Durutagić Ibro (Jajce)

* * *


Durutagić Ibro (Jajce)

0001 Piće pili mladi Udbinjani
0002 U begluku ličkog Mustaj-bega.
0003 U vrh stola sjedi Mustaj–beže,
0004 Do njeg sjedi gazi Ćejvan aga,
0005 Pa do njega Glumac Osman aga,
0006 A do njega Grdan Mustaf-aga,
0007 Do njeg Kozlić sjedi Hurem aga,
0008 A do njega Dizdarević Meho;
0009 Tamam ih je dva’est i četiri.
0010 Redom čaša naokolo hoda,
0011 Kano ptica od grane do grane.
0012 Svaki šenli pije i veselo,
0013 Do Turčina Dizdarević Meha.
0014 Meho pića ni da pije ne će,
0015 Već okiso, glavu objesio.
0016 Njega lički pita Mustaj-beže:
0017 »Davor Meho, drago d’jete moje!
0018 Što ti Meho da s’ napojiš ne ćeš?
0019 Deder kaži Mustaj begu svome:
0020 Kakvi su ti osvanuli hali,
0021 Kad Bog znade, a vidi Krajina,
0022 Da si haran junak na mejdanu,
0023 Gdje mač s’jeva a pol’jeću glave!« 
0024 Meho viknu ličkog Mustaj-bega:
0025 »Prođ’ se, beže, Dizdarević Meha,
0026 Što bih pio, s vama govorio,
0027 Kada, beže, od tog fajde nema,
0028 Nesta, beže, po Lici junaka!
0029 Pogled’ beže, do vode Crvača,
0030 Vidi, dvan’est djevojaka,
0031 Platno b’jele, kolo uhvatile.
0032 Pa gle, beže, Durutagić Ibra,
0033 Kako hoda, a kulaša voda.
0034 On ti, beže, gleda djevojaka.
0035 A slušaj me, direk od Udbine,
0036 Evo, beže, četiri godine,
0037 To nestade sa Udbine Fate,
0038 Prave sestre Durutagić Ibra;
0039 Za nju glasa ni habera nema.
0040 A vid’ brata Durutagić Ibra,
0041 Kako hoda, a kulaša voda,
0042 A ne traži porođene seje,
0043 L’jepe Fate, žalosna mu maja!
0044 A moj Lika, direk od Udbine,
0045 Ja sam skoro uzjaho dorata,
0046 Portjero ga preko Velebita,
0047 Pa od Zadra, do Herceg-Novoga,
0048 I od Brinja do vlaškog Lenđera,
0049 Od Zrmanje pa do Zvonigrada,
0050 Do Otočca, do vode Gaščice.
0051 Tud’ sam, beže, sve vodo dorata,
0052 Tražeć, beže, jadnih nevoljnika,
0053 Naš’o n’jesam, lički Mustaj-beže;
0054 Pa sam otle otisko dorata,
0055 Na Kunaru u ćesarevinu,
0056 Pa sam plačuć došo do Karlovca,
0057 U Karlovac utjero dorata,
0058 Do avlije bana Henkalića.
0059 Kad sam banu ušo u avliju,
0060 Na golemo čudo udario,
0061 Gdje djevojku u avliji hađoh!
0062 U crno se butun zamotala,
0063 Pa se crnim pasom opasala,
0064 A zavila mrkom jemenijom.
0065 Testiju je vrgla pod fiskiju,
0066 Vodu lijeva, a suze proljeva.
0067 Ja djevojku ne znah, Mustaj-beže,
0068 Dok ne rekoh sehat i Krajinu,
0069 Na Udbini Durutagić Ibra.
0070 Da t’ je čuti, lički Mustaj-beže,
0071 Oh što pjeva u avliji Fata:
0072  »»Kuku brate, Durutagić Ibro!
0073 Evo ima četiri godine,
0074 Da ti se je osužnjila Fata,
0075 A zapala Henkalića bana.
0076 Pa moj brate, Durutagić Ibro,
0077 Men’ je l’jepo u Karlovcu b’jelom,
0078 A kod Jele Henkalića bana.
0079 Skupa jemo, zajendo pijemo,
0080 A spavamo na jednom jataku.
0081 Al nu, Ibro, goleme žalosti,
0082 Sad je bane zavrgo veselje,
0083 Krsti sina, a ženi sinovca,
0084 Pa je Fatu metn’o na obdulju.
0085 Knjige poslo na četiri strane;
0086 Od svakle će konji poletjeti,
0087 Brate Ibro, iz ćesarevine;
0088 Pa moj Ibro, iz principovine.
0089 Ja sam čula, brate po rođenju,
0090 Da će doći bajerska kobila,
0091 Ibro brate, iz zemlje Bajerske.
0092 Tu kobilu u krilate pišu;
0093 Što god leti na noge četiri,
0094 Da kobili uteći ne more,
0095 Ode Fata u zemlju Bajersku,
0096 Preko mora trideset konaka,
0097 Oklen s’jadni sužnji ne vraćaju.«« –
0098 Fata viknu u avliji, Lika:
0099  »»Kuku brate, Durutagić Ibro!
