0001 Mala se je četa podignula
0002 od Primorja krvave krajine
0003 a iz Rišnja grada bijeloga.
0004 Podiže se tri stotine drugah
0005 i pred njima do tri četobaše:
0006 prvo bješe Pivljanine Bajo,
0007 a drugo je Karapandža Pavle,
0008 treće Cjetko Vlastelinoviću.
0009 Prijeđoše lomnu Goru Crnu
0010 i Rudine polje ponositi,
0011 na Goliju izašli planinu,
0012 kod Smeta je četa počinula;
0013 ko je žedan pije vode hladne,
0014 gladni jedu ljeba bijeloga,
0015 ko je trudan sanak boravljaše,
0016 a ko junak radi o oružju,
0017 do junaka Pivljanina Baja,
0018 niti jede niti počijeva,
0019 niti junak o oružju radi,
0020 vazda mu je naredno oružje,
0021 već zamišljen po družini šeta,
0022 a veli mu Karapandža Pavle:
0023 "Što je Bajo, naša četovođo!
0024 Ljto je tebe briga obuzela?"
0025 Njemu Bajo riječ govorio:
0026 "Velika me briga obuzela,
0027 poveo sam tri stotine drugah,
0028 i uveo u tursku krajinu,
0029 da ih vodim proz goru zelenu
0030 hote mi ih opaziti Turci,
0031 skrit je mučno tri stotine drugah,
0032 ćara ne znam đe bih udario,
0033 i brzo se natrag povrtio."
0034 Tad’ mu reče Karapandža Pavle:
0035 "Ja znam dobra za družinu ćara
0036 u pitomu Pivu kamenitu,
0037 na Bezuje selu malehnome,
0038 pod bijelu Gagovića kulu,
0039 ima, Bajo, hiljadu ovacah
0040 i hiljadu čelah prijesjedah,
0041 pet stotinah kravah i volovah,
0042 i sve Pive na ostavu blago.
0043 Tu je dosta ćara za družinu,
0044 pa doveče da im udarimo."
0045 A reče mu Pivjanine Bajo:
0046 "Jeste Piva moja starevina,
0047 a Bezuje moja postojbina,
0048 Gagoviću udariti neću
0049 ako ću se natrag povratiti;
0050 no sam bolji šićar zapazio
0051 u Drobnjaku, u plemenu jaku,
0052 u Petnicu selu malehnome,
0053 pod bijele Karadžića dvore,
0054 tri hiljade bijelih ovacah,
0055 dve hiljade čelah prijesjedah,
0056 a hiljadu kravah i volovah,
0057 sve drobnjačko na ostavu blago,
0058 Drobnjaci su budale junaci,
0059 lasno ćemo šićar prifatiti,
0060 no doveče da im udarimo."
0061 Reče Cjetko Vlastelinoviću:
0062 "A đavole Baja i hajduka"!
0063 Đe nestaše niz Drinu Drinjaci,
0064 i svi turski po Bosni odžaci,
0065 no da svojoj braći udaramo,
0066 otud Turci, odovud ajduci,
0067 sirotinja podnosit ne može;
0068 no sam bolji šićar zapazio
0069 u prostranu polju Nevesinju,
0070 prebijele dvore Ljubovića,
0071 oko dvora dvanaest odžakah,
0072 na odžake dvanaest kadijah,
0073 sude Bosni i Hercegovini,
0074 tu je, Bajo, i odviše blaga,
0075 još Hajkuna lijepa đevojka,
0076 ćerca mila bega Ljubovića,
0077 nego sjutra da im udarimo,
0078 i da tursko blago ponesemo,
0079 ja vi neću dijela od blaga
0080 tek Hajkunu šćercu Ljubovića,
0081 ako zdravo u Primorje dođem
0082 na sve moje tri stotine drugah
0083 porezaću tri stotin’ dolamah,
0084 a sakovat tri stotine tokah
0085 i kupit im trista dževerdarah,
0086 trista čiftah malijeh pušakah,
0087 još se braćo, zadužiti neću."
