Dr (komedija u četiri čina)/33
II
MILORAD, SLAVKA, MARICA
MILORAD (legne kao i ranije i nastavi pušenje)
SLAVKA (dolazi iz leve sobe, a za njom Marica krijući se iza njenih leđa)
MILORAD (skoči kao i ranije i dočepa jastuk): Ama, jesam li kazao....?
SLAVKA (prilazi mu): Umiri se, zaboga! (Dok mu ona prilazi, Marica iskoristi priliku i pobegne na spoljna vrata). Šta ti je od jutros? MILORAD: Šta mi je? Ti me još pitaš šta mi je, a ja se čudim da nisam još počeo da ujedam ljude. A i to ću početi da radim, videćeš, i to ću raditi.
SLAVKA: Ali zašto, zaboga?
MILORAD: Kako možeš pitati zašto? Pa zar nisi sopstvenim očima videla bruku koju mi je otac sa onim predavanjem priredio?
SLAVKA: To je istina; zbunio si se, vrlo si se nespretno zbunio. Bilo je neprijatno za sve nas kad se publika počela grohotom smejati. Da sam mogla, pobegla bih iz sale.
MILORAD: A kako da se ne zbunim, kad otac dao onoj filozofskoj fantaziji Velimiru da mi napiše predavanje, a onaj - čuj, molim te, šta je napisao. (Vadi iz džepa rukopis i čita). “U kontemplativno intuističko-vitalističkom izlaganju fluktuantnih logocentričnih i biocentrističnih problema, sukobio sam se sa derizornim profanacijama klimakteričke kulture“. Ajde, ajde, izgovori ti to! Znaš li ti, kad sam zapao u ove reči, izgledalo mi je kao da sam zalutao u neprohodnu džunglu u kojoj urlaju divlje zveri. Malo je trebalo pa da i ja počnem urlati. Eto, i ti me pitaš zašto sam se zbunio.
SLAVKA: Pa zašto si pristao, zaboga, da držiš to predavanje?
MILORAD: Što? Morao sam, ucenio me otac u času neprilike, kad mi je pošto-poto trebalo deset hiljada dinara.
SLAVKA: Gonila te je kakva banka?
MILORAD: Ne, gonila me je jedna žena.
SLAVKA: Bože, braca!
MILORAD: Lepa žena.
SLAVKA: I zbog toga samo?
MILORAD: Nego? Zbog toga, dabome! Banka nije nikad tako opasna kao lepa žena. Banka te opomene, pa protestuje, pa utuži, pa tek onda sud donosi izvršno rešenje; žena, to je stalno protestovana menica i uvek izvršno rešenje.
SLAVKA: Bolje bi bilo da se ti ostaviš tih svojih teorija.
MILORAD: Pa da se posvetim valjda filozofiji?
SLAVKA: Ne kažem, ali...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|