Dobar drug
- F. Miler -
Na zidanju nekom dva druga bejahu,
Čekićima svojim radili su rad;
Studeni je vetar sa severa duvô,
A daleko dole širio se grad.
Radenici puki oboje su bili,
Radili su rada, kad im dade ko;
Obrazi im behu izmučeni, bledi;
Sirotinjsko ruvo u ritama svo.
Bogatašu jednom gradili su zdanje,
A pomaman vihar vitlao je sve,
Ljuljahu se daske; i siroti ljudi
Trebali su dole da siđu što pre;
Al' je dockan sada! — Pripucaše grede,
I polete s treskom sve u jedan mâ' —
Samo jedna daska što pod njima osta!...
Oni zvahu pomoć da im kogod da.
O drž'te se samo! Pomoć vam je bliska...
Ali tanka daska povija se tek,
Hladna propast zija... Jedan vetrić samo,
Pa će da im skonča mučenički vek!
Tada reče prvi: Vreme dođe mreti,
Ne može nas daska održati ta,
Tek bi jednom mogla sačuvati glavu,
Dok ne stigne kogod, da mu pomoć da. —
— Brate — reče drugi — na ognjištu mome
Mnoga nejač čeka hranitelja svog...
— Onda ja ću dole; Bog neka te čuva!
I, seti se kadgod i drugara tvog...
Reče — i u času poskočio dole,
A granitska stena primi krvav trup:
Kako se je zvao? Ne umem vam kasti:
Al' je bio veran i plemenit drug!
1. maja 1880 god.
Golub, br. 5. str. 70.