Dragačevski epitafi: zemljodelci i domaćice

Dragačevski epitafi: zemljodelci i domaćice su dokumentarna svedočanstva prepisana sa starih nadgrobnih spomenika Dragačeva.

Spomenik Anđeliji Popović (†1810) (Beli Kamen – Bujoševići)

Ovde kosti anđelie

supruge stevana popovića

iz naije biorske sela blata

prišela u Mesto Sego

prest: 1810 G.

a primi sina svog u nedra svoja

Milutina stevanovića

1832

Spomenik Gavrilu Petroviću (†1831) (Guča – Anđelići)

sei krest vozdvignut est

počivšeg raba božieg

gavrila petroviča

preseli se u Večnost

i milost božiju

na 1831: Goda: m:

verfuara: 26: dana

Spomenik Dimitriju Stankoviću (†1836) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab božii

Dimitrie stanković

inače Bugarin Žitel sela Guče,

poživi 60 God.

i umre 16 septembra 1836 g:

bileg ovai dao pisati Miloe sin Ego

a pisaga Čikiriz Radosav

Spomenik Janku Andriću (†1840) (Lapidarijum u Guči)

Zde počivaet Rab boži

Janko Andrić žitelj lučanski

poživio 80. le

i prestavio u 1840. G

avgusta 5. dana

ovai bileg udari Vučić sin Ego

počivšega janka

prvi sluga u Karađorđa

Spomenik Iliji Jokoviću (†1845) (Krstac – Staro groblje)

Ovde počiva Ilija Joković

ž[itelj] sela lisica

ž[iveo] 76 Godina česno i pošteno

i ostavio dobra svojim sinovima,

a umre 21. Aprila 1845. Godine

ovaj spomen plati Iovan ocu svom.

Spomenik Miliću Jankoviću (†1848) (Vlasteljice – Jelav)

Ovde počiva rab boži

Milić Janković

žitelj sela Vlasteljica

požive 85.G.

i umre 16g Marta 1848.G,

i pravdoljubiv bijaše,

samo dobra činio

spomenuga radosav:

naslednik Ego

Spomenik Jovani Vasilijević (†1849) (Rtari)

Ovde počiva Raba Božia

Iovana

Supruga Petronija Vasilievića

a kći Vasa Derviševića

iz Sela Dučalovića

požive 23. G:

i umre 12. dekembra 1849 L:

pisa Radosav čikiriz s Rtiu

Spomenik Milošu Majstoroviću (†1850) (Brezovice – Majstorovići)

Ovde počiva rab boži Miloš

sin Miloja maistorovića

Bivši knigo učenik

poživi 19 G:

Umre 29 Avgusta 1850:

Spomenuga otac miloe

Spomenik Rosi Pupavici (†1850) (Viča – Glavonjići)

Ovai Bileg Udari Milan Pupavica

Svoioi Maici Rosi:

koja požive: 53 g:

i umre 6. Maija 1850 g:

pisa i gradi Radosav Čikiriz

Spomenik Sretenu Mijailoviću (†1852) (Gornji Dubac – Zajednica)

Ovde poči Rab boži

sreten mijailović iz sela dubca

poživi u lepom svoem vladaniju 50 leta

i predade svoe krasno lice zemli

5. ijulija 1852 g.

Spomenik Radovanu Zoćeviću Milovanoviću (†1852) (Rogača – Crkvine)

1852

ovde počiva

Radovan zoćević Milovano:

poživi 48. G: umre 19. F:

čestno sa svojom suprugom Pejkom

poživi...

zaedno umreše

pisa Radosav Čikiriz sela Rtiju

Spomenik Ranđiji Knežević (†1857) i sinu Kostadinu (†1850) (Kaona – kod crkve)

Ovde Pod ovim mramorom počivaju Kosti

Blaženo Upokoene Rabo Božieja

Ranđije Supruge Radosava Kneževića

iz Vlastelica

Poživi U česnom svoem Vladanju 62 G.

A prestavise u Večnost

12 marta 1857 god

i sin Eja Kostadin poživi 13.g.