0100 Što ne dođeš do Karlovca b’jela,
0101 Ne sajašeš pomamna kulaša,
0102 Što ti ga je othranila Fata,
0103 Od trećaka, brate, do sedmaka,
0104 Ne svedeš ga kamenu Karlovcu,
0105 Pa ne pušćaš ata kod Karlovca
0106 Na veselju Henkalića bana,
0107 Ne bi li te mio Bog pomogo,
0108 Da izbaviš kod Karlovca Fatu,
0109 Da izneseš na grad na Udbinu,
0110 Da utješiš na odžaku majku!«« 
0111 A ja, beže, slušam na doratu,
0112 Ja sam dva put nudžum učinio,
0113 Da podignem na dorata Fatu;
0114 Pa se smio pouzdati n’jesam
0115 U dorata, lički Mustaj-beže,
0116 Daleko je od Karlovca Lika,
0117 Od Karlovca do gore Petranje,
0118 Moj Mustaj-beg, pet punih sahata,
0119 A sve polje atu pod nogama.
0120 A ti mjeru doratovu znadeš:
0121 Dori mjera četiri sahata,
0122 Da ga đavli navijat ne mogu,
0123 Petim sustat, pomaknut ne more,
0124 S tog se smio pouzdati n’jesam.
0125 Osta, beže, kukajući Fata,
0126 Ja iz grada istjerah dorata,
0127 Pa ti dođoh na grad na Udbinu;
0128 S tog ne mogu ja da pijem pića!« 
0129 Ja kad beže te razumje r’ječi,
0130 Slugu Rada u begluku viknu.
0131 Kada Rade dođe Mustaj-begu,
0132 Beže Radu u begluku kaže:
0133 »Span’ der Rade do vode Crvača,
0134 Pa mi vikni Durutagić Ibra!« 
0135 A kad Rade do Crvača sađe,
0136 Rade Ibra kod Crvača viknu:
0137 »Tebe zove lički Mustaj-beže!« 
0138 Ibro svoga uzjaha kulaša,
0139 Pred njim ide uskok Rade mali.
0140 Kad s’ pomoli do begluka Ibro,
0141 Mustaj-beže veli Udbinjanom:
0142 »Udbinjani, draga braćo moja,
0143 Kad nam uđe Durutagić Ibro,
0144 Selam vikne u begluk mejhani,
0145 Nemoj niko otprimit selama,
0146 Doliš sama ovog Mustaj-bega,
0147 Ja ću njemu selam otprimiti,
0148 Ja ću jutro s njime divaniti,
0149 Da bi jednog poželjela maja,
0150 Po nesreći more obojicu!« 
0151 U to doba na kulašu Ibro,
0152 Ata sjaha, Rade prihvatio.
0153 Kada Ibro u begluk uniđe,
0154 Ibro selam u begluku viknu,
0155 A svi Turci glave objesiše,
0156 Niko njemu da prihvati ne će,
0157 Doliš sama ličkog Mustaj-bega.
0158 Mustaj-beg mu selam prihvatio:
0159 »Aleć selam, od kuje kopile,
0160 N’jesi d’jete Durut-age starog,
0161 Već si, Ibro, od kuje kopile!
0162 Lako j’ hodat kraj vode Crvača
0163 I gledati dvan’est djevojaka,
0164 Kako platno kod Crvača b’jele.
0165 A, kopile, Durutagić Ibro,
0166 Evo ima četiri godine,
0167 Kako ti se osužnjila Fata,
0168 Za nju glasa ni habera nema,
0169 Ti, kopile, ni mukajet n’jesi,
0170 Niti tražiš, ni za Fatu pitaš.
0171 Eno j’ Ibro, kod Karlovca b’jela
0172 U serdara Henkalića bana;
0173 Eno j’ bane zametn’o veselje,
0174 Krsti sina, a ženi sinovca,
0175 A sesru ti met’o na obdulju;
0176 Na Fatu će konji poletjeti,
0177 O kopile, iz ćesarevine,
0178 Pa kopile, iz principovine,
0179 Tu će doći bajerska kobila,
0180 Čuj kopile, iz zemlje Bajerske;
0181 A kobilu u krilate pišu,
0182 Čipe grive, suhonjave glave,
0183 Pto god leti na noge četiri,
0184 Da kobili uteći nemore,
0185 Ode Fata preko sinjeg mora!« 
0186 Kada Ibro te razumje r’ječi,
0187 Zubom škrinu, Mustaj-bega viknu:
0188 »Mustaj-beže, direk od Udbine!
0189 I Bog znade i vidi Krajina,
0190 Da godine i mjeseca nema,
0191 U mjesecu nikakve nedjelje,
0192 Da ne hodam po kamen-kotaru.
0193 Ja mal trošim, a za Fatu pitam,
0194 Za nju glasa ni habera nema.
0195 Čuj, Mustaj beg, direk od Udbine!
0196 Evo t’ vjera Durutagić Ibra,
0197 Ti ćeš danas utuvit vr’jeme:
0198 Il je Ibro od kuje kopile,
0199 Il je d’jete Murutage starog;
0200 Ja ću o te palu okušati
0201 More l’ pala ajanskoga mesa.« 
0202 To mu reče, palu povadio.
0203 A kad pala u begluku sinu,
0204 Pokorači ličkom Mustaj-begu.
0205 Al je mučno ošinuti Liku,
0206 Jer ga dvore oba bajaktara.
0207 S jedne strane Đulić ga uhvati,
0208 S druge strane Ibro bajraktaru.
0209 Iznesoše iz begluka Ibra,
0210 I kad Ibro do kule došao,
0211 Zadje palu, uzjaha kulaša,
0212 Pa on bega sa kulaša viknu.
0213 »Mustaj beže, direk od Udbine!
0214 Moli s’ Bogu za dva bajraktara,
0215 Oba bi nas poželjela maja.
0216 Pa čuj beže, što govori Ibro:
0217 Evo t’ vjera Durutagić Ibra,
0218 Ako l’ mene vidiš na kulašu
0219 Posl’je danas gradu na Udbini,
0220 Vid’ ćeš Fatu Durutagić Ibra.
0221 Ako l’ mene ti ne vidiš, Lika,
0222 Predaj rahmet, to sam poginuo.« 
0223 To mu reče, otište kulaša,
0224 Za njim beže gleda i Ličani.
0225 Pusta skoka u konja kulaša!
0226 Sve po koplje u visine skače,
0227 Po dva koplja užhvata uz rudine.
0228 A Mustaj beg Udbinjane viknu:
0229 »Udbinjani, draga braćo moja!
0230 Vjera vam je ličkog Mustaj-bega,
0231 ’Nakog skoka u goluba nema,
0232 U goluba ličkog Mustaj-bega!« 
0233 Tjera Ibro Krbavom kulaša,
0234 Ibro misli u sedlu kulašu:
0235 »Moj kulašu, desno krilo moje!
0236 Mi Karlovcu salazili n’jesmo,
0237 A ne znamo puta do Karlovca,
0238 Kod njega nam prijatelja nema,
0239 Pobratima, a ni posestrime.
0240 Sad što ćemo, oba krila moja?
0241 Hajdmo, brate, velikoj Kladuši,
0242 Do mog pobra, Muja kladuškoga,
0243 Zamoliti Muja kladuškoga,
0244 Nek nas svede placu do Karlovca,
0245 Da puštamo đoga i kulaša
0246 Na veselju Henkalića bana,
0247 Ne bi li mi dragi Bog pomogo,
0248 Da utečem na veselju Fatu,
0249 Te iznesem na grad, na Udbinu.« 
0250 Ni kuli se da navrati ne će,
0251 Da on kaže na odaji majci,
0252 Neg’ upravi gori Plješivici.
0253 Sad da ti je bilo pogledati,
0254 Il vuk vije, il junak zavika?
0255 Nije vuka u begluk-mejhani,
0256 Već zavika Dizdarević Meho:
0257 »Čuj, Mustaj-beg, direk od Udbine!
0258 Tako Meha ne rodila maja,
0259 Već kobila, što dorata moga,
0260 Ako l’ Meho ne će do Karlovca,
0261 Ja ću pustit na veselju dora,
0262 A na Fatu Durutagić Ibra.« 
0263 Zavikaše dva Ćejvanagića:
0264 »I mi ćemo na vrancima saći
0265 Na veselje Henkalića bana!« 
0266 A sta vika age Vrhovskoga:
0267 »Ja ću beže, sajahati ždrala,
0268 Pa ždralina pustitit na obdulju,
0269 A na Fatu Durutagić Ibra!« 
0270 A zavika Bosnić Mehmed-aga:
0271 »Ja ću beže, do Karlovca saći!« 
0272 Pa povika Ograšević Ale:
0273 »Ja ću, Lika, do Karlovca saći!« 
0274 Pa sta vika Crnoglavca Husa;
0275 Za njim dvan’est reče Udbijana,
0276 Da će saći, ate sajahati.
0277 Kad Mustaj-beg te razumje r’ječi,
0278 Udbinjane grlom podviknuo:
0279 »Lički janjci, o Jurjevu danci!
