Dizdarević Meho izbavlja Zibu Peštić Alibega
0001 Nisko doli u Ungjarovini,
0002 A u Pešti u begluk mejhani,
0003 Piju piće Peštanski ajani,
0004 Taman ih je trijest i četiri.
0005 U vrh stola Peštić Alibeže,
0006 Sjeo adže megju pendžerima;
0007 Sve on gleda sentu kaurskome,
0008 A proliva suze od očiju.
0009 Pitaju ga peštanski ajani:
0010 „O Boga ti Pešta Alibeže,
0011 Što ti sentu gledaš kaurskome,
0012 A prolivaš suze od očiju?
0013 Koja ti je golema nevolja?“
0014 Tad Alibeg glavu podignuo,
0015 Pa ovako u begluku viknu:
0016 „Morete li utuviti vrime,
0017 Kad metnuste mene starijega,
0018 Da upravljam Peštom valovitom.
0019 Ja pokupi carevu miriju,
0020 Sa njom krenu do Stambola bila,
0021 Zabavi me tefterhana carska
0022 U Stambolu cijelu godinu.
0023 Kad ja dojdo Pešti i Ungjuru,
0024 Na golemu žalost udario,
0025 Kad al moja porobljena kula.
0026 Ja sam djete im’o na odžaku,
0027 Ćer Zibiju od dvi godinice,
0028 Tada su je Vlasi zarobili.
0029 Evo ima dvanajest godina,
0030 Kako mi je Ziba zarobljena,
0031 Za ’vo vrime dvanaest godina,
0032 Ja sam svoga gonio sijaha,
0033 Niz kaurske zemlje udarao
0034 Sto i dvajest i četiri puta.
0035 Tri puta sam Beču silazio,
0036 I četiri Rimu dubokome,
0037 Izijo sam sedam ramazana
0038 Hodajući po zemlji kaurskoj.
0039 Ja izdera četir kabanice,
0040 Ja sijaha jahajući svoga,
0041 Četiri mu sidla prominuo,
0042 Sedam sam mu pretrgo kolana.
0043 Evo muke i nevolje ljute,
0044 Sad sam age ostario vama,
0045 Meni age sedamdeset ljeta,
0046 A sijahu trijest i četiri.
0047 Skoro meni djete na um palo,
0048 Ja nemogu uzjahat sijaha,
0049 Nit se mogu na njemu držati,
0050 Da ja sidem niz zemlju kaursku,
0051 Da potražim Zibu jedinicu.
0052 Spremio sam sedam bedelova,
0053 Svakom dao po hiljadu rušpa,
0054 Spremio ih niz zemlju ćesarsku,
0055 Da potraže moju ludu Zibu.
0056 Bedeli se moji izvraćali,
0057 Zlatne rušpe moje istrošili.
0058 Čujete li age u begluku,
0059 Da bi s’ koji mogo junak naći,
0060 Da bi kurban tilo učinio,
0061 I paripu maglu podignuo,
0062 Pa bi sišo niz zemlju kaursku,
0063 Te bi njega sreća namirila,
0064 Pa bi moju izveo Zibiju,
0065 Ja bi njemu kulu načinio,
0066 Pokraj svoje a ljepšu od svoje.
0067 Poklon’o mu pet stotina kmeta,
0068 U Čojluci niže Banjaluke.
0069 I dao mu dvanest vodenica,
0070 Na Dunavu niže Biograda,
0071 I dao mu stupu valjenicu,
0072 Što prihoda baca na godinu,
0073 Age moje pet stotina kesa;
0074 Te kad bi se momak potrefio,
0075 Ja bi Zibu njemu poklonio.
0076 A u Zibe miraščije neja,
0077 Osim sama Boga gospodara.“
0078 Kada age razumiše riči,
0079 Svi preda se oči oboriše,
0080 A u crnu zemlju pogledaše,
0081 Kako trava na zavojke raste,
0082 Baš ko dojke u lude divojke.
0083 Jedne age glede niz nidarce,
0084 Puca broje po prsima bjeli,
0085 Da mu s’ koje nije otrgnulo.
0086 Njeki pune čaše prefatili,
0087 Pa se punom čašom razgovara:
0088 „Popiću te zlo me ne popilo.“
0089 Nagoni se Peštić Alibeže,
0090 Nagoni se tri četiri puta,
0091 Al mu fajde ne bi u begluku.
0092 Kada Peštić vidi Alibeže,
0093 Tad Alibeg sa srca uzdaše,
0094 A pogleda sentu kaurskome.
0095 Nješto begu oči utekoše,
0096 Kad pogleda lugu pod planinu,
0097 A izbi mu momak na doratu.
0098 Maman mu se dorat pomamio,
0099 Na njemu se aga ispričio,
0100 A dobar mu dorat od mejdana,
0101 Sve mu fata đema na zubove,
0102 Kad mu dorat uzmahuje glavom.
0103 A litna se doba pretrefila
0104 Ugrijalo o Petrovu sunce,
0105 Od dorata pina polijeće,
0106 Kada dorat glavom uzmahuje,
0107 Preko age pina prelijeće,
0108 Na valove baš ko labudove,
0109 Na sapi mu kalja risovinu.
0110 A na agi ohola leventa,
0111 Svjetle mu se toke na prsima.
0112 A puhnula s mora jugovina,
0113 Uzdignula grivu doratovu,
0114 Zaklonila toke sahibine.
0115 Svitle mu se toke na prsima,
0116 Baš ko misec kroz jelove grane.
0117 Poznaje ga Peštić Alibeže,
0118 Poznaje ga poznati nemože,
0119 Dokle aga u begluku viknu:
0120 „Age moje u begluk mejhani,
0121 Ko nam ono jaše na doratu?
0122 Ja ga beli poznati nemogu,
0123 Ja nam nikad nije silazio,
0124 Ja su oči vida pogubile.“
0125 Pogledaše Peštanski ajani
0126 Nikakav ga poznati nemože,
0127 Svi rekoše, da je jabandžija,
0128 Dokle momak pade pred mejhanu,
0129 Pa oside debela dorata,
0130 U bećara neja hizmećara
0131 Nit ga voda, nit ga kome daje
0132 Zabaci mu dizgin na jabuku,
0133 Udari mu sile uz obraze,
0134 Sam mu s’ dorat poče okretati.
0135 Momak pade u begluk mejhanu,
0136 Pa agama turski selam viknu,
0137 Njemu age selam otprimiše.
0138 Stiskaše se jedan do drugoga,
0139 Jabandžiji misto napraviše.
0140 Kada momak sjede u odaji,
0141 Oni njemu hošgjeldiju daju.
0142 Kad rekoše da su zdravo bili
0143 Jeramli su Peštanski ajani,
0144 Trijest mu se sasta obrednica.
0145 Kada aga ćejif ugrabio,
0146 Po odaji oko poigralo.
0147 Kad ugleda Peštić Alibega
0148 Na obrazu suzu ugledao,
0149 Pa agama vako govorio:
0150 „O Boga vam Peštanski ajani,
0151 Šta je onom adži u begluku,
0152 Koja mu je golema nevolja,
0153 Te on roni suze od očiju?“
0154 A veli mu Peštić Alibeže:
0155 „Ne pitaj me momak jabangjio,
0156 Kad mu ništa pomoći ne možeš.
0157 Jesi l’ čuo Peštić Alibega
0158 Ovo j’ glava, ja ga drugog neja.
0159 Ja sam imo djete u životu,
0160 Ćer Zibiju od dvi godinice.