Ja ovde ležeći Prestavise

U večnos 6. sep. 1850 G.

Ovai Niov Večiti Spomen

podiže Blagodarni Sin

Paroh Kaonski Erei Avram Knežević

Spomenik Eliki (†1856), tetki Petra Cogolja (Guberevci – Plazine)

Elika

tetka petra cogolja

nadživi dva doma

koja umre u rodu

kod bratića petra ego

10: sept: u 1856 G.

Spomenik Radisavu Simonoviću (†1857) (Vučkovica – Dukanci)

Zde počiva rab božii

Radisav Simonović

ot familie bumbarske

iz ove Vučkovice

poživi 45. g:

prestavise 11. januara u 1857. god:

bileg ovi udari mu verna ego

supruga Elika

sa niova dva mladoletna sina

bogićom: i miroslavom

Napisaoga radosav čikiriz iz rtiju

Spomenik Radosavu Kneževiću (†1857) (Kaona – kod crkve)

Pod ovom Mramornom Pločom

Tiho Počivaju Kosti

Blaženo Upokoenog Raba Božieg

Radosava Kneževića iz Sela Vlastelica

Poživi 71. g.

U čestnom I hristo ljubivom svoem Vladaniu

I prvi Revnitel sa 4 svoja Brata

ovde ležeći Svjatii Hram Vozdvignuše

A prestavise u večnost 4-g Marta 1857

ovai njegov večit Spomen spodižemu

Blagodarni sin Ego Svjašćeno

Erei Avram Knežev[ić] Paroh Kaonski

Spomenik Nenadu (†1858) i Stanki (†1853) Džoković (Lis)

Ovde počiva rab Boži Nenad Džoković

rodom iz sela Komorana

poživi 58. god.

i prestavi se kod svog dobrodetelja

Save Gavrilovića u Lisu

12. fervuara 1858: G.

I supruga ego Stanka

prestavi se u 1853: G.

počiva u starom groblju

Ovaj spomenik podiže im

blagodarni sin Milan

Spomenik Tomi Krsmanović (†1858) (Rti – Čikirizi)

ovde e ukopato telo raba božie Tome

supruge Sretena R. Krsmanovića

inače čikiriza iz Rtiju

a kćeri Antonija aleksića

inače munića starovala iz stragarčine

i stanoike maike ioi

ona e poživela 69 god:

i prestavilase 3 Dekembra 1858. God

Bog da ioi dušu prosti

vo veki vekov amin:

spomen ovai podigoše njeni Mili Sinovi

Radisav i Radosav i Paun

Spomenik Mirku Mijailoviću (†1859) (Rtari)

Obde počiva Rab božii

Mirko mijailović

Žitel rtarski

poživi 72. god;

prestavise 26 marta u 1859. L

doselen od Biora

kada Karađorđe na senicu

voištio u 1809. God:

Spomenik Jovanu T. Gavriloviću (†1860) (Guča – kraj škole)

Ne čudi se čitatelju grobu mome

no se moli tvorcu nebesnome

za oproštaj tvoi grekova

er znaj daćeš mene doći

Ovde e saranjen Iovan T: Gavrilović

koi e poživio 37 g.

a prestavio se 23. aprila 1860. god.

na žalos ocu todoru

koi mu e ovai bileg podigao

Spomenik Jevremu Radovanoviću (†1866) (Guča – Anđelići)

Ovde počiva rab boži

Evrem Radovanović iz Guče:

B[io] kozbaša pred 70et kosača:

poživi 83.G.

umre 27. Dekem. 1866. G.