0088 Tako reče, a skoči na noge,
0089 za njim pođe tri stotine drugah
0090 i dođoše Ljubovića kuli,
0091 samo sahat do bijela dana,
0092 oko kule kamena avlija,
0093 na avliju od gvožđa kapija
0094 te je Cvjetko ne može otvoriti
0095 pa družini svojoj govorio,
0096 te padoše jedan po drugome,
0097 ide Cjetko od druga na druga
0098 dok izide na beden od grada,
0099 na beden je noge prekrstio,
0100 preko krila drži dževerdana,
0101 u to bio danak osvanuo,
0102 od kule se otvoriše vrata,
0103 doma bega Ljubovića nejma,
0104 no je poša na svoje timare
0105 da iskuplja porez i harače,
0106 tek haznatar Memet-aga stari,
0107 ide Turčin niz bijelu kulu,
0108 za njim ide Kumrija robinja
0109 i nosi mu vezenu serdžadu,
0110 prostrije je na dišer-avliju
0111 i u ibrik vodu prinosaše,
0112 aga uze turskoga avdesta,
0113 klanjat poče turskoga namaza,
0114 a gleda ga Vlastelinoviću
0115 niž njegova bistra džeferdara
0116 pa sam sobom Cvjetko govorio:
0117 "Fala bogu, fala jedinome,
0118 ako agi pomože klanjanje,
0119 te ne zgodih njega dževerdanom,
0120 pogubiću Pivljanina Baja,
0121 nosit glavu na Bosnu veziru
0122 i turske se vjere prifatiti,
0123 u njojzi ću život ostaviti."
0124 To izreče, pali dževerdana,
0125 malo bješe agu dofatio,
0126 sav mu mozak pade na serdžadu,
0127 skoči Ćetko u dišer-avliju,
0128 na avliju otvorio vrata,
0129 uljegoše tri stotin’ junakah,
0130 ufatiše dvanaest kadijah,
0131 popališe dvanaest odžakah
0132 i bijele dvore Ljubovića,
0133 i sve tursko ponesoše blago.
0134 Cvjetko nešće ni gledati blaga
0135 no ufati Hajkunu đevojku,
0136 iz podruma izvede dorata,
0137 na dorata brže pojahao,
0138 za se tura Hajkunu đevojku,
0139 pobjegoše poljem širokijem.
0140 Igra konja Vlastelinoviću,
0141 a veli mu Bajo Pivljanine:
0142 "Zašto si se, kurvo, posilio,
0143 đe ti uze konja i đevojku?
0144 Ako stigne bego Ljuboviću,
0145 sa njegovo trideset Ljubovićah,
0146 i ostala sva turska krajina,
0147 danas ćemo, kurvo, izginuti!"
0148 Reče Ćetko Vlastelinoviću:
0149 "Ne boj mi se, harambaša Bajo"
0150 Ako tebe bidne do nevolje,
0151 bit’ ću danas tebe od nevolje,
0152 Kad su malo poljem odmaknuli,
0153 obrnu se Pivljanine Bajo, -
0154 Nevesinje tama pritisnula,
0155 dindari se dižu u oblake,
0156 pita Bajo Hajkunu đevojku:
0157 "Snaho moja, Hajkuno đevojko!
0158 Jesi l’ polju ferak ufatila,
0159 je li vazda polje maglovito?"
0160 Misli bula prevariti Baja:
0161 "Moj đevere, Pivljanine Bajo!
0162 Ja sam polju ferak ufatila:
0163 kad je suša vazda prahovito,
0164 kad je kiša vazda maglovito."
0165 No zmija se prevarit ne može,
0166 ondaj reče Pivljanine Bajo:
0167 "Nije l’ dobra u družinu druga,
0168 da izbere devedeset drugah,
0169 od stotine po trideset drugah,
0170 da zapane u zelenu travu,
0171 ne bi l’ kako Turke ustavili
0172 dok Somini pobježem planini
0173 i unesem u planinu blago,
0174 pa ću mu se vratit u pomoći."
0175 Ali niko ne slušaše Baja,
0176 nego svaki bježi u planinu
0177 do sokola Vlastelinovića,
0178 on odjaha dora debeloga,
0179 dade Baju konja i đevojku:
0180 "Amanet ti, harambaša Bajo!
0181 Ako mene suđen danak dođe,
0182 te poginem danas od Turakah,
0183 vodi bulu u rosno Primorje
0184 i podaj je milu bratu mome
0185 uzmi zarok što sam obećao."