0280 Kada ćete do Karlovca saći,
0281 Evo vjera ličkog Mustaj bega!
0282 Ja ću, janjci, na Petranje doći,
0283 I gledati uz polje Karlovcu,
0284 Kako ati brzoviti trču
0285 Na veselje Henkalića bana.
0286 Pa kad, djeco, povedete Fatu,
0287 Pobjegne, maglu podignete,
0288 Povedite od Karlovca bana,
0289 Ja ću vama indat učiniti
0290 Sa Petranje na polju Karlovcu.« 
0291 Dotle eno Durtagić Ibra,
0292 On prolazi Liku i Krbavu,
0293 Pa dolazi gori Plješivici,
0294 Plješivicu goru premetnuo
0295 Na Zavalje, više Bišća b’jela,
0296 Iznad Bišća pokraj Izačića,
0297 Do Tršca je satjero kulaša.
0298 Tržac prođe, upravi Kladuši,
0299 Putujući ide pitajući.
0300 Ibro izbi velikoj Kladuši,
0301 A do kule harambaše Muja.
0302 U avliju utjera kulaša,
0303 Za tim viknu harambašu Muja.
0304 Kada Mujo opazio Ibra,
0305 On doziva gojenog Halila,
0306 Spade Halil, pa dočeka Ibra.
0307 Grle s’, ljube, za zdravlje pitaju.
0308 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0309 Ibro veli Hrnjiću Halilu:
0310 »Je l’ kod doma na odaji Mujo?«-
0311 »Eno, pobro, sjedi u avliji.« 
0312 To rekoše, uz kulu pođoše.
0313 A kad Ibro u odaju uđe,
0314 Mujo preda nj na noge skočio,
0315 Te sjedoše jedan do drugoga.
0316 Sada Mujo tolu postavio,
0317 Kakalaše hladno piti piće.
0318 Kad se oba ponapiše pića,
0319 Stade vika harambaše Muja:
0320 »Davor pobro, Durutagić Ibro!
0321 Dede Muju kaži kaladuškome,
0322 Oklen izbi na konju kulašu?
0323 Al si došo na Kladušu Muju
0324 Na zijafet, da se napijemo,
0325 Al potreba tebe dotjerala?« 
0326 Tad povika Durutagić Ibro:
0327 »Davor pobro, harambaša Mujo!
0328 N’jesam došo, da se napijemo,
0329 Neg golema muka natjerala.
0330 Jutros, Mujo, u begluk-mejhani,
0331 Povika me Lika sa Crvača,
0332 Ja begluku doskakah kulaša,
0333 Kada, Mujo, u begluk uniđoh,
0334 Selam viknuh u begluk-mejhani,
0335 Niko, Mujo, da otprimi ne će,
0336 Doliš sama bega Udbinskoga:
0337  »»Aleć selam, od kuje kopile!
0338 D’jete n’jesi Durutage starog,
0339 Već si, Ibro, od kuje kopile.
0340 Lako j’ hodat i l kulaša vodat,
0341 I gledati dilber djevojaka.
0342 O kopile, Durutagić Ibro!
0343 Eno t’ sestre u Karlovcu Fate,
0344 Kod serdara Henkalića bana,
0345 Eno j’ bane zavrgo veselje,
0346 Sina krsti, a ženi sinovca,
0347 Sestru metnu na obdulju Fatu.
0348 Od svaklen će konji poletjeti,
0349 Pa će doći bajerska kobila,
0350 Pobratime, iz zemlje Bajerske,
0351 Preko mora na trides’t konaka.
0352 Bedeviju u krilate pišu.«« 
0353 Pa, moj pobro, harambaša Mujo;
0354 Hajd’mo brate, placu do Karlovca
0355 Povest’ đoga, povesti kulaša,
0356 Pustit oba kod Karlovca b’jela,
0357 Na veselju Henkalića bana,
0358 A na Fatu Durutagić Ibra,
0359 Ne bi li nas dragi Bog pomogo,
0360 Da utečem sestru kod Karlovca,
0361 Da j’ odnesem na grad na Udbinu,
0362 Da utješim na odžaku majku.« 
0363 Njemu veli harambaša Mujo:
0364 »Davor Ibro, slatki pobratime!
0365 Tamo Mujo do Karlovca ne će,
0366 Jer moj pobro, Durutagić Ibro,
0367 Niti goda, ni nedjelje nema,
0368 Da ne ide do Karlovca Mujo.
0369 Sav Karlovac harambašu znade,
0370 I đogata Muja kladuškoga.
0371 Pa moj pobro, Durutagić Ibro,
0372 Potrebe ti od đogata nema,
0373 Brži j’ kulaš od đogata moga.
0374 Moreš, Ibro, utivit vr’jeme,
0375 Kad sam bio na grad na Udbini
0376 U begluku ličkog Mustaj-bega,
0377 Gdje nas pilo dvades’t i četvero,
0378 O svačem smo eglen zametnuli,
0379 O junaštvu i o atih pustih.
0380 Svaki svoga u begluku hvali,
0381 Da mu j hajvan’ brži na mejdanu.
0382 Da nij’ ličkog bilo Mustaj-bega,
0383 Kola b’ mesa u begluku bilo.
0384 Pruži Lika dvan’est madžarija:
0385  »»Eto djeco, dvan’est madžarija,
0386 Pust’te ate uz poje Krbavi,
0387 Ko uteče gradu na kapiju,
0388 Neka uzme dvan’est madžarija.«« 
0389 A vi, Ibro, jedva dočekaste,
0390 Sa jasala ate povedeoste.
0391 I ja svoga izveo sam đoga,
0392 Pušćasmo ih uz polje Krbavi,
0393 Uz Krbavu tri puna sahata.
0394 Jes’ vido, Bogom pobratime,
0395 Kak’ nam ati uz Krbavu trču,
0396 Svakog ata vodi uz Krbavu
0397 Dobar đogo Muja kladuškoga.
0398 Po Krbavi ati preletješe;
0399 Ja se nadam na kapiji đogu.
0400 Kad mi, pobro, okom pogledamo,
0401 Izbi kulaš kraj đogata moga.
0402 Mi gledamo sa kapije, pobro,
0403 Od đogata do kulaša tvoga,
0404 Mala puška dovrći nemore,
0405 Tol’ko kulaš vodi na kapiju.
0406 Stiže kulaš prvi na kapiju,
0407 Pa ti uze dvan’est madžarija. –
0408 Što će đogat kod kulaša tvoga?« 
0409 Ibro veli: »To j’ istina pobro,
0410 »Al moj pobro, od Kladuše Mujo,
0411 Ja Karlovcu salazio n’jesam,
0412 Daj mi, brate, ti konja gavrna,
0413 I Halila do Karlovca bjela,
0414 Nek me Halil svede do Karlovca.« 
0415 Mujo Ibru reče u odaji:
0416 »Ne dam brata, a ne dam gavrna,
0417 Zla je zmija Hrnjica Halile.
0418 Kad se Hale ponapije vina,
0419 Mogo b’ Halil zametnuti kavgu,
0420 A vas oba izgubiti glavu.« 
0421 Kad to čuo u odaji Ibro,
0422 Ibru momku suze udariše.
0423 Kad mu Halil suze ugledao,
0424 Halil viknu Muja kladuškoga:
0425 »Čuj moj brate, od Kladuše Mujo!
0426 Jer ocv’jeli pobratima svoga,
0427 A u v’jeku jednoć na Kladuši?
0428 Sad čuj, Mujo, što ti Hali govori:
0429 Imaš brata i konja gavrna,
0430 A obadva poželio Mujo,
0431 Harambaša pre današnjeg dana!« 
0432 A kad Mujo te razumje r’ječi,
0433 Stade vika Muja kladuškoga:
0434 »Ne kun’ sebe nikonja gavrana!
