Embrionu
Pisac: Jovan Subotić


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:

Otkuda tako, ti mili putniče,
U život ovaj posla l’ život tebe?
Je li to život, je l’ to pravo biće?
Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe?
Otac u tebi sebe ne poznaje,
Kćer mati traži, tu joj vid ne daje!

Zašto si bolje ostavio dane,
Da put nov ovaj ti svršiš u noći?
Znala je sudba da zora da svane
Nećeš ti, nećeš dočekati moći,
Pa zašto dade da se kreneš k celi,
Za koju nužno dan ti treba beli?

Il’ je i mračno matere ti krilo
Pristojno želji koja život traži?
Da l’ što se ovde začne nije bilo?
Da l’ je gde čovek prije dana naših?
Je l’ biće koje samo sate broji,
Ravno životu koj’ sto leta broji?

Kojem je od vas dvojice nepravda:
Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ,
Ni oka, suzom obraz da opereš,
Il’ starcu koji muči se i strada,
Među tim peva, veseo zanoveta,
I tako za sto, manje, više, leta?

Mora l’ to biti da se čovek rodi
Ovde, i vreme svoje da probavi?
Ima l’ put zemlja koji kroz grob vodi?
Može l’ se preko da s’ ovde ne javi.
Il’ je baš nuždan život od sto leta
Da se otvore vrata drugog sveta?

Eda l’, — no idi, ti misli nedraga! —
Eda l’, što ovde ne ugleda dana
Navek propada iz sveta sazdana?
Nit’ mu je igde u životu traga,
Niti nadežde, moći bar postati
Koju imaju sami nezačeti?

O ne, ne da se to ni pomisliti!
Što je postalo, to naveki traje.
Tajna je zašto baš to mora biti
Da zemlja život i postanak daje;
Koliko vreme, gde l’ se ko tu skita,
To se za pismo na taj put ne pita.

Šta može cvetak koji ščupa ruka
Tek što ga rosa osvežila prva!
Zašto da navek ona duša kuka
Koja propade ni dužna ni kriva.
Nit’ može svetlog ugledati danka
Jer joj s njom rano mila umre majka!

Zasluga deli po pravdi nagradu:
Čim’ onaj starac dobi dane svoje?
Bič ima samo nad krivicom vladu:
Zar moj da strada sin za grehe moje?
Da je sav život jedan put za tamo,
Svi bi stoletni umirali samo!

Zbogom, o zbogom, ti mili putniče!
Naći će tebe i otac i mati;
Oni će tebe, ti ćeš njih poznati,
I kad um ćuti, srce jasno viče.
A ti da jesi, da ćeš tamo biti,
Duša nam kaže, i ne da se kriti.

1841.

Izvor

uredi
  • Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 255-256


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 19, pre 2005 godina.