Dojče sine, ta što bolan legaš
„Dojče sine, ta što bolan legaš,
Bolan legaš tolike godine?"
„Kad me pitaš, pravo će ti kažem,
Mori nane, pravo će ti kažem.
Kad sam bija u pusto ajdustvo, 5
I sas mene trideset družina,
Pa pođomo kroz goru zelenu.
Zavrna mi jedna silna kiša,
Silna kiša i pomalo snega,
Podunaše tija silni vetri, 10
Zamrznaše op'nci na noge,
Zamrznaše toske za kolena,
Zamrznaše pištovi za srce,
Zamrznaše puške za ramena,
Zamrznaše fesovi za glavu, 15
Zamrznaše košulje za snagu.
Iskočimo na stare planine,
Ugledamo crkvu manastira,
Pa otomo crkvu manastira,
Založimo mlogo silnu vatru, 20
Izgoreše pendžeri i vrata.
Razmrznamo op'nci na noge,
Razmrznamo toske od kolena,
Razmrznamo pištovi od srce,
Razmrznamo puške od ramena, 25
Razmrznamo fesovi od glavu,
Razmrznamo košulje od snagu.
Kad se dobro, nano, nagrejamo,
Uzedomo manastirsko blago,
Uzedomo trista žute lire, 30
Iskočimo gore na planine.
I od t'g ti teško bolan legam.