Ovi biljeg podižemu sin Miladin

Spomenik Petru Jakovljeviću (†1867) (Goračići – Jakovljevići)

Priđi bliže: mili rode:

i pročitai: podpis: ovde:

koi: pokazue: krasnog: mladića:

petra: Jakovlevića

preselise u večnu kuću:

u najlep: cvetu od: 18 : godi:

svome rodu: na veliku žalos u: 1867 g.

zovni mene: moja slatka maiko

zovni mene da sam kod tebe

ovai bileg: podigošemu:

milan i radosav čiče i miloš:

otac ego za večni spomen

a podpisa: dm[itar] đo[rđević]

Spomenik Pavlu Plazini (†1870) (Guberevci – Plazine)

Priđi Bliže Mili Srbski rode

i ti pročitai nadpis ovde

gde pokazue blaženo upokoeni rab božii

Pavle Plazina žitel Guberevački

koi poživi i od svoeg rođenja 30 godina

i od krista u 1870 god. 10-og Marta

blaženost sa večnostiju promenijo

svome rodu na veliku žalost

Bog da mu dušu prosti

Spomenuo ga Miljko

i blagodarni brat njegov iste godine

Pisa Glišo Dmitrić iz Kotraže

Spomenik Paunu (†1871) i Staniji (†1869) Lazović (Luke – Lazovići)

Priđi bliže rode Srbski

ne požali truda svog

dok pročitaš slova ovog groba

pred koim leže Kosti upokoenog

Pauna Lazovića

žitelj sela Luka

koi Srećno poživi 60 god.

a umre 16 aprila 1871 god.

Ovde počiva Raba Božija Stanija

supruga pauna Lazovića

žitelja iz sela Luka

poživi 56. G.

Umre 20 Marta 1869 god.

Bog da im dušu prosti

A m i n

Ovai Spomen podigoše

ocu i materi svojoj

sinovi Petar Panto Stefan i Nikola

Spomenik Mijailu Ristiću (†1871) (Turica – Dostanići)

Ovde pod ovim spomenikom

počivaju zemni ostatci

Rab Boži Mijaila Ristića

a slavnog srbina

koi je rođen u Jasenovoj

Okruga užičkog Sreza Zlatiborskog

a doseljen ovde u Turicu

poživijo je 58 god:

a prestavise u večni život

1. avgusta 1871. God:

Ovai spomenik podigoše mu sinovi

Marko Đorđe i Jovo

braća Ristići

Spomenik Ristu Jovičiću (†1875) (Grab – Ilići)

Ova nadgrobna ploča

pod kojom leži telo

Milene

žene Rista Jovičića iz Graba

koja ga je poslužila česno i pošteno

u starosti i u slabosti.

prestavise 27 dekembra 1875 G.

I Bog dajoj dušu prosti

Prva mu je žena bila Pauna

koja ga je poslužila 32 godine.

Rodila mu 6 sinova i tri kćeri

Spomenik Cmiljki Jakovljević (†1881) (Goračići – Jakovljevići)

OVDE tiko počiva raba Božija Cmiljka

supruga poč. Miloša Jakovlevića

iz ovog sela goračića

a koja česno i pošteno poživila 48 godina,

a prestavila se u Vječni Život

10-tog avgusta u 1881 god

Bog daioi dušu prosti

ovaj nadgrobni spomen podiže

njen dever radosav iz poštovanja

i njen sin tiosav 1881

pisa Dmitar Đoković i Glišo Dmitrić

Spomenik Gavrilu Ivanoviću (†1882) (Guča – Anđelići)

Stani rode srpski i pričekaj ovde

pred ovim ladnim kamenom leži telo

blaženoupokojenog raba

Božijeg Gavrila Ivanovića

zemljodelca iz Guče

koi je živio 61 godinu kao odličan seljak

a prestaviose radeći u svojoj bašči

bez bolovanja,

sede i u isti čas umrije

5-og Aprila 1882. godine

a po svojoj smrti ostavi

tri punoletna ožalošćena sina

Iliju i Marka i Milića

koji me pred ovim spomenikom

u večnu kuću spustiše:

6-og Aprila 1882. G.

Oprosti nam otac i Bog da te prosti

Spomenik Stanku Vitoroviću (†1889) (Krivača – Đekići)

U ovom ladnom grobu večni san boravi

Stanko Vitorović

koji Česno i Pošteno u Krivači

Poživio 57 God.

i zato Vreme Života Svoga

Računaose u red Prvi Domaćina

i Pošteni ljudi

a na Žalos Svojim ukućanima

Umre 15-og januara 1889 God.

