* * *


Dragiša

0001 Vino pije vojvoda Dragiša,
0002 služi mu ga ostarala majka,
0003 a kada se Drago napojio,
0004 svoju staru proklinjao majku:
0005 "Bog t’ ubio, ostarala majko!
0006 Zar ti nejma još jednoga sina,
0007 al’ mlađega ali starijega,
0008 da se š njime učim sjeći Turke?"
0009 Pa je stara uzdisala majka,
0010 a Dragiši ’vako besjedila:
0011 "O tako ti, vojvoda Dragiša!
0012 Ne vrijeđaj moje rane ljute,
0013 imala sam još jednoga sina,
0014 ne mlađega nego strijega,
0015 no su mi ga Turci zarobili,
0016 e ma imaš ti dobra ujaka,
0017 od Prilipa Kraljevoga Marka,
0018 jes mi silan Marko ispanuo
0019 i sad neđe Marko j’ u planinu,
0020 on mi čeka u planinu Turke."
0021 A kad začu vojvoda Dragiša,
0022 on je staroj govorio majci:
0023 "A tako ti, ostarala majko!
0024 Mijesi mi lahka brašnenika,
0025 e ću hodit gorje u planinu
0026 da ja tražim ujaka mojega,
0027 da me ujak uči sjeći turke."
0028 Na to stara uzdisala majka
0029 a ovako Dragu govorila:
0030 "Ne za boga, vovjoda Dragiša!
0031 Ko će staru sahraniti majku,
0032 s kim l’ će se razgovarat jadna,
0033 no će jadna ostat samohrana?"
0034 Ma je silom nagonjaše Drago,
0035 te mu lahka mjesi brašnenika,
0036 polovinu vode pridavaše,
0037 a pola je suzom od obraza,
0038 pa kad bilo zora nastanula,
0039 itro Drago na noge skočio,
0040 dovatio svojega vrančića,
0041 ode š njime gorje uz planinu,
0042 a kad bio dalek’ u planinu,
0043 stade jeka zelen planine,
0044 malo bilo, mlogo ne stanulo,
0045 a to l’ ide Kraljeviću Marko
0046 na Šarčini konju njegovome
0047 a kada se Dragu približio,
0048 ovako je š njime govorio:
0049 "Mak’ se s puta, ludo i nejako!
0050 E da m’ nije sablju poganiti,
0051 a desnicu griješiti ruku,
0052 ja bih tebe odasjek’o glavu."
0053 Njemu veli ludo i nejako:
0054 "A polako, neznani junače!
0055 Ja bi s’ tebe pomaknuo s puta
0056 no me klela na rođenje majka
0057 da joj sinak po jednom junaku
0058 ja s’ nikada ne pomičem s puta,
0059 ne boljemu, a nekmol’ goremu."
0060 Ono Marku ža na svijet bilo,
0061 na njeg’ Šarca bio nagonio,
0062 a tad viđi još ljubavni druže,
0063 kako vranac potište Šarina,
0064 ukraj puta njega pomaknuo
0065 te je Marku i žalije bilo,
0066 od bedrice sablju povadio,
0067 dokle Marko sablju izvadio,
0068 udri g’ Drago sedam-osam putah,
0069 dokle Marko udario Draga,
0070 udri g’ Drago i sedamnaes’ putah,
0071 od njegova odvoji ga Šarca
0072 a s crnom ga zemljom sastavio,
0073 još poskoči vojvoda Dragiša
0074 da mu dobru posiječe galvu,
0075 no govori Kraljeviću Marko:
0076 "A polahko, neznani junače!
0077 Dokale te je upitam samo
0078 od koga si kraja iz svijeta
0079 i koga si roda i naroda,
0080 da se znade od koga pogiboh."
0081 "Nije bolje, neznani junače!
0082 Mene stojat, tebe razgovarat,
0083 a sestrić sam Kraljevića Marka:
0084 ja ga tražim gorje u planinu
0085 da me Marko uči sjeći turke:"
0086 Kad to začu Kraljeviću Marko:
0087 "U z’o čas te naučio, sinko!
0088 Evo Marko i drugoga nejma,
0089 al’ od Marka bolje s’ naučio."
0090 A kad začu vojvoda Dragiša,
0091 nad njime je nagrdio lice:
0092 "Ah si mene, moj mio ujače!"
0093 Pa odpasa mukadem pojasa
0094 i tanahnu svukao košulju,
0095 stade kupit Markove komade,
0096 sve na mjesto svoje postavio,
0097 košuljom ga umotava tankom
0098 a uteza svionijem pasom,
0099 pa ga turi na Šarca golema,
0100 oćera ga Spletu na krajinu,
