Drama
| Drama (1901) Pisac: Jovan Dučić |
Ležao je srušen na dugoj areni,
Bezdušno i n’jemo u znoju i pjeni,
I dok je zvonio glas, tapštanje ljudi,
Mlaz je krvi šib’o iz razdrtih grudi.
Šta je sniv'o tada u potonjem času?
Da li zlatnu mladost što se u krv rasu?
I veselu prošlost, dane tako drage,
I obale rodne daleke Kartage?
On se trže naglo... i iz polujave
On otvori oči nebeske i plave,
Gord, ko bog poražen pod oštricom noža;
Polumrtav pogled minu preko loža —
Vidio je opet: bl’jeda, puna čara,
Sjedila je ona kraj gordog cezara,
Iznad divlje rulje, kao Aurora
Nad valovima uzburkanog mora.
I dok divljim cirkom orio se plesak
Suza jedna sletje u krvavi p’jesak...
Niko ne zna da je krila suza ona
Sv’jet, veći neg nebo, nego vasiona...
Izvor uredi
1901. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 6. str. 159.
|