Djevojačka kletva
Hvali mi se Mujo momče mlado
U mejhani među jaranima:
„Gledah Nazu četiri godine,
Mnoge sam joj almaganje dao:
Dvije dibe, četiri kadife 5
I dva fesa biserom kićena,
Dva kićena, a dva nekićena.
Dvije mestve zlatom sašivene,
A papuče srebrom potkovane,
To sve dadoh, očiju ne vdđoh!" 10
Otlen skoči Mujo momče mlado,
Pa on pođe prebijelom dvoru,
Srete Nazu u čikme sokaku,
Pa joj reče Mujo momče mlado:
„Pogledaj me, Nazo, moja dušo, 15
Pogledaj me crnijem očima!"
Prevari se, ujede je guja:
Pogleda ga plavijem očima.
Al joj reče Mujo momče mlado:
„Hajde, Nazo, svom bdjelu dvoru, 20
Udaji se, ne uzdaj se u me."
Naza njemu na to odgovara:
„A čuješ me, Mujo momče mlado,
Sad na tebi zelena dolama,
Do dan do dva zelena travica; 25
Sad na tebi tanana košulja,
Do dan do dva — bijeli ćefini!"
Pođe Mujo svom bijelu dvoru,
Idući ga zaboljela glava,
A na suncu — umrijeti hoće! 30
I kad dođe svom bijelu dvoru,
Progovara ostarjeloj maji:
»Steri, majko, mekane dušeke,
Nemoj sterat dugo, ni široko,
Veće steri kratko i uzano, 35
Jer ti neću dugo bolovati:
Danas danak i sutra do podne!"
Kad se sutra podne zaučilo,
Dušu pusti Mujo momče mlado.
Sazvali su hodže i hadžije, 40
Okupaše Muju momka mlada,
Odnesoše novome mezaru.
Kad u jutni jutro osvanulo,
Podranilaa Mujagina majka —
Ona ide novome mezaru. 45
Kada dođe do nova mezara,
Ona stara njemu progovara:
„Kako ti je na konaku bilo,
Je li tebi vično i obično,
Je l' ti teška jorgan zemlja crna, 50
Jesu l’ teške tahte javorove,
Je l' ti tvrdo pod glavom kamenje?"
Iz mezara nešto progovara:
L'jepo mi je na konaku bilo,
Nije teška jorgan zemlja crna, 55
Nit'su teške tahte javorove,
Već je teška kletva djevojačka:
Selam ćeš mi mojim jaranima
Što gledaju - nek' ne ostavljaju.
Pa da kunu jadne jauklije. 60
Kada kunu do boga se čuje,
Kad uzdahnu i bogu je žao!"