0101 tu mu nađe latinske medike,
0102 vidaše se za godinu danah,
0103 dok se dobra izvidu junaka,
0104 ali veli vojvoda Dragiša:
0105 "A za boga, moj mio ujače!
0106 Oćemo li hodit u planinu,
0107 ne bi l’ nama bog i sreća dala,
0108 ne bismo li ono pomirili
0109 što smo blaga ’ko seb’ isharčili?"
0110 To na svijet milo Marku bilo:
0111 "Ela, Drago, a da zašto ne bi!"
0112 Dobrije’ se konjah dovatili,
0113 oni doše gori uz planinu,
0114 dok dođoše na rasputje često,
0115 tu nađoše goleme tragove:
0116 jednim iša Đerzelez-Alija
0117 na dundula konja njegovoga,
0118 a jednijem tridest janjičarah
0119 i pred njima do tri maske blaga.
0120 Stade pitat vojvoda Dragiša:
0121 "A tako ti, moj mio ujače,
0122 ali voliš tragom za Alijom,
0123 al’ si voliš poći za Turcima?"
0124 Nego veli Kraljeviću Marko:
0125 "Ja sam volim otist za Turcima."
0126 Ode Marko tragom za Turcima,
0127 na dalek’ je turska zadnja straža,
0128 te je straža ugledala Marka,
0129 ugledala i ufatila ga,
0130 svezaše mu ruke naopako.
0131 No otide vojvoda Dragiša,
0132 ne hoć’ tragom hodit za Alijom,
0133 ispod druma Drago nadskočio,
0134 Aliji se na put isprečio,
0135 silno njemu Ture besjedilo:
0136 "Mak’ se s puta, ludo i nejako!
0137 Da mi nije sabju poganiti,
0138 a desnicu griješiti ruku,
0139 ja bih tebe odasjeka glavu."
0140 "A polahko, neznani junače!
0141 Ja bih ti se pomaknuo s puta
0142 no me majka na rođenje klela
0143 da se jednom ne pomaknem s puta,
0144 ne pomaknem ni boljem junaku,
0145 a nekmoli tebi i goremu."
0146 To Aliji i žalije bilo,
0147 na njeg’ svoga dundula pognao,
0148 ma da vidiš pretila vrančića,
0149 kako s puta dundula tiskao,
0150 još Aliju to žalije bilo,
0151 od bedrice sabju povadio,
0152 no dok Ale sabju izvadio,
0153 udri Drago sedam-osam putah,
0154 dokle Ale sedam-osam putah,
0155 udri Drago i sedamnes’ putah,
0156 od golema g’ konja odvojio,
0157 a s crnom ga zemljom sastavio
0158 i dobru mu odasjeka glavu,
0159 pa se Drago sa đoga skinuo
0160 te s Turčina poskida oruže,
0161 i skide mu odijelo divno,
0162 pa ođelo Drago svuče svoje,
0163 a lijevo bješe obukova,
0164 a zatače njegovo oružje
0165 na golema primi se dundula
0166 a svojega privezao vranca,
0167 ode tragom za svojim ujakom,
0168 lahko ćera ma sustiže brzo,
0169 a ’vo turci ufatili Marka,
0170 svezali mu ruke naopako,
0171 no im Drago pomoć nazivaše,
0172 pomoć su mu turski prifatili,
0173 pa sta Drago upitivat Turke:
0174 "A za boga, janjičari Turci!
0175 Otkud u vas kaurine Marko,
0176 biste li ga mene poplatili
0177 e je mene izgubio baba
0178 ne bi li ga danas osvetio?"
0179 Marka Turci njemu pokloniše,
0180 od bedre je sablju izvadio
0181 no mi Marko po rukama gađa,
0182 ne pogodi g’ po bijeloj ruci,
0183 po prtenu zgodi ga konopu.
0184 A da ti se nagledati, druže,
0185 kad se soko krilah dovatio,
0186 namignuo jedan na drugoga,
0187 a istinog boga pomenuli,
0188 pa u Turke juriš učinili.
0189 Još da ti se nagledati, druže,
0190 kako njihne sijevaju ćorde,
0191 kako turske zijevaju glave,
0192 ne uteče druga đavoljega
0193 ni da kaže đe su poginuli.
0194 Tu se blaga dosta nauzeše
0195 i turskog svijetla oruža,
0196 pak se oba zdravo povrnula,
0197 otišla su svom bijelom dvoru.
0198 Ko me čuje, na čast neka mu je,
0199 svim ostalim još Dragišu falim.


Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]