Živan Dimitrijević

Spomenik Mića Milovanović (†1915) (Tijanje – seosko groblje)

Ovde počiva naš mili

i nikad ne prežaljeni otac

MIĆA M. MILOVANOVIĆ

iz tijanja,

biv. Odbornik

i kmet Tijanjski

koji časno i pošteno

poživi 60 God.

A umrije marta 1915. godine

Bog damu dušu prosti

Ovaj Spomen podigošemu

sinovi Dragan i Đulisav

i supruga Petrija M.

Spomenik Jakovi Stančiću (†1918) (Tijanje – seosko groblje)

Pred ovim ladnim spomenom

u ovom mračnom grobu

zemaljskom dvoru

počivaju kosti dičnog Srbina

i uvaženog građanina

JAKOVA STANČIĆA

bivšeg žitelja

i časnog domaćina iz Tijanja

koje više godina

bivao kmet ovog sela.

Časno i pošteno poživi 72 god.

a prestavise u večnost 1918 god.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podižumu

sin Dobrivoje

i sna Jelisavka

Spomenik Stanojki Jovanović (†1918) (Tijanje – seosko groblje)

Tek što počeg raditi

i darove spremati

pokosime smrtna kosa

ne požali što sam rosa

STANOJKA

ćerka Raje i pok. Ljubomira Jovanovića

iz Tijanja

koja u najlepšem cvetu mladosti

u 17 god. preseli u večnos

21 Novembra 1918 god.

na žalos rodu svome

Ovaj spomen podiže joj

mati Rajka

svak Milić

i sestra Ilinka

Spomenik braći Popović – Milisavu (†1920) i Bogosavu (†1915) (Tijanje – seosko groblje)

Ovaj spomen

pokazuje dva imena,

dva brata rođena

MILISAV i BOGOSAV

sinovi poč. Milosava A. Popovića

iz Tijanja

Prvi je obveznik 4 čete I-og bataljona

10. puka Kadrovskog.

Učestvovao u ratu 1912 – 1918 god.

od teškig ratnig napora

razbolese dođe svojoj kući

i umre 25 Septembra 1920 g.

u 24 g. svoje mladosti

Drugi je obveznik

2 čete I. bataljona 10. p. puka Kadrovskog

Učestvovao u ratu 1912 – 1915.

od teškig ratnig napora

razbole se i umre

u varoši Prištini

u Bolnici 1915 g.

Tamo je i saranjen

Slava mu

Sve što smo otadžbini dužni

to smo i dali

za nju smo u bojnom polju pali

Spomen im podižu

ožalošćeni brat Dobrosav

i sna Milunka

Spomenik Dobrosavu Kulaševiću (†1922) (Tijanje – seosko groblje)

U ovom grobu žalosnom dvoru

počivaju smrtni ostatci

DOBROSAVA

sina Milenka Kulaševića iz Tijanja

O mili brate zemnoga sveta

pročitaj spomen mog kratkog veka

kao cveće kad povene slana

mene tužnog u malo zemana

pokri crna zemlja i zelena trava

U svojih 19 godina

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomenik podigoše mu

otac Milenko

i zet Dobrosav

i majka Jelka

i sestre Milja Đuka i Stoja

1922 g.

Spomenik Dragiši Jovanoviću (†1922) (Tijanje – seosko groblje)

DRAGIŠA V. JOVANOVIĆ

rođen 1899 G. u Tijanju

poživi na ovome svetu 25 godina

časno i pošteno.

Po osluženju svoga roka u vojsci,

dođe svojoj kući

i podleže opakoj bolesti Jektiki,

a posle dvogodišnjeg,

ali teškog bolovanja,

na rukama svoje

za vek ožalošćene majke

ispusti svoju nevinu dušu neženjen

11 maja 1922 G.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podiže mu

mati Stanisava

i zet Živan Davidović

Izvor

• Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.