0161 Evo ima dvanajest godina,
0162 Kako mi je kula porobljena,
0163 I lijepa Ziba zarobljena,
0164 U zemanu dvanaes godina.
0165 Sto i dvaest i četiri puta,
0166 Gonio sam debela sijaha,
0167 Tri puta sam Beču silazio,
0168 I četiri Rimu dubokome,
0169 Izijo sam sedam ramazana
0170 Opremio sedam bedelova,
0171 Svakom dao po hiljadu rušpa.
0172 Bedeli se moji izvraćali,
0173 Zlatne rušpe moje istrošili.
0174 Ja sam sinko ostario v’oma,
0175 Meni sine sedamdeset ljeta,
0176 A sijahu trijeset i četiri,
0177 Ne mogu se na konju držati,
0178 A dijete mi na um propanulo,
0179 Pa ja silno obećajem blago,
0180 Dajem sine pet stotina kmeta,
0181 U Čojluci niže Banjaluke,
0182 I dajem mu dvanest vodenica,
0183 Na Dunavu niže Biograda,
0184 I dajem mu stupu valjenicu,
0185 Što prihoda baca na godinu,
0186 Sine dragi, pet stotina kesa.
0187 I njemu ću načiniću kulu,
0188 Pokraj svoje, a ljepšu od svoje.
0189 Još ako se nije oženio,
0190 Ja bi njemu Zibu poklonuo,
0191 U Zibije miraščije neja,
0192 Potlje sama Boga velikoga.
0193 Sve će mojoj Zibi pripanuti,
0194 Sve bi njemu sine poklonuo,
0195 Ko bi kurban tilo učinuo,
0196 I paripu maglu podignuo,
0197 Pa bi sišo niz zemlju kaursku,
0198 Pa bi njega sreća namirila,
0199 Da bi moju izveo Zibiju,
0200 Sve bi njemu dao obećanje.“
0201 Kad te momak razumio riči,
0202 Pa on grlom bijelijem viknu:
0203 „Alibeže butum Pešte glavo,
0204 Zibija je ko i moja seka,
0205 Ja ti kmeta ni mlinova neću.
0206 Nit ću tebi stupe valjenice,
0207 Svega više imam neg’ u tebe,
0208 Ja ću kurban tilo učiniti,
0209 I paripu maglu podignuti,
0210 Ćerati ga niz zemlju kaursku,
0211 Ako Bog da izvesti Zibiju,
0212 Na sramotu svom butum Ungjuru,
0213 A u gajret cara Stambolskoga,
0214 Za napredak našega Islama,
0215 Samo ovdje džep hašluka nejam.
0216 Daćeš meni hiljadu dukata,
0217 Pa ću tebi Zibu izbaviti.“
0218 Kad to Peštić oču Alibeže,
0219 Dade momku hiljadu dukata.
0220 Kada momak primi magjarije,
0221 Odmah momak na noge skočio,
0222 Pa okrenu na odajska vrata.
0223 A viknu ga Peštić Alibeže:
0224 „Ja Boga ti momak jabandžija,
0225 Tebi dado hiljadu dukata,
0226 Pa ti ode niz zemlju ćesarsku,
0227 E Bog nedo moreš poginuti.
0228 Da pogineš u zemlji kaurskoj,
0229 Kome ćemo rehmet ostaviti?“
0230 Kad te momak razumio riči,
0231 Povrati se stade u begluku,
0232 Okrenu se Peštić Alibegu,
0233 Pa on viknu u begluk mejhani:
0234 „O boga mi Peštić Alibeže,
0235 Ovud jesam sa široke Like,
0236 Jesil čuo krvavu Udbinu.
0237 U Udbini Dizdar Hasanagu,
0238 I njegova malog Mehmedagu,
0239 Ja sam Meho Dizdar Hasanage.“
0240 Pa okrenu na beglučka vrata,
0241 Meho pade do konja dorata,
0242 Pa poklopi debela dorata,
0243 Ode Meho na široku Liku.
0244 Sve je polje zečki pregazio,
0245 U planine prsim udario.
0246 Dvi velike pregazi planine,
0247 Bukovicu i Orahovicu,
0248 Fatio se gore Plješevice.
0249 Dok pregazi goru Plješevicu,
0250 Izbi momak putu na raskršće.
0251 Jedni puti na široku Liku,
0252 Drugi vode moru i limanu.
0253 Meho krenu na široku Liku,
0254 Pomoli se kamenoj Udbini.
0255 Daleko ga sestra ugledala,
0256 Jer u Mehe nigdi nikog neja,
0257 Potlje Fate sestre na odžaku;
0258 Pa pred brata sestra izšetala,
0259 Dočekala brata na selamu,
0260 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0261 Kad rekoše da su zdravo bili,
0262 Onda Fata Mehi govorila:
0263 „Meho brate draži od očiju,
0264 Što s’ u licu čehru prominuo?
0265 Ili si se s’ agom zavadio,
0266 Ili brate pićem prićerao,
0267 Il’ te cure rezil učinule?“
0268 Meho Fati sa dorata viknu:
0269 „Fate seko u brata jedina,
0270 Ja se ni s’kim zavadio nisam,
0271 Nisam sestro pićem prećerao,
0272 Nit me cure rezil učinile,
0273 Već sam ludu riječ upustio,
0274 U Ungjuru u Pešti bijeloj.
0275 Primio sam hiljadu dukata
0276 Od Ajana Peštić Alibega,
0277 Da ću ići niz zemlju kaursku,
0278 Potražiti Zibiju divojku,
0279 Ćer jedinu Peštić Alibega.“
0280 Kad te Fata riči razumila,
0281 Ona bratu veli Mehmedagi:
0282 „Meho brate nemoj budaliti!
0283 Ako si se puta preplašio
0284 Pa se pišman brate učinio,
0285 Pa ti nesmiš niz zemlju kaursku,
0286 Ti odjaši debela dorata,
0287 A daj meni puset i haljine,
0288 Ja ću čisto ići u Kaure
0289 Potražiti kukavicu Zibu.
0290 A ti hajde u visoku kulu,
0291 Peri sestri sude na odžaku,
0292 Dok se sestra vrati iz Kaura,
0293 I dovede Zibu Peštićevu,
0294 Pa će tebe izminuti Ziba.“
0295 To je Mehi vrlo mučno bilo,
0296 Pa on sestri veli kod kapije:
0297 „Sestro Fate živa bratu bila!
0298 Da sam ćeo davati junaštvo,
0299 I drugome poklanjat divojku,
0300 Ja se nebi ni primio Zibe.
0301 Veće Fato živa bratu bila,
0302 De mi spremi debela dorata,
0303 A ja odo sebe opremiti.
0304 Dobro meni opremi dorata
0305 Pod katansku, ama duhovničku.“
0306 Odmah Fata prifati dorata,
0307 Sa dorata sedlo otisnula,
0308 Pa prifati vodu i safuna.
0309 Sad dorata pere u avliji,
0310 U čaršaf mu vodu pokupila,
0311 Srebrne se primi češagije.
0312 U divojke češagija zveči,
0313 Pod doratom crna zemlja ječi.
0314 Kad dorata cura istimari,
0315 Na dorata sedlo podignula,
0316 Pod katansku ama gardijansku.
0317 Ja kakvo je sedlo na doratu,
0318 Sve mu tahte srebrom pokovate,
0319 Stremenluci od žežena zlata.
0320 Preteže mu četiri kolana,
0321 I peticu ibrišim tkanicu,
0322 Da bi Mehi u nevolji bilo,
0323 Pa bi pukla četiri kolana,
0324 Neće pući ibrišim tkanica,
0325 Sama će mu sedlo prefatiti,
0326 A po sedlu puli abahiju.
0327 Kakva mu je puli abahija?
0328 Sva mu butum zlatom iskaljata,
0329 Vezle su je četiri vezilje,
0330 U Mletcima pokraj sinjeg mora.
0331 Sve četiri oči izgubile,
0332 Doklen su je malo nakitile,
0333 Sa dve strane dvi almazli grane.
0334 Zauzda ga đemom njemačkijem,
0335 Na prvi mu selembeti sjajni,
0336 A u grivu metnu doratovu,
0337 Uplete mu sedam hamajlija,
0338 A pod kolan devet dilbagija,
0339 Neka zbore i govore ljudi,
0340 Da dorata Dizdareva sina,
0341 Nit ga more posić čemerlija,
0342 Nit ga ubit more kuburlija.
0343 Spremi cura debela dorata,
0344 Spremna cura ostavi dorata,
0345 Pa je eto u visoku kulu,
0346 Pa upade bratu u odaju.
0347 Kad se Meho takum učinio,
0348 Pod katansku ama gardijansku,
0349 Još na glavu kalpak postavio,
0350 A za glavu sedam čelenaka,
0351 Tri su zlatne, četiri srebrene,
0352 A što Mehu od gvožgjeta čuva.
0353 Kakve su mu na glavi čelenke,
0354 Kada Meho jaše na doratu,
0355 Sve se one za vitrom okreću.
0356 Kako koji agi vitar puhne,
0357 Odmah aga po čelenki znade,
0358 Megju njima Kata ulentana,
0359 A na kapi nješto napisano.
0360 To je štampa agi po Kauri,
0361 Sotim aga brodi po Kauri,
0362 I izvodi mlade Magjarice,
0363 Po Udbini ženi pobratime.
0364 Šta mu piše u lentanoj kapi?
