Dragi na putu
| Dragi na putu Pisac: Branko Radičević |
Dragi na putu
6/1. ujutru. Mesto celog puta uzet je jedan ugled, koji ljubav i vernost dragoga dovoljno pokazuje.
Dosta veće mesec redi
Punio je bledi krug.
Brda putnik dole gledi,
Strane zemlje, reke, lug.
„O dužino putovanja,
Kad će doći tebi kraj!
Zvezdo moga milovanja,
Kad će sinut tvoj mi sjaj.“
Tako tuži, dalje stupa
Njegov korak sve napred —
Istok se u zlatu kupa,
Dvore njemu vidi gled.
Pored ovi putnik lazi —
Odozgore pade cvet,
Gore glednu on da spazi,
Otkale taj cvetni splet.
I devojku divna krasa
Smotri njegov onde zor,
Reči ču on slatka glasa:
„Odi, mili, odi gor.“
„Grlo ti je, devo, medno,
Oko sjajno — za me ne;
Za te mi je srce ledno,
Jer za drugu, drugu vre.“
Izvori
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.
|