[Durmitore, visoka planino]
Durmitora, visoka planino,
Sa tebe se Biograd viđaše,
Đe no beše roblje prodavato,
Pošto — zašto tri sindžira roblja.
Što bijaše Roksanda đevojka, 5
Za nju dava Careviću Mujo
Za nju dava tri tovara blaga.
— O, Rosandro, lijepa đevojko,
Poturči, se Roso, života ti,
Da zajedno vjeru vjerujemo! 10
— Neću, Mujo, života mi moga!
Kad su bili na prvom konaku
Sve je roblje begu večeralo,
Ne večera Roksanda đevojka.
Progovora beže Alaj-beže: 15
— Zakoljite jagnje ispod ovce,
Ne bi li mi Rosa večerala!
— Ne kolj’ jagnje, ne kolji odojče,
Ja ne mislim, beže, večerati!
Kad su bili na drugom konaku 20
Sve je roblje begu večeralo,
Ne večera Roksanda đevojka.
Progovora beže Ali-beže:
— Zakoljite ovna debeloga,
Ne bi li mi Rosa večerala. 25
— Ne kolj’ ovna, ne pusti mu zvona,
Ja ne mislim, beže večerati.
Kad su bili na trećem konaku
Sve je roblje begu večeralo,
Ne večera Roksanda đevojka. 30
Progovara beže Ali-beže:
Zakoljite vola debeloga
Ne bi li mi Rosa večerala!
— Ne kolj’ vola, ne pusti mu kola,
Ja ne mislim, beže, večerati! 35
Progovara beže Ali-beže:
— Sedi, Roso, na zelenu travu,
Da ja legnem sanak boraviti!
To je Rosa jedva dočekala.
Povadi mu nože od pojasa, 40
Zakla bega kao jagnje belo.
— Bež’te roblje, kud je kome drago,
A ja odoh mojoj miloj majci
Da večeram gospodsku večeru,
Suva hljeba i crvena vina...45