0186 Pak izabra devedeset drugah
0187 te zapade u zelenu travu,
0188 a ostali bježe u planinu,
0189 i sve tursko ponesoše blago,
0190 al’ se brže Turci primakoše,
0191 najprvi je bego Ljuboviću,
0192 na labuda konja velikoga,
0193 pre’ družinom bješe odmaknuo,
0194 ne bi duga puška doturila,
0195 reče Cjetko Vlastelinoviću:
0196 "O družino, braćo moja draga!
0197 Nemoj koji pušku izmetati
0198 dok ja gađam bega Ljubovića,
0199 ako l’ njega ne pogodim prvom,
0200 onda nejma druga nikakvoga
0201 svijem bi nam otkinuo glave."
0202 U to stasa bego na labuda,
0203 silno Ture jad ga zadesio,
0204 i žestoko konja ražljutio
0205 iz nosa mu modar plamen grede,
0206 iz kopita živi oganj skače,
0207 preko bega pjene preturava,
0208 na bega su sedam samokresah,
0209 oko bega sablja okovana,
0210 O đogatu topuzina teška,
0211 njom je bio vrata od Bagdata,
0212 na đogatu Bagdat prifatio,
0213 i džida mu na ramena bojna,
0214 sastavio kauk sa veđama,
0215 uzdignuo na ramena brke,
0216 pa za Bajom gleda uz planinu,
0217 iz očih mu krvca teče crna.
0218 Kad Turčina Cvjetko sagledao,
0219 od straha ga ufati groznica,
0220 pak se s’ svojom puškom razgovara:
0221 "Pogodi mi bega na labuda,
0222 a davam ti božu vjeru tvrdu,
0223 kada zdravo u Primorje dođem,
0224 sedef ću ti i drvo maknuti,
0225 u žeženo zlato okovati."
0226 To izreče, pali džeferdana
0227 i pogodi bega Ljubovića
0228 posred čela među oči crne,
0229 pade bego u travu na glavu.
0230 tad’ dopade Vlastelinoviću,
0231 te begovu posiječe glavu
0232 i uze mu svijetlo oruže,
0233 i pojaha begova labuda,
0234 u to stiže trides’ Ljubovićah,
0235 i za njima ostala krajina,
0236 šćahu njemu izgubiti društvo
0237 nego Ćetko ne da na labudu,
0238 no pred sobom obrnu družinu,
0239 na labuda Turke dočekuje,
0240 do Somine visoke planine
0241 nikakva mu ne pogibe druga,
0242 ni pogibe , ni rane dopade,
0243 a na Cjetka sedamnaest ranah,
0244 al’ pogubi devet Ljubovićah,
0245 i uteče Somini planini.
0246 a kad Baja i družinu nađe,
0247 na Baja se Ćetko naljutio
0248 što mu ne bi Bajo u pomoći,
0249 te begovu sablju izvadio,
0250 posiječe dvanaest kadijah.
0251 Vratiše se u rosno Primorje
0252 pa sjedoše dijeliti blago,
0253 ne dijele brojem ni hesapom,
0254 već kalpakom Baja Pivljanina,
0255 svakom drugu po četiri dođe,
0256 i četiri Ćetku starješinstva,
0257 nego njima Ćetko govoraše:
0258 "Neću vama pare ni dinara
0259 do Hajkuna lijepu đevojku,
0260 daću zarok što sam obećao."
0261 No družina Ćetka ne slušahu:
0262 "Naš sokole, Vlastelinoviću!
0263 Na poklon ti Hajkuna đevoka,
0264 još ti begov đogin i oruže,
0265 i ovo ti blago starješinstvo,
0266 čim ćelj svoje rane izvidati."
0267 Vodi Bajo od mora hećime,
0268 vida Ćetka dva mjeseca danah,
0269 lijepo mu rane izvidao,
0270 krsti Cvjetko Hajkunu Turkinju,
0271 kumi kuma Pivljanina Baja,
0272 i uze je za vijernu ljubu,
0273 ljubiše se i živješe skladno.
0274 Pa da si mi zdravo, Srbin brate,
0275 sve junaci tvoji bili sinci!

Izvor

uredi

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]