Doći ću...
Doći ću...
Doći ću da te vidim u krvi,
prvi znam da ti neću biti:
viti tvoj stas grljen je već.
Poljubiću te strasno;
krasno će biti to spajanje;
granje će šumeti iznad nas.
Ja ću ti pasti na grudi;
ljude ćemo ubicama zvati:
dati nam nove snage ne mogu.
Poljubac neka bude vreo;
ceo život svoj na usne skupi,
upi ga posle u moj dah;
uli u njega sve što je bilo;
pilo se, vidiš, dosta žuči:
muči me uvek plač pri rastanku.
Još jedan krvav poljubac samo;
znamo onda će tama preći i preko nas.
Spas će nam biti groblje!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|