I Bog Damu Dušu Prosti

Znak ovaj podiže Zet Jović

i Kćer Drinka i Supruga Kruna

Spomenik Ljubisavu Savićeviću (†1896) (Osonica – Selište)

Ovde Ljubisav Savićević

Priđi bliže brate srbine

ne požali truda svoga

te pročitaj nadpis groba moga

gdi počivaju kosti

pod ovom ladnom pločom

Ljubisava savićevića žitelja ovog sela

koji požive 40 G:

rodio se u selu raščićima 6 ok: 1856 G:

umro je 31 maja 1896 G:

u najlepšem cvetu po sebi

ostavio je suprugu ranđiju

sa troje dece kći anicu od 14 G:

i dva sina radojka od 12 G:

i velisava od 10 G:

Ljubisav je išao po službi

i škole je izučio 3 razr:

bio je radnik dobar:

dobar radnik i čuvaoc:

odlikovan je bio u ovom selu

sa poštovanjem u svom građanstvu

ovaj spomen podigoše mu

njegova supruga aranđija

za vernu supružansku ljubav:

i staralac spasoje bošković

sinovi radojko i velisav

Spomenik Novaku Zečeviću (†1894) (Milatovići – Košutnjak)

Ovde je saranjeno tjelo

Novaka Zečevića iz Milatovića.

Poživi kao bećar 26 g.

umrije 1. aprila 1894 g.

Bog damu dušu oprosti

Imenovani ostavi amanet da se ovde sarani

Spodigoše mu spomen sinovci

Milenko i miloš

pod[pisa] = Obrad Simeunović

Spomenik Mijatu Ranđiću (†1899) (Lis)

O ljubezni mili rode moj kude itaš

molim da pročitaš ovaj spomen moj,

koji pokazuje gde mirno počivaju kosti

dičnog Srba

Mijata Ranđića iz ovog sela Lisa,

koji je Među svoim Seljacima

česno i pošteno poživijo 59. godina

A prestavi se u Večnost

28. juna 1899. God.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj spomen podigošemu brat Ignjat

i sinovci Dimitrije, Mihailo i Ljubomir

Ranđići u 1899. g.

Spomenik Marku Divljaku (†1900) (Markovica – Orlova)

Ovaj spomenik nadgrobni

podigoše svome roditelju Marku Divljaku

sinovi koji će i potomcima kazivati

gde tiho počivaju smrtni ostaci dična Srba

i uvažena građanina sela Markovice

koji česno poživi 72 god.

prestavise u večnost 15. marta 1900 g.

Bog da mu dušu prosti

Primi otac ovaj darak od tvoji sinova

Tihomira i Selomira

Spomenik Boriki Tomić (19??) (Milatovići – Mali gaj)

žena biv. Avrama Tomića

iz Milatovića

koja kao časna domaćica

poživi među prvim 68. g.

u svom vremenu života

bila je dobar kućevni umetnik.

Umre... (nečitko)

Prema svom zalaganju spomen joj spodižu

Zet Gvozden kći Milica i unuci

Spomenik Kruni Petrićević (†1901) (Turica – Simeunovići)

Ovde počiva tjelo Krune

verne supruge Radisava Petrićevića,

bivšeg komandira dragačevskog batalijona

iz ovog sela Turice,

koja verno poživi

u uvaženoj časti kao građanka 68.g.

a prestavise u večni život

14 juna 1901.god.

Bog dajoj dušu prosti za večnost

O mila braćo i sestre kuda itaš,

molim da pročitaš ovaj spomen moj,

ne divi se grobu mome

no e moli tvorcu neumitnom

za oproštaj svoig grijekova,

jer grobovi su večne kuće

kroz koje se proći mora

i sudbina kad pozove ići

Iz poštovanja kao svome roditelju

a po zasluzi kojeje sačuvala

nejaku sirotinju ispod 8 god.