0435 Dok dan svane, a ograne sunce,
0436 Oba će vas opremiti Mujo.« 
0437 A kad oba razumješe r’ječi,
0438 Grle, ljube Muja kladuškoga.
0439 I dan prođe, tavna noćca dođe,
0440 Svu noć pili, sna ne imali.
0441 Kad svanulo, sunce ogranulo,
0442 Mujo brata povika Halila:
0443 »De Halile, siguraj kulaša
0444 I gavrna spremi u avliji!« 
0445 Halil sađe, oba ata spremi,
0446 Seiz Todor avlijom ih voda.
0447 Otvor’ dolaf u odaji Mujo,
0448 Pa izvadi kaursko od’jelo.
0449 Pod kaursku kad ih napravio,
0450 On Halilu u odaji kaže:
0451 »O Halile, brate po rođenju!
0452 Kad ti dođeš kamenu Karlovcu,
0453 Hajd pivnici Pave krčmarice,
0454 Posestrime Muja kladuškoga,
0455 Gdje je Mujo dojahivo đoga;
0456 Svagdje Mujo ima pobratima,
0457 Pobratima, ja li posestrimu.
0458 Kada Pavi dođeš, krčmarici,
0459 Pozdravi mi Pavu krčmaricu,
0460 Pa joj kaži u kamen-pivnici,
0461 Da je pobro Durutagić Ibro,
0462 Nek s’ Udbine steče pobratima.« 
0463 To rekoše, pa se rastadoše,
0464 Napr’jed Halil potjera gavrana,
0465 Za njim Ibro nametnu kulaša,
0466 Od Kladuše do gore Petranje.
0467 S gore sašli na polje Karlovcu.
0468 Kad uz polje konje upraviše,
0469 Sve sejiri Durutagić Ibro,
0470 Dugo polje gradu do kapije,
0471 Te kad ravno polje pregaziše,
0472 Do Karlovca ate dotjeraše
0473 I u varoš konje utjeraše.
0474 Golem varoš, pet stotin dimova,
0475 Kroz čaršiju ate najteraše,
0476 Sve butige na obadv’je strane.
0477 Na dućanih n’jesu bazržani,
0478 Neg’ Madžarke, dilber bazrđanke,
0479 Mjere dibu,prodaju kadifu.
0480 Madžarice kako konopljice,
0481 A na njima svilene rokljice,
0482 Svaku svila mlati po cokolah,
0483 A zveče im na grlu đerdani.
0484 Kada Ibro vidje sa kulaša,
0485 On kulaša za kajas prihvati.
0486 Dobra konja Durutagić Ibra,
0487 Pokraj vranca protjera kulaša.
0488 Koliko se kulaš podignuo,
0489 Sve po koplje u visine skače,
0490 Po dva zidu hvata uz čaršiju.
0491 Od pustog zora kulaševa
0492 P’jesak baca po ćefencih pustih.
0493 Madžarice pritežu ćefenke,
0494 Teško jedna drugu dovikuje:
0495 »Luce, kuce, vidi drugarice,
0496 Vid’ serdara i konja kulaša,
0497 Blago majci, koja ga rodila,
0498 A sestrici, koja othranila,
0499 Onoj druzi, kojoj suđen bude,
0500 Pa mu zaspi na desnici ruci!« 
0501 Sve to sluša Durutagić Ibro,
0502 A Halil ga sa gavrna viče:
0503 »Javaš, javaš, Bogom pobratime!« 
0504 A da vidiš Henkelića bana,
0505 Sjedi bane, pije kod bedena,
0506 Pa serdara gleda i kulaša,
0507 A Jele ga jedinica služi.
0508 Govori joj u odaji bane:
0509 »Jele moja, u mene jedina!
0510 Vid’ serdara, a vidi kulaša,
0511 Gledaj Jele, gdje će na konake.
0512 Ja kako sam sio u Karlovac,
0513 U Karlovac, a na banovinu,
0514 ’nakog ata ja ni čuo n’jesam,
0515 Ja kamo li očima vidio.
0516 A čuj Jele, u mene jedina!
0517 Evo t’ vjera Henkalića bana,
0518 Ja ću onog kupiti kulaša;
0519 Za gotovo iskupiti blago,
0520 Ja l’ ga otet, bez pare dinara
0521 Pa ćesaru dževap učiniti,
0522 Za kulaša onoga serdara.« 
0523 Kada Jele okom pogledala,
0524 Te serdara vidi i kulaša,
0525 Vid’ der Jele Henkalića bana,
0526 Sama sobom ona pregovara,
0527 Kako njojzi kazivala Fata
0528 Za brata joj i konja kulaša:
0529 »Ono j’ glava Durutagić Ibra,
0530 Sašo tražit po Karlovcu Fatu!« 
0531 Jele gleda džamu sa pendžera,
0532 Dva serdara kamenoj pivnici
0533 Do pivnice Pave krčmarice,
0534 Posestrime Muja kladuškoga,
0535 Obojica ate odjahaše.
0536 Halil Pavu sa gavrana viknu.
0537 Kada ga je Pave ugledala,
0538 Spade Pave, pa prihvati vrana,
0539 A Halila rukom prigrlila,
0540 Za zdravlje se s njime upitala.
0541 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0542 Pave pita Hrnjicu Halila:
0543 »Kako j’ pobro, harambaša Mujo?« –
0544 »Zdravo j’ Pave, dragom Bogu hvala!« 
0545 Njega Pave krčmarica pita:
0546 »O Halile, Bogom pobratime!