0365 Da se aga piše Mehmedaga,
0366 Da se piše Rimpapino dite,
0367 Mali Grujo starog Rimpapije,
0368 A od stare crkve namastira.
0369 Kog posiče mali Mehmedaga,
0370 Od kraljeva nitko znati neće,
0371 Od banova nitko pitat nesme.
0372 Obgrnu se bučom nimačkijem,
0373 A na noge čizmetine crne.
0374 Preko sebe ingjil obisijo,
0375 Jer je Meho škole naučio,
0376 Jer je Meho u Rimu služio,
0377 A kod starog popa Rimpapije,
0378 Usobice sedam godinica.
0379 Dobro aga ingjil naučio,
0380 Otalen je kapu dobavio,
0381 I na njojzi štampu rimpapinu,
0382 Pa ga eto niz visoku kulu,
0383 A on spremna poklopi dorata.
0384 S dorata se sestrom halalio,
0385 I ovako Fati govorio:
0386 „Sestro Fato u brata jedina,
0387 Odo sestro u zemlju kaursku.
0388 Kad me vidiš, onda mi se nadaj.
0389 Dobro arza i obraza čuvaj!
0390 Prije sunca ti zatvaraj vrata!
0391 Ne otvaraj ti od kule vrata,
0392 Dok Udbinu ne ogrije sunce.“
0393 On kroz ruku promače kajase,
0394 Dobar dorat iz kajasa sinu.
0395 Ode Meho u zemlju kaursku,
0396 Osta Fata na visokoj kuli.
0397 Tako Fata noći dočekala,
0398 Kad joj sutra bio dan osvanu,
0399 Dan osvanu a sunce ogranu,
0400 To se jutro petak pretrefio,
0401 Da vidimo lički nabodica,
0402 Kakav im je adet po Udbini.
0403 Svi bi s’ tude petkom sastanuli,
0404 Svi bi butum ošli u džamiju,
0405 I klanjali đumu u džamiji,
0406 Klanjali bi tude đematile.
0407 Kad bi oni išli iz džamije,
0408 Sve bi stari na begluke Liki,
0409 A mlagji bi u ašikovanje,
0410 Koji ima svoju jaukliju,
0411 Svak bi svojoj išo u ćosanje,
0412 U ćosanje i ašikovanje.
0413 Koga Fata ima Dizdarova?
0414 Ima Fata Mujova Halila.
0415 Kad je Halil klanjo u džamiji,
0416 On pojaho bijesna malina,
0417 A dobro se Halil opremio.
0418 Na Halilu bajramsko odilo,
0419 On okrenu Fati Dizdarevoj.
0420 Kad se kuli Halil prekučio,
0421 Pa se svojim vranom pregovara:
0422 Moj maline oba moja krila,
0423 Kad smo godic ovda udarili,
0424 Vavik bi nas Fata dočekala
0425 Na kapiji ili na pengjeru.
0426 Sad je neja oba moja krila.
0427 Il je Fatu glava zabolila,
0428 Il je drugom viru podložila,
0429 Dok je nama na kapiju neja.
0430 Tako Halil doćera gavrana,
0431 Pred kapijom oside malina,
0432 A on Fate čeka Dizdareve,
0433 Kad će njemu na kapiju sići,
0434 Da ćosaju i da ašikuju.
0435 Dok na kuli čekma poletila,
0436 A na čekmu ispade Fatima.
0437 Ona viknu Mujova Halila:
0438 „O Halile jedan nesretniče,
0439 Što s’ pod kulu doćero malina?
0440 Evo ima četiri godine,
0441 Kako meni dogoniš malina,
0442 U ćosanje i ašikovanje.
0443 Sve mi lažeš, da ćeš me uzeti!
0444 Da me kurvo voliš ikoliko,
0445 Nebi brata upustio moga,
0446 Da pogine u zemlji kaurskoj.
0447 Ja neimam neg brata jedina,
0448 Jedinoga Mehmedagu svoga,
0449 Pa će meni izgubiti glavu
0450 Za Zibiju Peštić Alibega.“
0451 Kad to Halil oču kod malina,
0452 Pa poklopi debela malina,
0453 A ljuto se dijete dogodilo
0454 Sa malina Fati govorilo:
0455 „Kujo Fate sa svojim Mehmedom
0456 Gdje ću s’ tebe izgubiti glavu?“
0457 Pa pod sobom otišće malina.
0458 A Fata ga sa pendžera viknu:
0459 „Vrat’ se Halko srce iz nidara,
0460 Ja se šalim obadva mi svita.
0461 Volim tebi nego Mehmedagi.“
0462 A Halil joj veli sa malina:
0463 „Kujo Fate od tog šale neja!“
0464 Pa oćera debela Malina.
0465 Sve je polje zečki preskakao,
0466 U planine prsim udario.
0467 Četiri je gore premetnuo,
0468 Bukovicu i Orahovicu,
0469 Plješevicu i Otres planinu,
0470 Kada izbi putu na razkršću.
0471 Jedni idu na Ungjurovinu,
0472 Drugi puti moru i limanu.
0473 Halil krenu moru i limanu.
0474 Kada polju Baunića side,
0475 A na mejdan Baunić Omera,
0476 Tu je Omer glavu izgubio,
0477 Otale se vidi do Janoka,
0478 Bjeli mu se Janok na ćenaru,
0479 Mislio je goješan Halile,
0480 Sve mislio na jedno smislio.
0481 On oside debela Malina,
0482 Pa on sjede na polju zelenom,
0483 U velike udario misli.
0484 Tude Halku huja popušćala,
0485 Pa sam sebi Halil govorio:
0486 „Vidi mene budalaste glave,
0487 Gdje ja svoga poćera malina,
0488 U tebdilu našeme odilu,
0489 Mene hoće Vlasi uhvatiti.
0490 Hej nekade Dizdareva Fate,
0491 Gdje ću s tebe izgubiti glavu,
0492 Jal’ tavnicu plećim naseliti.
0493 Pa se Halil stade razmišljati,
0494 Da bi sada iš’o do Janoka,
0495 Odmah će me Vlasi ufatiti.
0496 Ja da bi se natrag povratio,
0497 Meni puta na Kladušu neja,
0498 Moram opet na Udbinu sići,
0499 Sa Udbine na Kladušu sići,
0500 Mene hoće kuja opaziti,
0501 Šta bi rekla kuja u Udbini?
0502 Rekla bi mi da sam ženska glava,
0503 Age bi mi majku opsovale,
0504 Kad bi čuli da sam se vratio.
0505 U riječi u kojoj bijaše,
0506 Od Janoka vrata poletiše,
0507 A ispade alat od mejdana,
0508 Na njemu se serdar ispričio,
0509 U ruci mu krstaša bajraka.
0510 Halil tepa debelu malinu:
0511 Moj maline ja čudna igbala,
0512 Eto nama vlaškog barjaktara.
0513 Sad ubiti onoga Magjara,
0514 Snimiti mu pusat i haljine;
0515 S njega svući a na se obući.
0516 Kad obučem njegove haljine,
0517 A ponesem krstaša barjaka,
0518 Smijem ići niz sve sedam kralja,
0519 Mene niko prepoznati neće.
0520 Magjar mu se bliže prikučio,
0521 Onda Halil pušku opružio,
0522 Na serdara nišan sastavio.
0523 Pa pomisli Halil na poljana:
0524 Ja sam čuo od svog brata Muje,
0525 Iz privare ubiti junaka,
0526 Tude sreće ni igbala neja;
0527 Pa se momku preko puške javi:
0528 „Magjarine zlo te udarilo,
0529 Nemoj reći, da sam prevario,
0530 Ubit’ ću te, prevarit’ te neću.“
0531 Kad to serdar oču na alatu,
0532 Pa pogleda okom na alata,
0533 On ugleda Mujina Halila,
0534 Pa ga serdar sa alata viknu:
0535 „Sebi pušku goješan Halile,
0536 Zar ćeš ubit pobratima svoga?
0537 Svoga pobru Nukić Ibrahima.“
0538 Kad te Halil riči razumio,
0539 Pa od sebe baci granaliju,
0540 A poteče Nukić Ibrahimu,
0541 Gdje se sreli tuj se zagrlili.
0542 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0543 Onda veli goješan Halile:
0544 „Pobratime Nukić Ibrahime!
