Dijete Jovan i buljubaša Mujo
0001 Podiže se buljumbaša Mujo
0002 Od Zvornika, grada bijeloga,
0003 Na zekunja, konja golemoga,
0004 I otide niz Hercegovinu,
0005 Dokle polju u Posavlju dođe
0006 Pod kulu u Posavlju Sava,
0007 U stobar mu zeka ustavio.
0008 No ga viđe Savina ljubovca,
0009 I Turčinu riječ govorila:
0010 „Hajde ovamo, buljumbaša Mujo,
0011 Da piješ vina crvenoga!“
0012 Skoči Ture, izljeze na kulu,
0013 Pije dosta vina izobila,
0014 I Savinoj ljubi govorio:
0015 „More, ču li, bijela vlahinja,
0016 Odi, uzmi buljumbašu Muja,
0017 Da se mlada po Zvorniku šetaš,
0018 I dajem ti božu vjeru tvrdu,
0019 Skrojiću ti tri žute kavada
0020 Od vrh glave do zelene trave,
0021 Da se šnjima po Zvorniku šetaš,
0022 I jošt imam dvanaest dvorkinja
0023 Da ti drže skute i rukave!“
0024 No vlahinja Muju besjedila:
0025 „Prođi se, buljumbaša Mujo,
0026 Ja bih tebe od volje uzela,
0027 No ne mogu đecu ostaviti,
0028 Nemaju do mene nikoga,
0029 Do Mitra strica jedinoga,
0030 Pa ni njega u dvorove nema,
0031 No otiša lanih u ajduke;
0032 Na koga ću đecu ostaviti,
0033 Lud je Jovan od deset godinah,
0034 A Marija od sedam punane,
0035 Kako ću se iskrast’ đeci ludoj?!“
0036 Skoči Mujo od zemlje na noge
0037 I izbači đecu pred dvorove.
0038 No ga kumi dijete Jovane:
0039 „O, za Boga, buljumbaša Mujo,
0040 Da’ mi štogođ od babova blaga,
0041 Da’ mi, Mujo, babovo oružje
0042 I njegove ćese i fišeke,
0043 E ću hodit’ zelenom planinom
0044 Da tražim Mitra strica moga,
0045 Da s’ oružjem od zveradi branim!“
0046 To je Ture na Boga gledalo,
0047 Dade mu bapkovo oružje.
0048 Ondolen se đeca podignula
0049 I odoše noći uz planinu.
0050 Kad biše nasred druma puta,
0051 A nađoše mramor u planinu,
0052 Uz njega se Jovan prislonio
0053 I tople ga suze propanule.
0054 Govori mu Marija đevojka:
0055 „Da što ti je, moj brate Jovane,
0056 Što ti valjaš suze niz obrazu?
0057 Ali si se, brate, prepanuo,
0058 E ni Mujo sve ponese blago
0059 I uze ni ostaralu majku?“
0060 Nogo Jovan tade besjedio:
0061 „Nu viđi, Marija đevojka,
0062 Viđi mramor nasred druma puta ─
0063 Ovđe ni je babo poginuo,
0064 Oni ga je Mujo pogubio
0065 Što je našu majku zarobio!
0066 Skrij se, seko, u list i u travu,
0067 E ja hoću zapanuti Muju!“
0068 Stade cika Marije đevojke,
0069 Dijete govori đetetu:
0070 „Ne, za Boga, moj brate Jovane,
0071 E će tebe Mujo izgubit’,
0072 Ja ću ti sama ostanuti
0073 U planinu bez nigđe nikoga!“
0074 No Jovan slobodi đevojku:
0075 „A, ne boj se, moja mila seko,
0076 Ako će me Mujo izgubit’
0077 Tebe majka neće ostavit’,
0078 I šnjom će te vodit’ u Zvorniku!“
0079 Ono reče, za kam zapanuo.
0080 Ka’ samnulo i granulo sunce,
0081 Ali ide buljumbaša Mujo,
0082 Ćera blago od Posavlja Sava
0083 I vodi mu vjerenicu ljubu.
0084 A Jova ga napuštio blizu,
0085 Pušku kumi, u taban je ljubi:
0086 „Ne pušti mi očina krvnika!“
0087 Ono reče, pušci oganj daje
0088 I pogodi buljumbašu Muja.
0089 Mujo pade, a Jovan pripade
0090 I Mujovu glavu okinuo,
0091 I uze mu konja i oružje,
0092 Pa svojoj majci besjedio:
0093 „Hajde, majko, planinom da idemo,
0094 Da tražimo moga Mitra strica,
0095 E bez njega živovat’ ne mogu!“
0096 I pođoše zelenom planinom,
0097 Dok dođoše na Drin’ vodu ladnu,
0098 Zove ludo dijete Jovane:
0099 „Jesi li đe, đemidžija Ibro,
0100 Ako si đegod ukraj vode ladne,
0101 Ti udari na veslo đemiju
0102 Da prevezeš muku sirotinjsku,
0103 Dobro ću ti vozarinu platit’?!“
0104 Ibro začu, na noge skočio,
0105 I s đemijom na pržinu pođe,
0106 U nju bači i roblje i blago.
0107 Kad biše Drini na pučini,
0108 No govori dijete Jovane:
0109 „Nu, ižljezi, moja stara majko,
0110 Ti izidi na tavan đemiji,
0111 Pogleda’ Drinu u dubinu
0112 Ka’ iz Drine ledan vjetar puha
0113 Što trebuje za mlado čeljade!“
0114 A to čula, na noge skočila,
0115 A đemiji na tavanu pođe,
0116 A Jovan se ludi podignuo,
0117 Bači ju u Drin’ vodu ladnu.
0118 Ka’ to viđe đemidžija Ibro,
0119 On u đemiju veslo poturio,
0120 On ne smije vozit’ od Jovana.
0121 I Jovan mu riječ govorio:
0122 „Ne boj se ti, đemidžija Ibro,“ ─
0123 Sve mu s prve na potonje kaže ─
0124 „No mi vozi muku sirotinjsku!“
0125 Đemidžija veslo dofatio,
0126 Te preveze sirotinju ljutu
0127 I Jovan mu vozarinu plati,
0128 Dade mu dva žute cekina,
0129 Pa ondole tovario blago
0130 I zami ga zelenom planinom,
0131 Dokle dođe na svoje dvorove,
0132 I od Muja dofatio glavu,
0133 Pobode ju na bijelu kulu,
0134 Da svako znade e osvetio baba,
0135 Baba osveti, a izgubi majku ─
0136 Tu mu nije zazor ni sramota,
0137 Izgubi je za svoju nevolju.
0138 To je bilo kad se činilo,
0139 A sad veselo, družino!