0547 Tko je serdar što kulaša voda?« 
0548 A njoj Halil od gavrana kaže:
0549 »Davor Pave, moja posestrimo,
0550 Ako s’ čula Durutagić Ibra,
0551 Sa Udbine Durutagić Ibro,
0552 Ovo j’ glavom, već drugoga nema.« 
0553 A kad Pave čula krčmarica,
0554 Priđe k njemu, pa se pobratila.
0555 Sve to gleda sa pendžera bane.
0556 A da vidiš u odaji Jele,
0557 Ona svoga baba ostavila,
0558 Tere uđe u drugu odaju,
0559 Pa kan nađe u odaji Fatu,
0560 Fata cvili, a suze proljeva,
0561 Nju mi Jele rukom zagrlila:
0562 »Ne plač’ Fato, moja drugarice,
0563 Ne pla’ Fato, boljeće te glava.
0564 Što bi meni muštuluka dala,
0565 Da ti kažem, moja drugarice,
0566 Za tvog brata, Durutagić Ibra?« 
0567 Fate se je čudom začudila,
0568 A Jele je za ruku povede.
0569 Kad dovede džamu do pendžera:
0570 »Vid’ der Fate, moja drugarice,
0571 Al je Turčin Durutagić Ibro,
0572 Al je serdar iz principovine?« 
0573 Kada Fate brata opazila,
0574 Uzdahnula, pa Jelici kaže:
0575 »Nemoj Jele, pozlaćena grano,
0576 Nije Turčin Durutagić Ibro,
0577 Već je nalik jedan na drugoga.« 
0578 Jelica je na to prigrlila:
0579 »Davor Fate, moja drugarice,
0580 Ne boj s’ Jele bana Henkalića,
0581 Mr’jeti ima, a odati nema,
0582 Kad je, Fate, prava muška glava!
0583 Neg’ čuj, Fate, moja drugaraice,
0584 Daj mi vjeru u Karlovcu mome,
0585 Da ni Jele ostaviti ne ćeš,
0586 Već je bratu za ljubu uzeti,
0587 Izn’jeti me na grad na Udbinu.« 
0588 Na to Fate prigrlila Jelu:
0589 »Evo t’ vjera od mene djevojke,
0590 Da te, Jelo, ostavit ne ću!« 
0591 To rekoše, vjere zadadoše.
0592 Opet Jele u odaji kaže:
0593 »Čuješ, Fate, moja drugarice,
0594 Što ’no reče Hankaliću bane,
0595 Da ć’ do večer u pivnicu saći,
0596 Kupovati pehlivan kulaša,
0597 Ja l’ uzeti za gotovo blago,
0598 Ja l’ oteti bez pare dinara.
0599 Nego, Fate, pozlaćena grano,
0600 Dok ja ćaći dadem večerati,
0601 Ti se kuli spremi na odaji,
0602 Saći ćemo kamenoj pivnici
0603 Do tvog brata, Durutagić Ibra,
0604 Da mu kažem, moja drugarice,
0605 Kak’ će banu prodati kulaša.« 
0606 To rekoše, pa se rastadoše.
0607 Jele ćaću na odaji služi.
0608 A kad vakat od večere dođe,
0609 Jele ćaći vrže večerati,
0610 Pa se od njeg ona povrtaila,
0611 Pravo ide Fati u odaju.
0612 Gotova je dočekala Fate.
0613 Otale se obje uputiše,
0614 Do pivnice Pave krčmarice.
0615 Kada Jele u odaju uđe,
0616 Sva odaja od Jelice sijnu.
0617 Sad da sv’jeće u odaji nema,
0618 Moglo bi se ondje piti piće.
0619 Ja kad Fata brata opazila,
0620 Širi ruke, k njemu dopanula,
0621 Te se bratu oko vrata vija:
0622 »Kuku Ibro, brate po rođenju,
0623 Jesi l’ došo četvrte godine
0624 Porad Fate placu do Karlovca.« 
0625 A Ibro je rukom otiskuje:
0626 »Odskoč’ Fate, ujela te guja!
0627 Ne turči me, kad potrebe nema,
0628 S takih r’ječi polijeću glave.« 
0629 A kad čula Henkalića Jele,
0630 Jele Ibru u odaji viknu:
0631 »Srce, dušo, Durutagić Ibro,
0632 Ne cvil’ Fate, ženska glava n’jesi,
0633 Ne plaši se Jele Henkalića,
0634 Tebe Jele objaviti ne će;
0635 Nego dušo, Durutagić Ibro,
0636 Podaj vjeru Jeli Henkalića,
0637 Da ni mene ostaviti ne ćeš,
0638 Već me, Ibro, za ljubu uzeti,
0639 Da ti budem kod koljena ljuba,
0640 Jer si, Ibro, prava muška glava!« 
0641 To mu reče, sjede na koljeno,
0642 Na drugo se Fate naslonila,
0643 Dv’je djevojke sastaviše ruke
0644 Oko vrata Durutagić Ibra,
0645 Grle, ljube, da odstupe ne će,
0646 A sve gleda Hrnjica Halile.
0647 Jelica im zače govoriti:
0648 »Srce, dušo, Durutagić Ibro,
0649 Djevojke smo, za sijelo n’jesmo,
0650 Eto ćaće Henkalića bana,
0651 Eto njega kupovat kulaša.
0652 Kada bane u odaju uđe,
0653 Ustaj Ibro, pa dočekaj bana,
0654 Na svoje ga ti mjesto posadi.
0655 Kad ti bane zaište kulaša,
0656 Ti zamoli Henkalića bana:
0657 Nemoj bane ata kupovati,
0658 Dok ne pustim na veselju tvome;
0659 Ak’ uteče placu kod Karlovca,
0660 Daću t’ ata bez pare dinara;
0661 Meni Fate, ja tebi kulaša.
0662 To će milo biti Henkaliću,
0663 Daće t’ bakšiš stotinu cekina.
0664 Pa moj Ibro, milovanje moje,
0665 Il uteče, il kulaš ostane,
0666 Ne daj ata za života svoga!« 
0667 Ibro Jeli tiho govorio:
0668 »Jele, dušo, ne brini se time!« 
0669 To rekoše, na noge skočiše,
0670 Dv’je djevojke kuli okrenuše.
0671 Vr’jeme malo, vrata poletješe,
0672 A na vrata Henkaliću bane,
0673 A za banom dvanaest husara.
0674 Kada bane u odaju uđe,
0675 On sa vrata, »dobar večer« viknu.
0676 Ibro večer banu prihvatio,
0677 Na svoje ga mesto posadio.
0678 Vi’ Halila, pogana pletiva,
0679 Halil pije, ni mukajet nije,
0680 Ni večere da prihvati ne će,
0681 Ja kamo li da na noge klisi.
0682 Sad da vidiš Henkalića bana,
0683 On serdaru zače govoriti:
0684 »Oj serdaru kod koljena moga,
0685 Deder kaži, ko si i oklen si ?
0686 Oklen s’ onog ata dobavio,
0687 Al si ata doma odgojio,
0688 Al si ata za blago kupio,
0689 Al si ata u boju dobio?« 
0690 Njemu kaže Durutagić Ibro:
0691 »Gospodine, Henkaliću bane,
0692 Junak jesam, od daleka n’jesam,
0693 Jer ja jesam od Otočca b’jela,
0694 Od Otočca iz principovine,
0695 N’jesam ata doma odgojio,
0696 A n’jesam ga za novce kupio,
0697 Već sam ata u boju dobio,
0698 A u vojsci bega udbinjskoga;
0699 Ja Turčina na njem pogubio
0700 Ispod njega ata prihvatio.« 
0701 Tad mu reče Henkaliću bane:
0702 »Tako t’ duše, duko principova,
0703 Jesi l’ čuo, kog si pogubio?« –
0704 »Jesam, bane, vjeru ti zadajem,
0705 Gdje govore naši Otočani,
0706 Da j’ nekakav Durutagić Ibro,
0707 Sa Udbine Durutagić Ibro.« 
0708 Kad to čuo Henkaliću bane,
0709 Prigli ga, zače govoriti:
0710 »Istina je, duko principova,
0711 Ja sam čuo Durutagić Ibra,
0712 Evo ima četiri godine,
0713 Što mu j’ sestra u Karlovcu Fate.
0714 Ja sam mu se do Karlovca nado,
0715 Da će saći, sestru potražiti.
0716 Pravo si ga, duko, pogubio,
0717 Kad ga do sad do Karlovca nema;
0718 Nego, duko, tako ti zakona,
0719 Po što ćeš mi prodti kulaša,
0720 Za gotove mekane cekine.« 
0721 Kad to čuo Durutagić Ibro,
0722 On ti bana u pivnici viknu:
0723 »Nemoj bane, Rimu pogledanje,
0724 Čuo jesam za tvoje veselje,
0725 I da s’ Fatu metn’o na obdulju,
0726 Da ć’ od svakle ati zagrabiti
0727 I za onu bajersku kobilu,
0728 Koju bane u krilate pišu.
0729 Dok kulaša pustim na obdulju,
0730 Ak’ uteče placu kod Karlovca,
0731 Daću t’ ata bez pare dinara;
0732 Meni Fate, ja tebi kulaša!« 
0733 Vrlo milo Henkaliću bilo,
0734 Maši bane u džepove rukom,
0735 Pa mu dade stotinu cekina:
0736 »Prihvat’ rukom, pa se napij vina!« 
0737 Za tim bane na noge skočio.
0738 Isprati ga Durutagić Ibro,
0739 Pa se Ibro u pivnicu vrati,
0740 A Hrnjica pije u pivnici.
0741 Njemu veli Durutagić Ibro:
0742 »O Halile, Bogom pobratime!
