Dušan hoće sestru da uzme (Debeljković)

* * *


Dušan hoće sestru da uzme

Fala bogu, fala jedinome,
Stambol šeta srpski car Stefane
te mi traži sliku prema sebe.
Sve je bija Stambol preskitaja,
nije naša sliku prema sebe, 5
pa se vraća na svoje dvorove.
Tad izlazi Marija sestrica:
„Dobro dođe, da moj mili brate,
mili brate srpski car Stefane”.
„Dobro nađo, za cara carica, 10
Sve sam Stambol bija proskitaja,
ja ne nađo sliku prema mene,
ti si bila slika prema mene,
ti da bidneš za cara carica".
Tad govori Marija devojka: 15
„Muči, brale, dva put ne govori,
koj će čuti, šta će nama reći”.
Pa govori srpski car Stefane:
„Ćare nije, Marija devojko,
dok ne bineš za cara carica”. 20
Govori mu Marija devojka:
„Čuješ li me, srpski car Stefane,
car Stefane, ti moj mili brale,
ti namesti tu šarenu češmu,
i donesi tu vodu studenu, 25
vodu studenu od to tijo more".
Carska ruka bogme je dugačka,
namestija tu češmu šarenu,
i doneja tu vodu studenu,
studen vodu jo to tijo more. 30
„Ajde, veli, Marija devojko,
ti da bineš za cara carica".
Govori mu Marija devojka:
„Čuješ li me srpski car Stefane,
ti namesti crkvu Sofijanku, 35
sedamdeset lakta na dužinu,
sedamdeset lakta na visinu,
četres i pet lakta na širinu,
pa mi vikni do devet vladike,
i mi vikni do dvanaes popa, 40
i mi vikni sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci,
nek pročitu crkvu Sofijanku,
što će nama bogme zakon dati".
Carska ruka bogme je dugačka, 45
Namestija crkvu Sofijanku,
sedamdeset lakti na visinu,
sedamdeset lakti na dužinu,
četres i pet lakti na širinu,
viknuja mi do devet vladike, 50
i mi viknu do dvanaes popa,
i mi viknu sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci,
Pročitaše crkvu Sofijanku;
od desne strane srpski car Stefane, 55
a od leve Marija devojka,
pa izlegoše do devet vladike:
„Dobro jutro za cara carica!”
Proklela gi Marija devojka:
„E da bog da vi devet vladike, 60
učinili se do devet ćutaka!”
Pa izlegoše do dvanajes popa:
„Dobro jutro, za cara carica!”
Proklela gi Marija devojka:
„E da bog da do dvanajes popa, 65
učipili se do dvanajes krlje,
dvanajes krlje one neizgorene!”
Pa izlegoše sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci:
„Dobro jutro, Marija devojko!” 70
Blagoslovi Marija devojka:
„Da bog da vi sedamdeset đaka,
učinili se sedamdeset apostolije!”
Tad govori srpski car Stefane:
„Čuješ li me, Marija devojko! 75
Na kakve ću muke da gi turim?”
Tad govori Marija devojka:
„Čuješ li me srpski car Stefane,
namesti furunu od bliznice,
trijes lakti bogme ia visinu, 80
trijes lakti bogme na dužinu,
trijes lakti bogme na širinu,
pa mi turaj do devet vladike,
pa mi turaj do dvanajes popa
i mi turaj sedamdeset đaka, 85
sedamdeset đaci samouci,
pa gu zgori tri dana i tri noći”.
Carska ruka bogme je dugačka.
Namestija furunu od bliznice,
trijes lakti bogme na visinu, 90
trijes lakti bogme na dužinu,
trijes lakti bogme na širinu,
pa mi turi do devet vladike,
i mi turi do dvanajes popa,
i mi turi sedamdeset đaka, 95
sedamdeset đaci samouci,
pa gu zgore tri dana i tri noći.
Kad otvori furunu od bliznice,
što da vidi, čuda golemoga:
devet vladike učini se do devet ćutaka, 100
dvanajes pona učini se do dvanajes krlje,
sedamdeset đaka učinili se sedamdeset apostolije,
na kolena gi je sitna knjiga,
u ruke gi čaša pozlaćena,
ispred njima ta srebrna sofra, 105
sluga gi je sam sveti Nikola.
Tu videja srpski dar Stefane
da je greja mnogo učinija,
jednak se je bogu nriklonija:
„Čujete li sedamdeset apostolije, 110
može li se greja ispostiti?"
„Greja će se, kažu, ispostiti,
ti da postiš dori do života,
da metanišeš dori do života,
da rasturaš tog žutoga voska, 115
žuta voska i bela tamnjana
kade čuješ bele manastire,
tad će tebe greja da se isposti!"

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 246-249.