Danas je spominju isti blagodarni sinovi

Vasilije i Periša poručnik

braća Petrićevići

i unuci radosav Adam i Radisav

Spomenik Spasoju Boroviću (†1904) (Lisa – Vratonje)

Ovde počivaju smrtni ostatci

Spasoja Borovića iz Lise

koji česno i pošteno poživi 90. G.

a umre 1. aprila 1904. G.

Žene nemam a sin mi pogibe

on pogibe a ćeri pomreše

a sad ostag ja sam na broju

ronim suze i čekam sudbinu svoju.

Spomenik Marku Mijatoviću (†1905) (Turica – Simeunovići)

Ovde počiva telo

pokojnog Marka Mijatovića

iz ovog sela Turice

zemljodelac kojije poživio časno

i poštovano kao građanin 76. god.

a prestavise u večni život

1. aprila 1905 god.

bog da mu dušu prosti za večnos

O mila braćo kristijani

sad molim ovde stanite,

pročitaj ovaj ladni kamen

i spomen moj,

ne divite se grobu mome

no se molite Bogu istinom

za oproštaj svojig grijekova,

jer grobovi su večne kuće

kroz koje se proći mora

i sudbini kad pozove ići

Iz poštovanja kao svome roditelju,

po zasluzi svojoj tekovini,

danas mu ovaj spomen spodigoše

sinovi Petar i Vilip

Spomenik Radojici Boškoviću (†1910) (Osonica – Selište)

Priđi bliže ti Srbine oj

te ti viđi ovaj spomen moj

i gde leže kosti moje

kao što će negda tvoje

i ti reci Bog da prosti bivšeg

Radojicu boškovića iz osonice

koji žive 80 G.

a umre 14. februara 1910 G.

Spomen dižu njegovi sinovi

Veličko i Milivoe

Spomenik Kosti Z. Gavriloviću (†1911) (Guča – kraj škole)

Kosta Z. Gavrilović

zemljorad. iz Guče

rođen 1856 god.

veliki borac i vospitač svoje dece

umre kao časan 23 januara 1911. God.

Bog damu dušu prosti

Ovaj spomenik podigošemu sinovi

Božidar Dragomir Stanimir, Budimir, Borisav, Vidoje i Stojan

Spomenik Milutinu Glavonji (†1917) (Viča – Mirkovac)

Evo groba neizbežna dvora

gde se odmara telo od umora

gde je pravda podjednaka svima

gde se ravnja prosjak s carevima

gde se ne zna za čemerne dane

gde su svakom suze ubrisane

gde nestaje od bola leleka

gde su boljke našle sebi leka

gde je put što vodi svakoga

uz koleno tvorca velikoga

Milutin Glavonja iz sela Viče

rođen 5 decembra 1867 god

i u velikoj česti poživi

sa svojim građanima

umro 22 marta 1917 god.

Ovaj spomenik spodiže mu

njegova verna supruga Vukosava

Spomenik braći Vukićević - Živadinu (†1910) i Miljku (†1918) (Milatovići – Ćurčići)

Ovde saranjena dva brata

Živadin od 25 god.

Miljko od 22 god.

Vukićevići iz sela Milatovića.

Živadin kao regrut umre

u čačanskoj bolnici

6. marta 1910. god.

a Miljko kod kuće umre

10. novembra 1918. god.

I Bog da im duše prosti

Spomen im podiže majka Kruna

Spomenik Gavrilu Petroviću (†1831) (Puhovo – Nešovanovići)

Pred ovim spomenikom

Večni san boravi Risimija

supruga Milije Tajsića

a kćer Gliša Broćića iz Guče,

rođena 19. decembra 1888. g.

a umrla 18. novembra 1918. G.

Bog da joj dušu prosti

Mnogo dobru i primernu suprugu

večno će žaliti muž Milija...

Spomenik Savki (†1918), suprizi Ranka Tajsića (Puhovo – Nešovanovići)

Ovde počiva dobra hrišćanka Savka

supruga Ranka Tajsića iz Puhova.

Časno poživila 62 godine

i umrla 30 decembra 1918 god.

Bila je primerna supruga

i dobra majka.