0545 Kad si tamo bio u Janoku,
0546 Ja da tamo Dizdareva Mehe.“
0547 A veli mu Nukić Ibrahime:
0548 „Pobratime goješan Halile,
0549 Nisam njega nigje opazio.
0550 Kad bi jučer oko ikindije,
0551 Ov’da projde pope duhovniče,
0552 Na doratu ingjil rasklopio,
0553 Pa on štije po Janoku bilu,
0554 A za njime prestali seredari.
0555 Ako nije Dizdarev Mešine,
0556 Ja ga drugog nisam ni vidio.
0557 Već Halile lude si ti glave,
0558 Kud si vrana zamučio svoga,
0559 U tebdilu u našem odilu,
0560 Ho’š Halile ludo poginuti.“
0561 A veli mu Halil na poljana:
0562 „Fata mene rezil učinila,
0563 Sa Fate ću glavu izgubiti.
0564 Ona mene spremi za Mešinom,
0565 Porad Zibe Peštić Alibega.
0566 Već Nukiću, bogom pobratime,
0567 Kuda goniš debela alata.“
0568 „Idem Halko na našu Udbinu!“
0569 „Brate Nuko lipoga ti dina,
0570 Kad ćeš Nuko na našu Udbinu,
0571 Već si gotov na granicu sići,
0572 Tebe nitko potpaziti neće.
0573 Daj ti meni pusat i odilo,
0574 Haljinama da se muntujemo,
0575 Pa ti hajde na široku Liku,
0576 A ja odo tražiti Mešina.
0577 Ja izvesti Zibiju divojku,
0578 Ja obadva izgubiti glave.“
0579 Odmah Nukić snimi odijelo.
0580 Ibro svlači a Halil oblači.
0581 Kada oni promin’še haljine,
0582 I pusetom kad se prominuše,
0583 I konjima rahte prominuše,
0584 Pa se oba tude rastadoše.
0585 Ode Halil po Janoka bila,
0586 Ode Nukić na široku Liku.
0587 Pravo Nukić izbi na Udbinu,
0588 Do begluka Like Mustajbega.
0589 Kad u begluk Nuka uskočio,
0590 Kad pun begluk lički nabodica.
0591 U vrh kola Lika Mustajbeže,
0592 A do njega stari Čejvanaga,
0593 Do njeg sijo Kozlić Huremaga,
0594 Pa do njega Kumalić Mujaga,
0595 Od Raduča sela pitomoga,
0596 Pa do njega Grdan Mustafaga.
0597 Uz njeg sijo Ogroš Hasanaga,
0598 Pa do njega Čelebić Hasane,
0599 Od Gračaca careve palanke,
0600 Do njeg sjedi Vrhovac Alaga,
0601 Što Vrhova od Kaura čuva,
0602 Su svojije hiljadu pandura,
0603 Pa do njega Klisac Mustajbeže,
0604 Niže sidi od Orašca Tale,
0605 Pa Mujaga Muratbegoviću,
0606 Do njeg sestrić Smajilbegoviću.
0607 Uz njih sjedi Šestokriloviću,
0608 Pa pokraj njeg’ Korić Omeraga,
0609 Do njeg sjedi Zorlić Mustafaga,
0610 Pa do njega softa Rankoviću,
0611 Niže sjedi serdaraga Mujo,
0612 Uz njeg sestrić Arnaut Osmane.
0613 Jandal mladež sjedi u begluku.
0614 Njima Nukić turski selam viknu!
0615 Svi Nukiću selam otprimiše.
0616 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0617 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0618 Onda viknu Nukić Ibrahime:
0619 „O Ličani jazuk vama bilo,
0620 Jer pustiste do dva Kahrimana,
0621 Da poginu u zemlji kaurskoj!
0622 Hoće Vlasi njiha opaziti,
0623 Hoće ludo glave pogubiti,
0624 A neće se natrag povratiti,
0625 Jer se oba kunu u kauri:
0626 Dok ne najdu Zibiju divojku,
0627 Ćer jedinu Peštić Alibega,
0628 I ne snesu do Udbine bile,
0629 Da se natrag povratiti neće.
0630 Ja sam svoga gonio alata,
0631 Gonio ga niz zemlju kaursku,
0632 Nisko beže u Obziru bilu,
0633 Di se Ziba jeste osužnjila,
0634 U džidije Obzirskoga bana,
0635 Pa je bane zavrgo veselje,
0636 Ćercu svoju Lucu poklonuo,
0637 Poklonuo Gavran kapetanu,
0638 A Zibiju vrgo na košiju,
0639 Na nju hoće ati poletiti.
0640 To se čudo čulo na daleko,
0641 Svako ata drži na jaslama,
0642 Rad Abdulje bana Obzirskoga,
0643 I košije Zibe plemenite,
0644 Oba hoće do Obzira sići.
0645 Onda viknu Lika Mustajbeže:
0646 „Ja Nukiću, do tila košuljo,
0647 Ko su oba sina Kahrimana,
0648 Što odoše niz zemlju kaursku?“
0649 „Bogme Lika Dizdarević Meho,
0650 I sa Mehom Mustafin Halile.“
0651 Onda veli Lika Mustajbeže:
0652 „Jel’ istina Nukić Ibrahime?“
0653 „Istina je obadva mi svita.“
0654 Tada Lika viknu iz begluka:
0655 „Ogjuliću do tila košulju!
0656 Hajde Bajro spani do čardaka,
0657 Đeno moje prezimljuju ovce.“
0658 Izšetuje Bajro kod čardaka,
0659 Pa opali tri topa velika,
0660 Delikusu i Karalimana,
0661 I velika topa Tocijanku,
0662 Nek se sila kupi na poljani,
0663 Dok se spremi kod odžaka svoga.
0664 Meni valja ići do Obzira
0665 I savesti silu i Udbinu.
0666 Sve po danu ležat po planini,
0667 A po noći ići do Obzira.
0668 Dok ja sidem do Obzira bila,
0669 Dok sta vika njekog u begluku:
0670 „Kujam’ mati i otac kopile.
0671 Ko se tebdil učiniti neće,
0672 Sada ću se tebdil učiniti.
0673 Pa ja odo do Obzira sići.“
0674 To bijaše Tale Ibrahime,
0675 Dokle Nukić Ibrahime viknu:
0676 „I ja ću se tebdil učiniti.“
0677 Dok sta vika serdar Mustafage,
0678 I sestrića Arnaut Osmana:
0679 „I mi ćemo do Obzira poći.“
0680 Sada Đulić bega poslušao,
0681 Pa ga eto begovu čardaku,
0682 Tri velika topa opalio.
0683 Kad begovi pukoše topovi,
0684 Veliki su begovi topovi,
0685 A dobro ih Bajro napunio,
0686 Sve planina planinu doziva,
0687 Ode jeka niz široku Liku
0688 Na gradovi pukoše topovi,
0689 Po palanki pucaju možari.
0690 Sva je butum zapušila Lika,
0691 Svako teži begu i Udbini.
0692 Beg sastavlja ubojitu vojsku,
0693 Nek se kupe kako njima drago.
0694 Da vidimo gojena Halila,
0695 Kada Halil do Janoka side,
0696 Nigdje Mehe Dizdareva neja.
0697 Halil hoda a goni malina,
0698 Vavik Mehu Dizdareva traži,
0699 Nigje Mehe Dizdareva neja.
0700 Izbi Halil do Ćorfeza grada,
0701 Na kapiju naćera malina.
0702 Tude sedam ima stimadura,
0703 Što stimuju konje i junake;
0704 Tuj Halilu dobra sreća bila,
0705 On prevari sedam stimadura,
0706 A u Ćorfez ućera malina.
0707 Sav je Ćorfez Halil pregledao
0708 Nigje njemu Mehmedage neja
0709 Halil goni debela malina,
0710 Ka god ide do Obzira side.
0711 Kad u Obzir ućera malina
0712 Do mejhane Kose krčmarice,
0713 Kad pogleda Halil sa malina,
0714 Pred mejhanom čudo ugledao:
0715 On ugleda doru Dizdareva,
0716 Đe mu s’ dorat voda pred mejhanom.
0717 Odmah Halil oside malina,
0718 U bećara neja hizmećara;
0719 Nit’ ga voda, nit’ ga kome daje,
0720 Udari mu sile uz obraze,
0721 Sam mu’s malin poče okretati.
0722 Halil pade mejhani na vrata.
0723 Puna bješe pjanica mejhana,
0724 Trijest i tri piju kapetana,
0725 U vrh sijo Ivan kapetane,
0726 Megju njima pope duhovniče.
0727 Preko krila ingjil razavio.
0728 Čita pope u pjanoj mejhani,
0729 A slušaju mladi kapetani.
0730 Halil njima božju pomoć viknu,
0731 Pa on sjede u pjanoj mejhani,
0732 I povika Kosu krčmaricu:
0733 „Krčmarice ponesi mi pića,
0734 Meni dukat ti ponesi pića.“
0735 Kad to čuše mladi kapetani,
0736 Svi na njemu oči sastaviše.
0737 Ko će piti na dukate piće?
0738 Diže glavu pope duhovniče,
0739 On poznade gojenog Halila,
0740 Pa preda se oči oborio.
0741 Krčmarica piće postavila,
0742 Ona stade u pjanoj mejhani,
0743 Gleda toke na prsi Halilu,
0744 Jer poznaje toke na prsima,
0745 Jer su Toke Nukić Ibrahima,
0746 Pobratima Kose krčmarice.
0747 U nju Halil oči iskolači,
0748 Pa ovako veli krčmarici:
0749 „Šta si u me oči izdreljila?
