Dušan Silni/16

Dušan Silni
Pisac: Milorad Popović Šapčanin
POJAVA 7

POJAVA 7
LAZAR, MILICA i TEODORA

LAZAR (Pokloni se devojkama):
Neočekivano iznenađenje.
MILICA:
A zar nisi pogledao na ovu stranu?
LAZAR:
Bože sačuvaj. Razgovarah se sa Semšom.
MILICA (Za se):
A lepo sam videla da je na mene pogledao.
TEODORA:
Reče: sa Semšom; je li Siniša tu?
LAZAR:
Za sad ne, ali ima mogućnosti da ga ulovimo.
MILCA (Neprestano za se razmišljajući):
Kako je kraljev dvor opasan za mladu gospodu, već se naučio pretvarati. Od toga ćemo ga odučiti.
TEODORA:
Je li, Semša, doista tako plašljiv prema našem polu?
LAZAR (Za se):
Malo peska ne udi! (Glasno). Ko reče to? Sklanja se do duše, ali samo za to (Zastane)...
TEODORA:
No?
LAZAR:
Što je lukav. Koliko izgleda miran i sklonit, pun je natučen tajana, i namera zamašnih i drskih.
TEODORA:
Rekoste?
LAZAR:
Rekoh, i, ako je po volji, ponoviću to još dva put i tri put.
MILICA:
Dosta je!
LAZAR:
To ima da mi zapovedi Teodora.
MILICA (Za se):
Teodora?
LAZAR (Namerno Teodori jer je primetio da to Milicu ljuti):
Moram priznati, boja vaše haljine vrlo lepo stoji vašem liku.
MILICA (Za se):
I to vidi!
TEODORA:
Zaista?
LAZAR:
Pa pojas! Doista, moramo se pokloniti tvome ukusu!
TEODORA:
I ti vidiš sve?
MILICA (Za se):
Vidi i koliko ne treba (Gleda oštro u Lazara).
LAZAR:
Sve što je lepo, greh je da mine neopaženo.
TEODORA:
Zakon, koji i ja poštujem.
MILICA (Za se):
Čak i to! (Počne gnevno hodati).
LAZAR:
Gledah te juče na konju, mišljah Amazonka!
TEODORA:
Prestigla sam dva put kraljicu...
MILICA (Plane):
I ti si mi krasan stavilac. Od kad te traži kralj!
LAZAR (Čineći se nevešt):
Traži kralj. Uvek sam poslušan, zašto ne bismo jedan put bili malo i neposlušni? Je l' tako, Teodora?
TEODORA:
Hm, hm! Govoriš kako ne misliš.
MILICA (Gnevno):
Ta hoćeš li već jednom (Seče ga očima).
LAZAR:
Odmah, odmah! Recite mi samo: Kakvo ste odelo spremile za svetkovinu?
MILICA:
Tiče l' te se to?
LAZAR:
Vidite, ja smo i Semša...
TEODORA:
Siniša? Reci mi pravo: kud je pobegao? (Za se). Tražim ga neprestano, a sve bega od mene. (Glasno). Hajde pođi za njim u lov, i ako ga živa uhvatnš, dovedi ga.
LAZAR:
Vezana?
TEODORA:
I to, ako bi bilo potrebio.
LAZAR:
Odoh! (Polazeći, ljubazno se nasmeši na Milicu).
MILICA (Za se):
Jedva jedan put.
TEODORA:
Rekoh: hoću Semšu.
MILICA:
Kraljev brat dever je tvoje sestre: crkva ne dopušta.
TEODORA:
Crkva će zažmuriti.
MILICA:
Ali, ako ne ushte?
TEODORA:
Usprotivi l' se naša, ne će crkva ohridska. Mitropolit Grk mora kako zapovedi kralj. Velika budućnost prati Semšu: tu budućnost želim imati u svojim rukama. To tražim i ništa više... Pst! Evo ih!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.