0743 Kako može odurati, pobro,
0744 Kad nam bane u odaju uđe
0745 I uz njega dvanaest husara,
0746 Ne ustade, ne dočeka bana,
0747 Ni večere da prihvatiš ne ćeš.« 
0748 Njemu Halil u odaji kaže:
0749 »Ne budali, Bogom pobratime,
0750 Al Halilu vjera ne donosi
0751 Ispred bana na noge skočiti.« 
0752 Ibro veli: »Al je za potrebu, »
0753 Halil veli, da potrebe nema.
0754 Opet oba stali piti piće,
0755 Svu noć pili, sana ne imali.
0756 Kad svanulo, sunce ogranulo,
0757 Povikao Durutagić Ibro:
0758 »O Halile, slatki pobratime,
0759 Ti pij piće, a čuvaj hajvane,
0760 Dok ja odem do kapije grada
0761 Potražiti ata kod kapije,
0762 Kojino će zemljom zagrabiti,
0763 Potražiti bajersku kobilu,
0764 Je l’ onaka, ko je kažu Turci.« 
0765 Ode Ibro gradu do kapije,
0766 Ja kad gradu do kapije dođe,
0767 Na golemo čudo udario,
0768 Serdar sjedi, hladno pije vino.
0769 Kad ga Ibro okom razgledao,
0770 Pije serdar od Karlovca vino,
0771 Sa Udbine Dizdarević Meho,
0772 Vlaščic hoda, dorata mu voda,
0773 A u ruci drži madžariju.
0774 Kad ga vidje Durutagić Ibro,
0775 Nasmije se jedan na drugoga.
0776 Kraj njeg prođe Durutagić Ibro,
0777 Pa na drugu tolu udario,
0778 Gdjeno piju dva Ćejvanagića
0779 Po tepdilu, kaurskom od’jelu,
0780 Vlašić hoda, oba vrana voda.
0781 Pa na treću tolu nagazio,
0782 Kad u toli oba bajraktara,
0783 Bajraktara ličkoga ajana.
0784 Na četvrtu tolu udario,
0785 Gdjeno pije Vrhovac Alaga,
0786 Kod njeg pobro Ograšević Ale
0787 I dva konja jedan uz drugoga.
0788 Pa na petu tolu udario,
0789 Tude pije Crnoglavac Huse,
0790 S njime pobro Odobašić Muho.
0791 Tu on nađe dvan’est pobratima,
0792 Svaki ata u kolan metnuo.
0793 Pa na čudo Ibro udario,
0794 Jer on nađe i Tala i Rada.
0795 Još na veće čudo udario:
0796 Na jandalu ugledao Muja,
0797 Od đoga je šarca napravio.
0798 Kraj njeg prođe Durutagić Ibro,
0799 Na dva koja udario Ibro,
0800 Na dva vranca Smiljanić serdara;
0801 Na dva konja udario Ibro,
0802 Dva dorata Boža kapetana;
0803 Na dva konja udario Ibro,
0804 Dva putalja popa Bjelobrka;
0805 Na dva konja udario Ibro,
0806 Dva bridalja Mandušić-serdara;
0807 Na dva konja udario Ibro,
0808 Dva čilaša Bortulić-serdara;
0809 Na dva konja udario Ibro,
0810 Dva kulaša save Samardžića.
0811 On šezdeset nabroji hajvana,
0812 Najpošljednju bajersku kobilu,
0813 Kobila se niže grada voda,
0814 Vodaju je četiri kikaša.
0815 Kad kobila u nozdrve frkne,
0816 Tad podigne četiri kikaša;
0817 Proklinju pomamnu kobilu:
0818 »Dura, Šajka, ujeli te vuci!
0819 Već izvadi iz ramena ruku,
0820 Vodajući tebe kod bedema!« 
0821 A kad Ibro osejiri šajku,
0822 Sam sa sobom Ibro razgovara:
0823 »Istina je, što govore turci,
0824 Prilična je, ujeli je vuci,
0825 Kobile se bojim uz rudine.« 
0826 Kad to reče, od nje okrenuo,
0827 Kada gradu do kapije dođe,
0828 Od bedema otrže lubarda,
0829 Dva telela s bedena viknuše:
0830 »Ko god ata ima obduljaša,
0831 Neka vodi zidu i bedemu,
0832 Sad će Fate izać do bedena.« 
0833 Kad to čuo Durutagić Ibro,
0834 On poskaka kamenoj pivnici,
0835 Tere štali vrata otvorio.
0836 Kad li Halil ata napojio,
0837 Četir’ oke ječma nataknuo,
0838 Kulaš zoblje, kopa kod jasala.
0839 Kada Ibro torbu opazio,
0840 Poviknuo Hrnjicu Halila:
0841 »Što s’ mi atu krivo uradio,
0842 Što si ata jutros napojio,
0843 Kad mu bolan valja zagrabiti?« 
0844 Kada Halil te razumje r’ječi,
0845 Spade Halil, pa ga zagrlio:
0846 »Bogom brate, Durutagić Ibro,
0847 Znao n’jesam, da će poletjeti!« 
0848 Vuk na vuka ni u gori ne će,
0849 A pobratim jedan na drugoga.
0850 Ibro veli Hrnjici Halilu:
0851 »Spremaj sebe, opremaj gavrana,
0852 Nama s’jela kod pivnice nema.
0853 Alaj pobro, Hrnjica Halile,
0854 Eno ličkih dvan’est pobratima,
0855 Sveli ate na obdulju banu,
0856 Pa ti vidjeh Muja kladuškoga,
0857 Od đogata šarca namjestio.« 
0858 Kada Halil te razum’je r’ječi
0859 On govori Durutagić Ibru:
0860 »Čuj moj pobro, Durutagić Ibro.
0861 Kad ti vidje od Kladuše Muja,
0862 Sad se ne boj Henkalića bana.« 
0863 To rekoše, ata napraviše,
0864 Obje pobre konje povedoše.
0865 Sad da vidiš Durutagić Ibra,
0866 Kada Pavu viknu krčmaricu:
0867 »Hodi Pave, nova posestrimo,
0868 Pirhvat’ dara od svog pobratima.
0869 Ja s’ vidjeti, ja već ne vidjeti!« 
0870 Pa poletje rukom u džepove,
0871 Dade njojzi tirdes’t madžarija.
0872 Kada Pave opazi cekine,
0873 Dovu čini Durutagić-Ibru:
0874 »Nek t’, pobro, Durutagić Ibro,
0875 Da Bog dade, da kulaš uteče,
0876 Da prihvatiš Jelu i Fatiju,
0877 Da izneseš na grad na Udbinu,
0878 Da utješiš na odžaku majku!« 
0879 To rekoše, pa se rastadoše.
0880 A sad misli Durutagić Ibro:
0881 »Ajme meni, što ću i kako ću!