0750 Ja ti danas beli dužan nisam,
0751 Da poznaješ mene u pivnici.“
0752 Odmah Kosa okrenu na vrata.
0753 Upadoše četiri kikaša,
0754 Pod luntama i bajonetima.
0755 „Ko je ovde, pope duhovniče,
0756 Njega bane zove u odaju.“
0757 Kad to oču Dizdarević Meho,
0758 Odmah Meho ingjil prefatio,
0759 Iz mejhane na noge skočio,
0760 Pa ga eto banu u odaju.
0761 Osta Halil na pjanoj mejhani.
0762 Kada Meho izbi u odaju,
0763 Kad al’ sjedi od Obzira bane,
0764 I do njega Gavran kapetane.
0765 Piju piće razgovaraju se.
0766 Ban povika Dizdareva sina:
0767 „O čuli me pope duhovniče,
0768 Što si došo do Obzira moga?
0769 Il’ si došo mene uhoditi,
0770 Ili si se došo predvoriti?
0771 Ja te beli poznati nemogu,
0772 Ja mi nikad nisi dolazio!
0773 De mi kaži ko si i otklen si?“
0774 A veli mu Dizdarević Meho:
0775 „Čuli mene od Obzira bane,
0776 Što ću tebi kazivati bane,
0777 Kada mene svako znati mora,
0778 Jer u mene na čelu kazuje,
0779 Odvud jesam od bijele crkve,
0780 Od staroga našeg namastira.
0781 Ja sam Grujo starog Rimpapije.“
0782 Kad te riči bane razumio,
0783 Pa on veli Dizdarevu sinu:
0784 „O čuli me dite Rimpapino,
0785 Što si sišo do Obzira moga?“
0786 A veli mu Meho lakrdiju:
0787 „Ja sam pošo po zemljama našim,
0788 A đe bude dite za učenja
0789 Ja ga učim po naši gradovi.“
0790 Kad te riči bane razumio,
0791 Pa on veli Mehi Dizdarevu:
0792 „O čuli me mali Rimpapija,
0793 Ev’ u mene podrasla divojka,
0794 Ćer Lucija od četrnest ljeta,
0795 Pa je Luca škole ostavila,
0796 A sad mi se udala divojka.
0797 Jer sam Lucu svoju poklonuo,
0798 Poklonuo Gavran kapetanu,
0799 Za njegova malog Marijana,
0800 Pak bi rado učila Lucija,
0801 Al’ je nitko naučiti nezna.
0802 Ako znadeš mali Rimpapija,
0803 Da ti meni naučiš divojku.“
0804 „Dobro bane znadem u ingjilu.“
0805 A velimu bane u odaji:
0806 „Ja ti tome Grujo ne vjerujem.
0807 Tebi Grujo dvadeset godina,
0808 Da si Grujo ingjil naučijo.“
0809 Pa dovede sedam igumana,
0810 Na sedam ga okrenu jezika,
0811 Svima Meho dževap učinio,
0812 Svi rekoše tudi u odaji:
0813 Takog neja popa duhovnika.
0814 Onda bane ustavi Mehagu:
0815 „Sjedi Grujo ovde u odaji
0816 Pa ćeš meni Lucu naučiti!“
0817 Odmah Meho tome kajil bio.
0818 Tude Meho ostao kod bana.
0819 Tako njima mrak na zemlju pao,
0820 Večeraše u odaji tude.
0821 Upadoše četiri sluškinje:
0822 „O čuli me mali Rimpapija,
0823 Tebe zove Luca u odaju,
0824 Da poneseš ingjil u odaju.“
0825 Odmah Meho na noge skočio,
0826 Pa ga Luci eto u odaju.
0827 Kada Luci u odaju ugje,
0828 Kad pogleda Meho u odaju,
0829 Ja kako je sobu uredila,
0830 Sve je po njoj prostrta kadifa,
0831 A prostrla šiljte po odaji,
0832 A tanko joj od četiri pedlja.
0833 Zamlaka se Luca do pojasa,
0834 Ja kaka je kićena divojka.
0835 Lucu dvore četiri robinje,
0836 Jedna Luci stoji podviš ruke,
0837 Druga Lucu lepezetom maše,
0838 Treća Luci donosi rakiju,
0839 Četvrta joj none zagrnula,
0840 Podigla joj puli ćintijane
0841 Uzgrnula curi do kolina,
0842 Sve joj rosu kupi po nogama,
0843 Ja kako je tilo u divojke,
0844 Bi’le su joj noge do koljena,
0845 Baš ko gruda proljetnoga sniga.
0846 Kada Meho vidi divojčicu,
0847 Ja kaka je stala i pristala,
0848 Na vratu joj četiri đerdana,
0849 Prvi joj je od krmzi mergjana,
0850 Grlo bilo, crveni đerdani,
0851 Ja kako je pogledati lipo,
0852 Drugi joj je od drobna bisera,
0853 Treći curi od žuta dukata,
0854 A četvrti od ingjil korina,
0855 Ponisko ga cura popušćala,
0856 Ispod njega dukat funduklija,
0857 Sve joj zlato po zlatu kucuka,
0858 A po fesu navegala lale,
0859 A na njojzi četiri fistana.
0860 Ja kako se cura napravila!
0861 Meho curi boga nazovnuo,
0862 Nećede mu cura prefatiti,
0863 Preko oka Mehu pogledala,
0864 Na sluškinje hršum učinila,
0865 Sve četiri iz sobe izašle.
0866 Meho ingjil odmah prefatio,
0867 Pa otvori velika ingjila,
0868 On Luciji poče kazivati,
0869 Najprij’ curi poče kazivati,
0870 Kako slušat valja starijega.
0871 Meho knjizi gleda po jaziji,
0872 A divojka glavu podignula,
0873 Ona Mehi gleda megju oči,
0874 Kad ufati oko Mehmedovo,
0875 A u Mehe oko poigralo,
0876 Onda cura Mehi govorila:
0877 „O čuli me mali Rimpapija,
0878 E ja na te noćas gledajući,
0879 Ti nijesi knjiga naučijo,
0880 Ali na te noćas gledajući,
0881 Dina mi si turčin sa Ungjura,
0882 A ti serdar sa Kotara nisi.“
0883 To Mehagi vrlo čudo bilo,
0884 Đe mu cura reče u odaji
0885 Dina mi si Turčin sa Ungjura.
0886 Kakva cura ima prijatelja,
0887 Da joj kaže u Obziru bilu,
0888 Da se kune dinom i imanom,
0889 Pa je aga vako govorio:
0890 „A ja bane od tog fajde neja,
0891 Ti dovodiš Luci kalugjere,
0892 Da je uče vjeru vjerovati,
0893 Ali Luca vejre nevjeruje,
0894 Već spominje sa Ungjura Turke.“
0895 A veli mu cura u odaji:
0896 „E tako ti Boga velikoga,
0897 Sad mi pravo u odaji kaži,
0898 A neboj se mene u odaji,
0899 Ja te nikom odkazati neću.
0900 E tako mi turkovanja moga.“
0901 Kad te Meho riči razumio,
0902 Pa on curi veli u odaji:
0903 „Kujo Luce noćas u odaji,
0904 Što se kuneš k’o se kunu Turci,
0905 Što se špotaš s’ našim turkovanjem,
0906 Baš sam Turčin sa široke Like!
0907 Jesi l’ čula kamenu Udbinu,
0908 U Udbini Dizdar Hasanagu,
0909 I njegova malog Mehmedagu.
0910 Ja sam glavom Dizdarević Meho,
0911 Voljti odat, voljti potajiti.
0912 Ako odaš prid dušu ti bilo,
0913 Pred ćaćinu i pred materinu.“
0914 Kad to oču cura u odaji,
0915 Ljuto cura u odaji pisnu,
0916 A bijele raširila ruke,
0917 Pa poleti malom Mehmedagi,
0918 Oko vrata skilitila ruke:
0919 „Brate Meho lipoga ti dina,
0920 Ne ostavljaj mene u kauri,
0921 Sablju uzmi pa mi sici glavu,
0922 Ja ću tebi krvcu halaliti,
0923 Na mahšeru i na ovom svitu.
0924 Neka znadeš Dizdarević Meho,
0925 Ako mene ti ostaviš ovde,
0926 Ja ću tebi biti daudžija,
0927 O Mehaga na onome svitu,
0928 Što si mene ovde ostavio.
