[Dođi, Jelo, dođi dušo]
Dođi, Jelo, dođi, dušo,
Ili dođi il' da dođem!
— Ne mogu ti k noći dođem,
K noći imam sramni gosti,
Sramni gosti, majke braća, 5
Majke braća, mene ujke.
Kad je bilo u ponoći,
Al’ eto ti ludo mlado,
Ludo mlado pod pendžere.
To ne bili sramni gosti, 10
Nego bili govordžije,
Govordžije, prstendžije.
Naljuti se ludo mlado,
Pa uleze u đul bašču,
Vrza konja za šibljiku, 15
A sokola za malinu,
Pa si leže da prespije.
Taman zora zazorila,
Al’ eto ti bele Jele
Da nabere kitu cveće. 20
Uvati ga ludo mlado,
Uvati ga za ručicu,
Pa gu frlji vranu konju,
Vranu konju u sedlence,
Pa uzjaha vrana konja. 25
Kad su bili nasred selo,
Izvadi gu oba oka,
Pa gu pušti da se vrne.
Tad zavika bela Jela:
„Bre, kamo ste, moje druške, 30
Da ostavim prokletiju,
Ne varajte momčadiju!“