0882 Jere Ibro binjedžije nema.« 
0883 Kad dovede ata do kapije
0884 Svaki sebi drži binjedžiju,
0885 A u Ibra binjedžije nema.
0886 Vidi Jele Henkalića bana,
0887 Vid’ der Jele, vid’ der prijatelja,
0888 Jer je gradu sašla na kapiju,
0889 Ibru rukom u jaglukom maše.
0890 Do nje dođe Durutagić Ibro,
0891 Jele mu je tiho govorila:
0892 »Jesi l’ Ibro poveo kulaša?« 
0893 »Jesam Jele, pozlaćena grano,
0894 Al mi j’ krivo kod pivnice bilo,
0895 Halil mi je ata napojio.
0896 Četir’ oke ječma udario,
0897 Pa ti džaba i to milovanje,
0898 Sad na ata binjedžije nemam.« 
0899 Njemu Jele Latinkinja kaže:
0900 »Evo, Ibro, atu binjedžije,
0901 Noćas sam ga dobavila, dušo,
0902 A za svojih dvan’est madžarija,
0903 Vlaha takvog nema u ćesara.« 
0904 A kad Ibro Vlašče ugledao,
0905 Pregrli ga, zače govoriti:
0906 »O Vlaščiću, tako ti zakona!
0907 Sm’ješ na atu zagrabiti momu?« 
0908 Njemu Vlaše kod kapije kaže:
0909 »O serdaru, ne brine se time,
0910 Da je pod njeg podmetnuti krila,
0911 Još bih smio na njem zagrabiti.« 
0912 Sad pođoše konjske sahibije,
0913 Zastadoše gradu kod kapije,
0914 Oklen će im ati zagrabiti,
0915 Jedni vele dva puna sahata,
0916 Jedni kažu tri puna sahata,
0917 Jedni vele četiri sahata.
0918 Što ko voli, ono i govori.
0919 Vid’ der Kranjca iz zemlje bajerske,
0920 Kada viknu zidu kod bedena:
0921 »O čuj, počuj, Henkaliću bane,
0922 Ja sam svoju priveo kobilu
0923 Preko mora trideset konaka,
0924 Jer sam čuo za polje Karlovca,
0925 Da je dugo šest punih sahata,
0926 Od Kunare gradu do kapije;
0927 Evo vjera ovoga serdara,
0928 Ja jelovu odlomiću granu
0929 Pa od grane pustit bedeviju!« 
0930 To rekoše, konje povedoše,
0931 Šest topova siknu sa bedena.
0932 Povedoše niz polje zeleno,
0933 Svaku uru meću po lubardu,
0934 Vode ata šest punih sahata.
0935 Dok svedoše pod goru Kunaru,
0936 Tamam sunce podne prevalilo.
0937 Za ćenevir ate zavedoše,
0938 I porede jednog kod drugoga.
0939 Kada ate tako poredaše,
0940 Ispred njiha ćenevir spustiše,
0941 Pa od njega ati zagrabiše,
0942 A za njima otrže lubarda.
0943 Sad da ti je bilo pogledati:
0944 Crne zemlje stade tutnjavina,
0945 A Kunare gore gudljavina,
0946 Nije šala šezdeset hajvana
0947 Iz kolana zemljom zagrabiti!
0948 Alah rabum, ko ate povede?
0949 Dobar dorat Dizdarević Meha,
0950 Jera ata bez dorata nema.
0951 Stiže đogo Đulić bajraktara,
0952 Za njim dorat Vrsić bajraktara,
0953 Stiže đogo Muja kladuškoga,
0954 Pa dva vranca Smiljanić serdara,
0955 Pa dva vranca dva Ćejvanagića,
0956 Pa dorata Boža kapetana,
0957 Pa je ždralan age vrhovskoga,
0958 Dva bridalja Mandušić-serdara,
0959 Pa je zele Ograšević-Ala,
0960 Dva alata Bortulić-serdara,
0961 Pa je dorat Crnoglavca Husa,
0962 I za njima bajerska kobila.
0963 Binjedžija drži bedeviju,
0964 Jere Vlaščić da popusti ne će;
0965 Za kulaša ni habera nema.
0966 Tako gone uz polje Mostanje,
0967 A kad drugu uru napadoše,
0968 Vav’jek dorat vodi uz Mostanje.
0969 A kad treća odape lubarda,
0970 Vid’ dorata Dizdarević Meha,
0971 Sjavašao uz polje zeleno,
0972 Otale se vidi do kapije,
0973 Sve hodaju konjske sahibije,
0974 Susta dorat, a popade đogo,
0975 Dobar đogo Ćulić bajraktara.
0976 Sjede Meho, a zapjeva bajro,
0977 Al zaludu Đulić bajraktaru,
0978 Jerbo dorat prestiže đogata,
0979 Dobar dorat Vrsić bajraktara.
0980 Malo vr’jeme, pa se pazariše,
0981 Propadoše obadva gavrana,
0982 Oba vrana Smiljanić serdara.
0983 Al zaludu u tome serdaru,
0984 Kad dva vranca opet propadoše,
0985 Oba vranca dva Ćejvanagića.
0986 Zapjevaše oba brata pusta,
0987 Al zaludu i tim serdarima,
0988 Vid’ sad đoga Muja kladuškoga,
0989 Sve nadura ate uz Mostanje,
0990 Al zaludu Muju kladuškome,
0991 Kod kobile preko sinjeg mora,
0992 Bedevija svakog ostavila.
0993 Pa i đoga Muja kladuškoga.
0994 Pjeva serdar zidu kod bedena:
0995 »Blago meni, eto bedevije!« 
0996 A da viđaš pehlivan kulaša
0997 Ja kad Vlaščić otište kajase,
0998 Pa kandžiju rukom prihvatio,
0999 Pasa ata sa obadv’je strane:
1000 »Moj kulašu, oficira moga,
1001 Ne zamjeri na udarcu mome!« 
1002 Svakog kulaš ata propanuo,
1003 Bedeviju uz polje potjera.
1004 Šestog sata šajku dostignuo,
1005 Kraj nje prođe, protjera kulaša.
1006 Sad da šajku vidiš i kulaša,
1007 Od kobile do konja kulaša
1008 Mala puška dovrći ne more.
1009 Kad doskaka zidu do kapije,
1010 Hvata Ibro za kajas kulaša,
1011 Hvata serdar konja bedeviju.
1012 Što sad serdar kod kobile kaže:
1013  »’vakog ata ja ni čuo n’jesam,
1014 A kamo li očima vidio.
1015 Ja sam svoju savodio šajku
1016 Sedam puta Beču ledenome,
1017 Domu nikad bez paja ne dođoh.« 
1018 Dok s’ ostali ati iskupiše,
1019 Pola ure jeste prokasalo.
1020 Ibro sedlo meće na kulaša,
1021 Pa poletje u džepove rukom,
1022 Vlahu dvan’est dade madžarija,
1023 Pa Vlaščetu zače govoriti:
1024 Pones’ kapu, drago d’jete moje,
1025 Kupi bakšiš za kulaša moga!« 
1026 Tu je dvan’est Udbinjana bilo,
1027 Svak mu baci po dv’je madžarije,
1028 Od milinja za konja kulaša.
1029 Vlaščić hoda, a kupi cekine,
1030 Jer će kulaš banu Henkaliću.
1031 Sad ban Ibra sa pendžera viknu:
1032 »O serdaru, povedi kulaša,
1033 Nek se kulaš po avliji voda,
1034 Da pijemo, u njega gledamo.« 
1035 Njemu Ibro od kulaša viče:
1036 »Stan ’der bane, dok ata opremim.« 
1037 Svaki svoga kod kapije sprema.
1038 Ja veselja kod konja kulaša:
1039 Fata ata po nozdrvam’ ljubi.
1040 Istom oni ate opremiše,
1041 Pa gdje sreća i nesreća dođe,
1042 Jer naskaka Perin kapetane.
1043 Pa kad Pero opazio đoga,
1044 Pozna đoga Muja kladuškoga,
1045 Te povika Henkalića bana:
1046 »Gospodaru, Henkalića bane!