0929 Evo ima dvanaest godina,
0930 Ja kako sam Meho u sužanjstvu,
0931 Kod džidije bana Obzirskoga.
0932 Jesi l’ čuo Peštu u Ungjuru,
0933 I u Pešti Peštić Alibega,
0934 I njegovu Zibiju divojku?
0935 Ja sam Ziba da je druge neja,
0936 Vlašče me je ludu ufatilo,
0937 Na svake me muke udaralo.
0938 Ja sam bila u njeg u jesirstvu,
0939 Čuj Mehaga četiri godine,
0940 Vid’la sunca ni miseca nisam,
0941 Pa me bane izvo iz Zindana,
0942 Ćeo mene viri prevjeriti.
0943 Ja se nisam ludo prevarila,
0944 Vavik držim tursku viru tvrdo.
0945 Otalen me bane podignuo,
0946 Podigo me brate na đemiju,
0947 Vukla sam mu debelu đemiju,
0948 Brate Meho četiri godine.
0949 Opet mene ćede prevariti,
0950 Ja s’ nedado brate prevariti,
0951 Tad je na me muke navalio,
0952 Evo pune četiri godine.
0953 Na kakvim sam mukama Mehmede,
0954 Sve mi klince pod nokat zadivo,
0955 Samo brate da viru prevrnem,
0956 Ja je ćela prevrnuti nisam.
0957 Kad je vigj’o od Obzira bane,
0958 Da će mene smrti umoriti,
0959 Da me vjere prevrnuti neće,
0960 Tad je mene u ogoj metnuo,
0961 A šarene knjige rasturio,
0962 Na me hoće ati poletiti,
0963 A udo je Lucu jedinicu.
0964 Ovdje mu je Gavran kapetane,
0965 Što je njemu Lucu isprosio,
0966 A za svoga malog Marijana.
0967 Dok mu Petrov od godine dogje,
0968 Hoće Gavran dovesti svatove,
0969 Izvoditi Lucu divičicu.
0970 Nego evo cijel mjesec dana,
0971 Kako me je ovde postavio,
0972 Mene dvore četiri sluškinje.
0973 Nikad dana ni sahata neja,
0974 Da menika popi ne dohode,
0975 Mene uče vjeru vjerovati.
0976 Misli štenac žalosna mu majka,
0977 Đe je mene u ogoj metnuo,
0978 Da ću mlada viru prevrnuti,
0979 Al to štenac dočekati neće.
0980 Ja ću sama sebi kidisati,
0981 Vjere svoje ostaviti neću,
0982 Viro moja do smrti žalosti,
0983 Kuku babo Peštić Alibeže!
0984 Da me vidiš u kaku sam halu,
0985 Neb’ žalio babo poginuti.
0986 Niko Meho ne zna u Obziru,
0987 Da sam ovde Meho u odaji.
0988 Kad pošalje koga duhovnika,
0989 On ga meni šalje u odaju,
0990 A na ime Luce jedinice.“
0991 Kad te Meho riči razumio,
0992 Pa on veli Zibi u odaji:
0993 „Sestro Zibo, ako boga znadeš,
0994 Evo tebi vira od meneka,
0995 Ja te Zibo ostaviti neću,
0996 Dokle miče u ramena ruka,
0997 A kucuka u kotlacu duša,
0998 Dok je Boga i dorata moga,
0999 Da je sedam umirati puta,
1000 A četerest dijelit mejdana,
1001 Ni zašto se nebi zaklonuo.“
1002 Pa s’ Mehaga na noge podiže,
1003 Pa ga banu eto u odaju,
1004 Meho šuti ništa ne kazuje.
1005 Tude bio dva bijela dana,
1006 Tada Meho banu govorio:
1007 „O čuješ me od Obzira bane,
1008 Sad ja odo do pjane mejhane,
1009 Krepaće mi parip od mejdana.“
1010 Njemu bane izun dopustio.
1011 Kada Meho do mejhane side,
1012 Pred mejhanom čudo ugledao,
1013 Četiri se vodaju paripa,
1014 Meho odmah poznade hajvana.
1015 Jedno đogat Serdarage Muje,
1016 Drugo kulaš Tale Ličanina,
1017 Treće alat Nukić Ibrahima,
1018 Dobar zečak Arnaut Osmana.
1019 Meho projde u pjanu mejhanu.
1020 Kada aga pade u mejhanu,
1021 Kad pogleda aga po odaji,
1022 On ugleda četiri serdara,
1023 A za njima dobra đeisija.
1024 Kada aga vidio serdare,
1025 Odmah pozna četiri serdara.
1026 Jedno glava serdar Mustafage,
1027 A drugo je Tale Ličanine,
1028 Treće pobro Nukić Ibrahime,
1029 Sa njim pobro Arnaut Osmane.
1030 Piju piće u pjanoj mejhani,
1031 Još kod njiha goješan Halile,
1032 Viš’ nikoga u mejhani neja,
1033 Potli Kose same krčmarice.
1034 Njima Meho turski selam viknu.
1035 Svi ga Turci pogledaše krivo,
1036 Dok sta vika Dizdareva sina:
1037 „Mustafaga sve krajine glavo,
1038 Ja sam bio kod banove kule,
1039 Ban je udo svoju divičicu,
1040 A metno je Zibu na košju,
1041 Hoće na nju konji poletiti.“
1042 A sta vika Muje u Mejhani:
1043 „Pa neka će Dizdarević Meho!
1044 Eto tvoga debela dorata,
1045 Metni Meho u kolane doru,
1046 Pa poteci kod Obzira grada,
1047 Ne bi li te Mujo Bog pomogo,
1048 Da odneseš Zibiju divojku.“
1049 A veli mu Dizdarević Meho:
1050 „A ja Mujo od tog fajde neja,
1051 Neće Mujov dorat u kolane,
1052 Jer ti miru doratovu znadeš.
1053 Dori mire četiri sahata,
1054 Da mu ništa uteći nemože,
1055 Potom susta vrazi ga odnili,
1056 A polja je šest puni sahata.
1057 Već đogate meći u kolane,
1058 U đogatu ima pouzdanja.“
1059 A veli mu serdar u pivnici:
1060 „A ja Meše od tog fajde neja,
1061 Volim sebi i svome đogatu,
1062 Nego Zibi Peštić Alibega!
1063 Da ja pustim debela đogata,
1064 Svako moga poznaje đogata.
1065 Po naj većma Gavran kapetane,
1066 Poznaće mi debela đogata,
1067 Pa će mi se đogo osužnjiti,
1068 A Halil mi glavu izgubiti,
1069 Pa ja nedam debela đogata,
1070 Da bi Zibe nikad nevidio.“
1071 Dok sta vika Tale Ibrahima:
1072 „Podaj konja ne želio zdravlja!“
1073 Svi ga mole al im fajde neja.
1074 Ja sta vike Tale od Orašca:
1075 „Podaj konja trbušati Mujo,
1076 Evo tebi vira od meneka,
1077 Niko ti ga poznavati neće,
1078 Ja ću na njeg boje udariti,
1079 A dobro ga Mujo odpremiti.“
1080 Opet veli Mujo u odaji:
1081 „Pobratime Tale Ibrahime,
1082 Ja ti nedam debela đogata.“
1083 Kad te Tale oču lakrdije,
1084 Tale skoči u pjanoj mejhani,
1085 Primače se Arnaut Osmanu,
1086 Osmanove puške ugrabio,
1087 Pa mejhani poteče na vrata,
1088 A zavika Serdar Mustafagu:
1089 „Mustafaga stid te Boga bilo!
1090 A tako mi Boga velikoga,
1091 Ako nedaš debela đogata,
1092 Viš’ ga ni ti uzjahati nećeš.
1093 Sad ću tebe s njime rastaviti.
1094 Ubiću ga, obadva mi svita.“
1095 Kad to Mujo vidi u mejhani,
1096 Da se Tale zakle Ibrahime,
1097 Da će ubit debela đogata,
1098 Jer u Tale poricanja neja,
1099 On za Talom skoči Ibrahomom,
1100 Pa on Talu za ruke prihvati:
1101 „Nemoj Tale ubiti đogata,
1102 A eto ti đogat od mejdana,
1103 Pa ti radi što je tebi drago,
1104 Pa se Mujo natrag povratio.
1105 Sjede Mujo u begluk mejhani.
1106 Da vidimo Talu Ličanina,
1107 Đe on Kosu viknu krčmaricu:
1108 „Ponesi mi troljetnu rakiju,
1109 Da itmalim debela đogata,
1110 Jer će đogat trčat kod Obzira.
1111 Ponesi mi boja svakojaki,
1112 Da udaram boje na đogata.“
1113 Kad mu Kosa donese rakiju,
1114 Donese mu boje svakojake.
1115 Da vidimo Tale Ibrahima,
1116 Kada pola preturilo dana,
1117 On se primi boja kod đogata;
1118 Sve udara boje na đogata.
1119 Kol’ko Tale napravlja đogata,
1120 Polu dana i cijelu noćcu,
1121 Kad đogata ćirjak učinio,
1122 Pa se Muji u mejhanu vrnu,
1123 Pa on Muju serdaragu viknu:
1124 „Hodi Mujo meni u podrume.“
1125 Kad upade Mujo u podrume,
1126 On debela ugleda đogata,
1127 Pa se Mujo za brk prefatio,
1128 I ovako Tali govorio:
1129 „E tako mi Boga velikoga.
