Elegija (Puškin)
| Elegija (Элегия) (1816) Pisac: Aleksandar Puškin, prevodilac: Nikola Vesin |
| Čitao u „Zori” u Beču, 1893. |
Blago onom, ko ne strepi,
Kad se sebi ispoveda,
Koga jošte nada krepi,
Kad u mračnu sudbu gleda,
Koji znade, gde ga čeka
Milosnica razdragana,
Pa otvara bez zapreka
Čvrste brave njena stana!
Nu za mene život ceo
Nema tačke milja pune,
U pupoljku nȃd mi sveo,
Stup života bolom trune.
Mladost minu — — cvetić ubav,
Ružu žića — sobom uze,
I ja — — — ne znam, šta je ljubav, —
Al’ ću znati njene suze.
Izvor
uredi- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 8, str. 231.