1047 Nije glava Ivan-kapetana
1048 Od Otočca, žalosna ti maja,
1049 Već je Turčin Durutagić Ibro.
1050 Pa čuj bane, Rimu pogledanje,
1051 A evo mu Muja kladuškoga,
1052 On od đoga šarca napravio!« 
1053 Kada Mujo te razum’je r’ječi,
1054 Mujo diže karabina svoga,
1055 Pa na sedlo nasloni đogatu,
1056 Dva mu grla a jedna faljica,
1057 Sedam iz njeg zrna poletjelo.
1058 Kad li zrnje Pera dohvatilo,
1059 Iz bojnog ga sedla izbacilo.
1060 Zveknu nadžak Tala Ličanina,
1061 Kog će Tale njime dohvatiti?
1062 Binjedžiju Durutagić Ibra,
1063 Jer je lakom Tale na cekine.
1064 Vlaše pade, on prihvati kapu,
1065 U njedra je sasuo cekine,
1066 Pa kulašu sedlo pritisnuo.
1067 Za njim Rade naskaka gavrana,
1068 Poviknuše, zavrže se kavga.
1069 Ibro Fatu za Halila baci,
1070 Do kapije doskaka kulaša.
1071 Tu ga čeka Henkalića Jele,
1072 Prihvati je Durutagić Ibro,
1073 Pa za sebe baci na kulaša.
1074 A sta vika iz odaje bana:
1075 »Drž’te Ibra, prihvat’te kulaša!« 
1076 A sta vika Muja kladuškoga:
1077 »Turci janjci, o Jurjevu danci!
1078 Bjež’te braćo, pod placa Karlovca
1079 Nas je malo, čudo Kaurina!« 
1080 Bježi Mujo, a prisloni Ibro,
1081 Za njim Halil navrže gavrna,
1082 A za njima dvan’est Udbinjana,
1083 A za njima i Tale i Rade.
1084 Puca puška, drmnuše topovi,
1085 Sve se jeka čuje na Petranje,
1086 Gleda glava bega udbinskoga.
1087 Ispadoše na polje Mostanje,
1088 Dobri ati sad su javašali,
1089 Jer su jednu trku izletjeli,
1090 Na polju ih sustignula vojska.
1091 Oni s’ brane iz pušaka malih,
1092 Al zavija Hrnjica Halile:
1093 »Davor brate, od Kladuše Mujo!
1094 Susto vranac, ujeli ga vuci
1095 Noseć Fatu Durutagić Ibra.« 
1096 Njemu veli harambaša Mujo:
1097 »Kam’ ti hvala od gavrana tvoga,
1098 Kad pri piću svog gavrana hvališ,
1099 Da t’ je bolji od đogata moga.« 
1100 Muju Halil pritjera gavrana
1101 I za njega nabaci djevojku.
1102 Tak’ se gone niz polje Mostanje,
1103 A povika lički Mustaj-beže:
1104 »Poljem janjci, o Jurjevu danci!
1105 Tamo leže dvan’est nabodica.« 
1106 Tad Ličani zemljom zagrabiše,
1107 Ličana je četiri hiljade,
1108 A za njima na golubu Lika.
1109 Svakog beže na golubu prođe,
1110 Al ga mladi viču Udbinjani:
1111 »Ustav’ Lika, na polju goluba,
1112 Tvoje nije najpre udariti!« 
1113 Lika njima sa goluba kaže:
1114 »Mante janjci, o Jurjevu danci!
1115 Mustaj-beg je rasrdio Ibra,
1116 Nek sad vidi bega udbinjskoga,
1117 Kak’ mu more trebovati Lika.« 
1118 Pa sve viče Durutagić Ibra:
1119 »Davor Ibro, drago d’jete moje,
1120 Der kulaša do goluba moga
1121 Pa se ne boj Henkalića bana
1122 Za života Mustaj-bega svoga!« 
1123 Kada Ibro vidje Mustaj-bega,
1124 Trostruke mu suze udariše,
1125 A na polju Vlasi zastadoše.
1126 Lika viknu Durutagić Ibra:
1127 »Gon’te janjci, pod goru Petranju,
1128 Pa čekajte bega udbinjskoga!« 
1129 To rekoše, pa se rastadoše.
1130 Petranji će Durutagić Ibra,
1131 A za njime dvan’est nabodica.
1132 Sad gledaju bega udbinjskoga,
1133 Gdje se goni po polju Mostanju.
1134 Redom rgja po junancim’ hoda.
1135 Šokci bježe do varoša svoga,
1136 A Ličani, da uspinju ne će.
1137 Kad u varoš oni utjeraše,
1138 Dobro su ih Šokci dočekali:
1139 Sa Karlovca pucaju topovi,
1140 Po varoša vatrom zapališe.
1141 Dok ih Lika vrati Mustaj-beže.
1142 Tamam dade trideset šehita,
1143 A šezdeset steče ranjenika.
1144 Lički beže ponese šehite,
1145 Uz njih beže nosi ranjenike.
1146 Kod Petranje ustavio vojsku,
1147 Pod Petranjom zagrnu šehite,
1148 Pa otale dignu ranjenike,
1149 Dotle vojska bega udbinjskoga.
1150 Sad svataovi Durutagić Ibra,
1151 Jerbo vode dv’je dilber djevojke,
1152 Na Kladušu harambaši Muju.
1153 Na Kladuši konak učiniše,
1154 Pa u jutro rano podraniše,
1155 Povedoše obadv’je djevojke
1156 Od Kladuše na grad, na Udbinu,
1157 Pa do kule Durutagić Ibra.
1158 Dov’o Jelu, a doveo Fatu,
1159 Pa utješi na odžaku majku.
1160 On kod kule zametnu veselje
1161 Od dna do dna za nedjelju dana.
1162 Lika kumom bio kod djevojke,
1163 Poturčio Jelu Henkalića,
1164 Potručio, nićah učinio,
1165 Pa se Ibro oženio njome,
1166 Jele prije, a Zlatija posl’je.
1167 L’jepi porod s njome porodio,
1168 Dvoje muško, a četiri cure,
1169 Nek ne žali zeta ni snašice. –
1170 Kud se vilo, predobro je bilo,
1171 Od men’ pjesna a od Boga zdravlje!


Izvor

Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Herman 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. str. 323-352