1130 Da ja neznam da j’ u glavu đoga,
1131 Ja ga nebi pozno u Obziru,
1132 Ja kamo li Gavran kapetane.“
1133 Onda Tale povika Halila:
1134 „Moj Halile moje dite drago,
1135 Hajde vodaj debela đogata,
1136 Jer mu sutra valja poletiti.“
1137 Odmah Halil primio đogata,
1138 Vaz dan voda debela đogata.
1139 Kad mu akšam pade na zemljicu,
1140 Halil Kosu pita krčmaricu:
1141 „Posestrimo krčmarice Koso,
1142 Daj ti bratu kaži u Obziru,
1143 Đe vam voda ima u Obziru,
1144 Đe se sestro utopiti neću,
1145 Da odvedem debela đogata,
1146 Da đogatu povadim umore.“
1147 Odmah Kosa na noge ustade,
1148 Pa Halila prifati za ruku,
1149 Halil svoga krilata đogata,
1150 Odvede ga Kosa do vodice:
1151 „Vodaj Halko krilata đogata,
1152 Tuj se brate utopiti nećeš.“
1153 Pa se Kosa u pivnicu vrati.
1154 Halil hoda i đogata voda,
1155 Svu noć momak hoda po vodici.
1156 Kad mu sutra zora ošinula,
1157 A na gradu drmnuše topovi.
1158 Halil svoga izvede đogata,
1159 Ja kako ga itmal učinuo,
1160 Sve mu škleca na zadnja kolina,
1161 Sve pred sobom kotura kamenje.
1162 Toliko ga je Halil doćerao.
1163 On đogata vodi do kapije,
1164 Pred kapijom upisa đogata,
1165 On četerest dade magjarija.
1166 Dok upisa pehlivan đogata,
1167 Taman trista ata i paripa,
1168 I kobila šahin bedevija.
1169 Povedoše ate od kapije,
1170 A na gradu pukoše topovi,
1171 Od grada se vrata otvoriše,
1172 Iskočiše varakli kočije,
1173 Pod kočija dvije bedevije,
1174 U kočija Ziba plemenita,
1175 Lipa Ziba Peštić Alibega.
1176 Kočije su Obzirskoga bana,
1177 Voze Zibu pred grad na košiju,
1178 Đe će mamni ati iztrkati,
1179 Nek je Ziba tude pred kapijom.
1180 Kad pogleda Halil divičicu,
1181 Ja kaka je Ziba plemenita,
1182 Sve na njojzi mrko odijelo,
1183 Prekrila se mrkom harvanijom,
1184 Na rukam’ joj crne rukavice.
1185 Stoji piska Zibe na košiji:
1186 „Turska rano do smrti žalosti,
1187 Đe te nikad preboljeti neću.“
1188 Kada Halil vidi divičicu,
1189 Pa on đogi tepa pred kapijom:
1190 „Vidi đogo goleme žalosti,
1191 Đe nam Ziba kuka pred kapijom,
1192 Ako meni nemogneš letiti,
1193 Sjahat’ ću te ubit kuburama,
1194 Pa letiti pješe na nogama.“
1195 Tako oni ate dovedoše,
1196 Poredači ate poredaše,
1197 Gajtan puče ati poletiše.
1198 Vid’ Halila božjeg nesretnika,
1199 Gje on vara debela đogata,
1200 Ne da mu se đoga uzjahati.
1201 Već Halilu konji zamakoše,
1202 Dokle Halil uzjaha đogata,
1203 Pa za konjim Halil poletio,
1204 Časom konje na poljani progje,
1205 Stade zaptit debela đogata,
1206 Dok ga vila iz oblaka viknu:
1207 „O Halile, božji nesretniče,
1208 Zar ćeš đogi hilu učiniti,
1209 Misliš Halko, ja te poželila,
1210 Da pred tobom živa ata neja,
1211 Pred tobom je još sedmero konja,
1212 Dva alata bana Obzirskoga,
1213 Dva đogata bana Ćorfeskoga,
1214 Pa dva vrana od Maltije kralja,
1215 Dobar vranac Gavran kapetana,
1216 Na vranu je Nikolica mai,
1217 Goni konja žalosna ti majka,
1218 Gotovi su na košiju sići.“
1219 Kada Halil vilu razumijo,
1220 On iz čizme poteže kandžiju,
1221 Niz nju puca trijest i četiri,
1222 Namaknu je na oči đogatu,
1223 Pa opasa debela đogata,
1224 S’ obe strane udari đogata.
1225 Kud šibala konja udaraše,
1226 Sve onudar zraci ostadoše,
1227 Kuda zrnja đogu dofatiše,
1228 Iz đogata crna krvca štrcnu.
1229 Kad mu s’ đogat sleže na poljani
1230 Povijo se Halil po đogatu,
1231 Časom konje stiže na poljani,
1232 On dostiže vrana Gavranova,
1233 I na njemu malog Nikolicu,
1234 Kraj Nikole naćera đogata,
1235 Sa vrana ga viknu Nikolica:
1236 „Goni đogu sprama granatiru,
1237 Pred tobom je dvoje dobri konja,
1238 Dobar alat bana Obzirskoga,
1239 I kobila pop Mihajlovića.
1240 Susto mi je vranac od mejdana,
1241 Nećeš danas uteći kobili,
1242 Neš li biti od našega Senja,
1243 Da mi prodaš Turkinju divojku.“
1244 Kraj njeg’ Halil proćera đogata.
1245 Brzo stiže banova alata,
1246 Đe ga stiže, ostavi ga za se,
1247 Kad popovu stiže bedeviju,
1248 Kad se oni na polju trefiše,
1249 Na kobili Popović Tadija,
1250 A on viknu Mujova Halila:
1251 „Granatiru na šarcu svojemu!
1252 Ne progoni šarca velikoga,
1253 Ne gubi mi bedeviji nama,
1254 Sedamnest mi odnila mejdana,
1255 A džaba ti Turkinja divojka.“
1256 A Halil ga sa đogata viknu:
1257 „Granatiru na svojoj kobili!
1258 Kad sam pošo od našega Beča,
1259 Ćesaru se zaklo kod oltara,
1260 Da mu hile učiniti neću,
1261 Ni da šarca prevariti neću.“
1262 Pa pokraj njeg’ proćera đogata.
1263 Prvi Halil na košiju side,
1264 Koliko je uteko kobili,
1265 Duga puška nebi dometnula,
1266 Nebi mala ni avaza dala.
1267 Kada đogat izbi na košiju,
1268 A ispade Ziba iz košije,
1269 Pa dopade debelu đogatu,
1270 Đogatu se obisi o vratu,
1271 Grli Ziba debela đogata,
1272 Ovako mu Ziba progovara:
1273 „O đogate sahibije svoga!
1274 Nije l’ Bog do i sreća od Boga,
1275 Neš li sići na megju ungjursku,
1276 I meneka sniti na tebika,
1277 Da ja Ungjur vidim na ćenaru,
1278 Jošte danas, pa više nikada.“
1279 Kad te Halil razumio riči,
1280 Pa joj Halil veli sa đogata:
1281 „Kujo Zibo Peštić Alibega!
1282 S taki riči polijeću glave,
1283 Ako uzmem pletenu kandžiju,
1284 Na tebi ću ubit anteriju.“
1285 Pa se Halil tude opremijo,
1286 On uzeo Zibu plemenitu,
1287 Pa je za se baci na đogata,
1288 Pa ga crkvi eto i kapiji.
1289 Kada Halil doćera đogata,
1290 I donese Zibu plemenitu,
1291 Kad pogleda Halil sa đogata,
1292 On ugleda kolo divojaka,
1293 Vodi kolo kafezlija Luca,
1294 Do nje Ana od Grebića bana,
1295 U zo čas je sišla od Grebića,
1296 Biće ljuba Nukić Ibrahima.
1297 Kada Halil vidi sa đogata,
1298 Koliko je kod crkve naroda,
1299 Više ima kod crkve Turaka,
1300 U tebdili katanski odili.
1301 Halil Talu vidi Ibrahima,
1302 Đe obuko prosjačke haljine,
1303 Tale prosi žute magjarije,
1304 On Halilu i đogatu pride,
1305 Od Halila zaiska dukate:
1306 „Daj serdare, daruj prosijaka,
1307 Kad odnese Turkinju divojku,
1308 Pa se zdravo oženijo s njome.“
1309 A viknu ga Halil sa đogata:
1310 „Hajd otale Tale Ličaninu,
1311 Nedam tebi žutije dukata,
1312 Nisam za te morio đogata.
1313 Pa povrati đogu velikoga,
1314 Pravo side banu i stolici,
1315 Bane pije piće pod čadorom,
1316 I kod njega Gavran kapetane.
1317 Halil bana sa đogata viknu:
1318 „O čuli me od Obzira bane!