Bog da joj dušu prosti

Spomen podigoše sinovi

Milisav i Milija

Spomenik Miladina Pandurevića (†1918) (Lisa – Šulubure)

Ovde pred ovim spomenom

Saranjenoje tjelo

Stanice supruge počivšeg

Miladina Pandurevića iz Lise

koja poživi 57 godina,

rano osta bez muža,

svojm trudom i poštenjem

podigla 4 sina i ćerku,

mali ostali po smrti oca

i s tim postigla da se može mešati

sa prvim i poštenim građanima ovog sela,

umrla 24. avgusta 1918 god.

Bog da joj dušu prosti

Spomen joj prema ljubavi svoga roditelja

podigoše njeni sinovi

Milun, Radomir i Trivun

Spomenik Radisava Propadovića (†1924) (Rogača – Čukar)

Evo groba večnog dvora

koji tiko pokazuje

večite zemne ostatke

dičnog Srbina

Radisava Propadovića

iz Rogače

koji časno poživi 63 God.

a prestavi se u večnost

16. maja 1924. god.

po starom starom kalendaru

bog da mu oprosti plemenitu dušu

Spomen ovaj podigoše mu

supruga Vinka

i sinovi Bogoljub Jezdimir i Mladen

i ostala rodbina

Spomenik Draginji Stanišić (†1926) (Vlasteljice – Stanišići)

Ovde počivaju moje kosti

vi recite Bog da je prosti

Draginju

Ženu Vladimira Stanišića

iz Vlasteljica

koja kao dobra kućanica

poživi 60 god.

Kućik radik do sudnjega dana

i ja deco sve ostavljam vama

vi radite kako vam je preče

a ja odok tako Gospod reče

2. aprila 1926. god.

Z-bogom sine

da je tebi prosta rana

što ti doji iz nedara

ja ti odok odakle se

nikad više povratiti neću

a ti meni da upališ sveću

Spomen podiže sin Petar i Unuci

na ovom spomeniku upisujemo

i njeno dvoje dece

Drinku od 8 g.

i Miloša od 6 meseci

saranjeni kod crkve u Kaoni

Spomenik Drini Milekić (†1928) (Vlasteljice – Stanišići)

Oj putnici mili čitaoci

ne žurite već svratite

ne žalite što ste stali

ovaj spomen pročitali

Drina

supruga Voimira Milekića

iz Milatovića

Evo seje evo braćo mila

mene ladna zemlja skrila

u proleće jes da cveta cveće

a za mene to važiti neće

sva je moja uvenula nada

ja u grobu sada ležim mlada

ostaše mi oba krila

dva sinčića moja mila

i brat mili od zakletve

što se svoje seje seti

te je šaro u ladna kamena

neka stoji ova uspomena

što je ova na spomenu šara

ko pročita neka mu je vala

Poživi 28.G.

a umre u najlepše doba

23. aprila 1928.god.

bog da joj dušu prosti

Spomen podiže brat Petar

i sinovi Vlastimir i Aleksandar

Spomenik Mariji V. Pantelić (†1934) (Dučalovići – Podovčarsko groblje)

Ovde počivaju zemni ostatci

Marija V. Pantelića

iz Dučalovića

poživi 42 godine,

a prestavi se 13. oktombra 1934. g.

Spomen za života sebe podignula

sa pomoću dugo trajnog ljubavnika

Prokopija Lazića

čuvara državne šume – Čačak

Spomenik Julujani Radulović (†1833) (Krstac – Karići)

Julujana-Jula

supruga Matije Radulovića šnajdera

krojača iz Krstaca

rođ. 1885 umrla 1933. G.

Dragi moji, druže Matija,

deco, majko, komšije i prijatelji.

Danas dođe vreme da se pozdravimo.

Ja polazim na onaj svet.

Za vreme moga života,

u početku bila sam siromašnog stanja,

s tim u braku s mužem

imala sam osmoro dece

koig sam junački branila i sačuvala

za vreme rata od 1912 do 1918. G.

i danas ostaju nakon mene svi živi.

