Decembarsko nebo
Decembarsko nebo
Pod ovim olovnim plaštom sivim
ja nemam toplog mesta,
i nemam muškog gesta -
ja ne živim.
Ja se spasavam ispred sebe.
Jer da l' je život:
pijan od srama
valjat se po mračnim kapijama?
Ja bežim ispred sebe:
od svake se biljke pomoći nadam,
od svakog oblaka pokrova tražim,
od svake magle zaklona želim,
od svakog čoveka milosti molim.
Ali pomoći ni s koje strane
(ja valjda moram da stradam):
jer kroz bele poljane duge
teškim topotom u grob me prate
moje bolesne Tuge...
. . . . . . . . . . . .
Moje bolesne Tuge...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|