Dosjetljiv udovac

Ono je bio jedan udovac, imao je tri sina oženjena. Sinovima mu se nije sviđalo da im se otac pod starost ženi, za to strogo narede svojim ženama, da lijepo sa ocem postupaju, i da ga poslužuju. Žena je svaka pred svojim mužem kazivala da mu oca poslužuje, ali u stvari nije bilo tako. Siroma starac da bi dokazao sinovima da mu je nužda oženiti se i da ga snahe aman nikako ne poslužuju, smisli ovaj način. Jednog dana zovne tri sina u svoju sobu, te će im reći: „Ja sam imao trista dukata u svojoj sobi, pa mi je nestalo. Jedna između vaših žena ukrala je pare, jer i sami znate da drugi niko ne ulazi u moju sobu.” Tada sinovi dozovu žene, te će najstariji zapitati svoju da nije uzela očeve pare. A ona će: „Ako sam mu i ušla u sobu ima osam dana, da Bog da, ni o šta sreće ne imala!” Pa za tim se srednja zakune da mu nije u sobu ušla ima dvije neđelje. A najmlađa isto se tako zakune, da mu nije u sobu ušla ima i mjesec dana! Tada otac rekne: „Evo para, nije mi ih nestalo, samo sam ja stio da vaše žene same priznadu da me ne poslužuju, već evo vam ovi novci, za vas sam ih i uštedio, a eto sami vidite da mi je nužda ženiti se”. Tad mu se sinovi zastide i odma ga ožene.

Zabilježio u Hrgama kod Maglaja

Đ. Marinović

Izvor

1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 1, str. 15.