I lepo sam doživela

imanje zakupila i građevine pogradila.

Zbogom, vaša Julijana–Jula Radulović

Pisa Tihomir Drag. Petronijević iz Lisica

Spomenik Persi Stanišić (†1933) (Vlasteljice – Stanišići)

Oj sestrice i vi braćo mila

Evo mene ova zemlja skrila

Zalud mene moja mila nada

kad me muka velika savlada

Persu

ženu Petra Stanišića

iz Vlasteljica

Oj sinovi moji mili

ostaste mi sirotani

i bez mile nane svoje

ja vi gledam naše dvore

žao mi je muža draga

al u mene klonu snaga

muka ova život slomi

ostaše joj i sinovi.

muž Pero ti se seti

pa sinove ti oženi

neka snaje cveće sade

nek se sete mile nane.

Ja poživik – 28 – leta

bog me uze sa ovoga sveta

10. marta 1933. God.

Bog da joj dušu oprosti

Spomen spodigoše Muž Petar

i sinovi Milorad i Milailo

Spomenik Sretenu Jeremiću (†1932) (Krstac – Karići)

Ovde saranjeno telo dobrog srbina

Sretena Jeremića iz Krstaca.

pož. 67. god.

Umre 5. sept. 1932. God.

Spomen mu podiže rođak

zadrugar po ugovoru

Spomenik Draginji Todorović (†1936) (Puhovo – Nešovanovići)

Evo groba odmorita dvora

gde mi telo skriva

a ladna ga kiša poliva.

Pobožne srpkinje Draginje

supruge P. Milivoja Todorovića

iz Puhova.

Koja je časno poživela 65. godina.

Svoje sinove iženila, ćerke udomila

i telo svoje u ladni grob sklonila

16. nov. 1936. G.

Neka se večno odmara

A na grobu neka trava klija

da i moja omladina sija

Ovaj Spomen podigoše joj njeni

blagodarni sinovi:

Radisav, Rađen i Sreten

Todorovići 1937

i unuk Gvozden

Bog daprosti našu majku Draginju

na večnom domu

Izradi D. Todorović i T. Petronijević

Spomenik Dragutinu Lazoviću (†1939) (Vlasteljice – Jelav)

Evo groba neizbežna dvora

gde se odmara telo od umora

Dična Srbina i poštenog građanina

Dragutina Lazovića

iz sela Vlasteljica

koi česno i pošteno

poživi među svojim građanima

služeći za primer celoj okolini

75 leta pa ja odok sa ovoga sveta

5. februara 1939. g.

Ko se rodi taj mora umreti

A sa sobom ništa ne poneti

već skrštene svoje bele ruke

i pravedna dela svoja.

Zbogom deco mila moja

sinovi i ćerko moja

ja vam odok odakle se

više nikad povratiti neću

a vi meni zapalite sveću.

Radite i kućite kako vam je preče

a ja odok tako Gospod reče.

Bog da mu dušu prosti

Spomen podižu sinovi

Dobrica Milomir i Vladan

i supruga Darinka

i kćer Ljubinka

Spomenik Karavini Terzić (†1949) (Vlasteljice – Jelav)

Karavina

žena Pavla Terzića

iz Vlasteljica

poživi časno ko domaćica

i d[obra] radnica

služi za primer ostalima 45. g.

A umre 8. III 1949. g.

I Bog da je prosti

Spomen joj spodiže muž Pavle

i sinovi Gvozden Rodoljub

i kći Grozda

i sna Rada

Spomenik Urošu Pajoviću (†1957) (Kaona – Pajovići)

Ovde počiva

Uroš Pajović iz sela Kaone.

rođen 1903. g.

a umro 1957. g.

bio je lik čoveka uglednog

i poštenog i iskrenog

koga je svako voleo i poštovao.

Nama živima on ostaje u svetoj uspomeni

pored duboke žalosti.

spomen ovaj sa ostalim

duboko ožalošćenom porodicom

i rodbinom podigoše otac Jovica

i sin Rodoljub

i žena Pera

Izvor

• Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.