Elegija (1880)
Elegija
Elegija Pisac: Vojislav Ilić |
Hladna je jesen; i sumorno veče
Nad pustim poljem razastire mrak;
A studen vetar sa uvelim lišćem
Talasa, seče magloviti zrak.
I nigde zraka od života nema,
Proletnji davno izumro je kras;
Kišica sipi... A iz sela malog
Večernjeg zvona razleže se glas...
I strahom srce učas se pritaji
Gledajuć mutno na jesenji dan
Ah, šta su snovi i beskrajne želje,
Kad život pada kao tihi san!...
1880
Izvori
uredi- Vojislav Ilić: Celokupna dela, Knjiga I, strana 30, Izdanje Sveslovenske knjižare, M. J. Stefanovića i Druga, Beograd, 1922.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.
|