1319 Mene zovno od Beča bijela,
1320 Da ti sidem do Obzira tvoga,
1321 A zovno si Turke do Obzira,
1322 Da me rezil čine kod Obzira,
1323 Eno Tale turskog prosijaka,
1324 Đe ti rezil čini Kotarane.
1325 Vid Halila božjeg nesretnika,
1326 Kod Obzira đe zametnu kavgu.“
1327 Ču se grlo Dizdareva sina,
1328 Jeknu koplje Tanković Osmana,
1329 Zveknu nadžak Tale Ličanina,
1330 A zveknuše toke Tokalića,
1331 A oču se duga granalija,
1332 Granalija Arnautovića,
1333 Podviknuše oba Đonlagića,
1334 Zveknu temre Gjulić barjaktara,
1335 Huka stade Mujina đogata.
1336 Uporedi Ferizaga stari
1337 Svadiše se Turci i Kauri,
1338 Rabum Bože nemila sastanka,
1339 Iz prijeka udari im Lika,
1340 I sa Likom silovita vojska,
1341 Svadiše se Turci i Kauri,
1342 Grmi sjeva a krv se proljeva,
1343 Ni brat brata poznati nemore,
1344 Šta se more preslušati tude?
1345 Stoji vika na polju ranjeni,
1346 Jedni viču po polju ranjeni:
1347 „Ne gazi me brate sa konjima,
1348 Lake su se rane dogodile,
1349 Mogo bi ti rane preboliti.“
1350 Jedni viču na polju ranjeni:
1351 „Gazi mene, udri dušmanina.“
1352 Stoji zveka posjeklica krivi,
1353 Frca jednim iz ramena glava,
1354 A na jednim od lakata ruke,
1355 Ranjen ječi, jer ga zdravi gnječi,
1356 A poljanu magla pritisnula.
1357 Nije magla što je od godine,
1358 Već od brza praha i olova,
1359 I od pusta zora hajvanskoga,
1360 Usobice dva bijela dana,
1361 Niti momci jedu gurabije,
1362 Nit paripi arpe ugruhane.
1363 Lika svoga išćero goluba,
1364 Već je Liki puška utišala,
1365 Još pomalo kucukaše ćorde,
1366 Lika đulbe dovu proučijo,
1367 Da mu vitar sa planine puhnu,
1368 Da razbije maglu na svrdlove,
1369 Kod Boga mu kabul dova bila,
1370 Puhnula mu morska jugovina,
1371 Razbila mu maglu u krajeve,
1372 Kad pogleda Lika po poljana,
1373 Kad mu jadi mnogi poragjeni,
1374 Koliko je polje pod Obzirom,
1375 Busa neja đe ne ima trupa,
1376 Trave neja đe ne ima glave.
1377 Sve doline krvi polivene,
1378 Lika svoje pokopa šehite,
1379 Ranjenicim sala napraviše.
1380 Ne pita se, ko je poginuo,
1381 Već na kom je mejdan ostanuo,
1382 Na Turcima mejdan ostanuo,
1383 Nejma Liki sviju Udbinjana,
1384 Malo vrime ni dugo nebilo,
1385 Pomoli se Arnaut Osmane,
1386 I on goni Nikolu serdara,
1387 I sa njime pop Mihajlovića.
1388 Pokloni ih Liki Mustajbegu,
1389 Lika njemu od zlata čelenke.
1390 Pita Lika Arnaut Osmana:
1391 „Sine dragi Arnaut Osmane!
1392 Ja da igje Dizdareva Mehe,
1393 I Mujina gojenog Halila,
1394 I mog bajre Nukić Ibrahima.“
1395 A veli mu Arnaut Osmane:
1396 „Bogme Lika pravo ću ti kazat,
1397 Ja Nukića nigje vigjo nisam,
1398 Nit sam vigjo oba pobratima,
1399 Već kad sam se natrag povratijo,
1400 Prama sobom bana ugledao,
1401 Gdje on teži moru i limanu.“
1402 A čuje se iz planine Meho,
1403 Đe on grlom sa dorata viče:
1404 „Bježi bane bara te štenila,
1405 Šćeraću te Rimu dubokome,
1406 Nigje tebe ostaviti neću.“
1407 Malo vrime ni dugo nebilo,
1408 Pomoli se Gavran kapetane,
1409 A poču se grlo Halilovo,
1410 Đe ga Halil iz prijeka viče:
1411 „Bježi Vlaše, bara te štenila,
1412 Šćeraću te Beču ledenome.“
1413 Nuke nigje opazijo nisam,
1414 U riječi u kojoj bijahu,
1415 Pomoli se Dizdarević Meho,
1416 I sa njime goješan Halile,
1417 Oni vode bana Obzirskoga,
1418 I sa njime Gavran kapetana.
1419 Ja šta reče Lika Mustajbeže,
1420 Posikoše Gavran kapetana,
1421 Ostaviše bana Obzirskoga,
1422 Pa se oni otle povratiše,
1423 I dogjoše crkvi namastiru,
1424 Sva je vojska na broju u Like.
1425 Njeko ranjen, njeko poginuo,
1426 Još mu neja Tale Ličanina,
1427 I neja mu Nukić Ibrahima,
1428 I neja mu trijest divojaka,
1429 Kolovogje banove Lucije,
1430 Jauklije Dizdareva Mehe,
1431 I Anice bana od Grebića,
1432 Jauklije Nukić Ibrahima,
1433 I lijepe mlade Jefimije,
1434 Što je ljepše u Kauri neja,
1435 Ćeri ljepe Gavran kapetana.
1436 Od crkve im zatvorena vrata,
1437 Nagone se ličke nabodice,
1438 Da obiju vrata od čelika,
1439 Svi se od njih butum izminuše,
1440 Al jim fajde od udarca neja,
1441 Da vidimo Dizdareva Mehe,
1442 Đe prifati topuz sa dorata,
1443 Ljudi kažu po širokoj Lici,
1444 Da nad Mehu udaranja neja,
1445 Nad dorata, da mu skoka neja.
1446 On topuzom udari u vrata,
1447 Ja kako je udarijo Meho,
1448 On na troje vrata rastavijo,
1449 Mandali mu na zemlju padoše,
1450 Od vrata se brave rastaviše,
1451 A u crkvi Turci upadoše.
1452 Kad u crkvi Tale Ličaninu,
1453 I sa njime Nukić Ibrahime,
1454 I sa njima trijest divojaka.
1455 Porobiše crkvu kod Obzira,
1456 Porobiše vatrom popališe.
1457 Što je bilo trijest divojaka,
1458 Tale cure proda kod Obzira,
1459 Svaka cura žuta magjarija,
1460 Uze Tale trijest magjarija,
1461 I on bana na kolac podiže,
1462 Neka čuva crkve pred kapijom.
1463 Otale se Turci zavratiše,
1464 Po Obziru Turci udariše,
1465 Porobiše, vatrom popališe.
1466 Dobro Turci tude zadobiše,
1467 Što su Turci tude zadobili,
1468 Sve im Lika pravo podilijo,
1469 Na ranjena po dva paja daje,
1470 Ko pogino po pet zapanulo,
1471 Nek mu djeca jedu na odžaku,
1472 Nek se na njim nezna sirotinja,
1473 Otle Lika podiže Ličane,
1474 I povede Zibiju divojku,
1475 Pravo Lika side na Udbinu,
1476 I oženi Dizdareva sina,
1477 Poturči mu banovu Luciju,
1478 Poturčiše nićah učiniše.
1479 Kad ženili Dizdareva Mehu,
1480 Poturčili Grebića Anicu,
1481 Oženili Nukić Ibrahima,
1482 Otle Mujo na Kladušu side,
1483 Poturčijo Jefimiju mladu,
1484 Oženijo gojenog Halila.
1485 Lika Zibu Pešti opremijo,
1486 Nek je babo u Pešti udaje.
1487 Ne pjeva se svadba ni ženidba,
1488 Već junaštvo Dizdareva Mehe.
