Despot Vuk i ban Zrinjanin
Knjigu piše bane Zrinjanine,
Pa je šalje sam despotu Vuku:
„Gospodine, sam despote Vuče!
„Jal' mi šalji do tri dobra svoja:
„Jedno dobro, konja potajnika, 5
„Drugo dobro, sa očima ćordu,
„Treće dobro, svoju vjernu ljubu,
„Jal' mi Vuče, na mejdan izađi.“
Kada Vuku bjela knjiga dođe,
Knjigu gleda, a suze prol'jeva. 10
Mijailo Vuku govorio:
„Roditelju, sam despote Vuče!
„Što ti roniš suze niz obraze?
Onda Vuče sinu govorio:
„Mijailo, moje milovanje! 15
„Ovo j' knjiga bana Zrinjanina;
„Men' je bane knjigu opravio,
„Da mu šaljem do tri dobra svoja:
„Jedno dobro, konja potajnika,
„Drugo dobro, sa očima ćordu, 20
„Treće dobro, svoju vjernu ljubu.“
Tad Mijajlo Vuku govorio:
„Podaj njemu do dva dobra svoja,
„Ali ne daj moje mile majke.“
Onda Vuče priče govoriti: 25
„Ne dam dobra nijednoga svoga.“
Tada Vuče na noge skočio,
A pripasa sa očima ćordu,
Pa okrenu konja niz poljanu.
Kad je siša na polje zeleno, 30
Blizo kule bana Zrinjanina,
Nasred polja čador udario,
Pokraj sebe doru privezao:
Njemu nikad sada mira nema,
Već nogama polje raskopata, 35
Od njega se magla uhvatila
Preko polja do banove kule.
Kad je bane maglu ugledao,
Dovikuje dva ulaka mlada:
„Brže stante u polje zeleno, 40
„Te viđajte kakva j ono magla,
„Što je tamo po mom polju pala,
„Il' je turska il' kaurska vojska.“
Dopadoše dva ulaka mlada;
Kad spaziše sam despota Vuka, 45
Oni s brže banu povratiše,
Pa kazuju banu Zrinjaninu:
„Gospodine, Zrinjanine bane!
„Nije turska ni kaurska vojska,
„Neg' je glavom sam despote Vuče; 50
„Jedno janje drži u zubima,
„A drugo mu leži na prsima,
„Oči su mu ka u govečeta.“
Kad to čuo bane Zrinjanine,
On pripasa brijatkinju ćordu, 55
Uze topuz u desnicu ruku,
Pa on skoči na konja svojega,
Ode bane u polje zeleno.
Kad on dođe sam despotu Vuku,
Vrisnu bane iz sve svoje glave: 60
„Gospodine, sam despote Vuče!
„Daklen voliš danas poginuti,
„Neg' mi dati do tri dobra svoja.“
Onda Vuče banu govorio:
„Prođ' se, bane, hala i mejdana; 65
„Hodi, bane, da se napijemo;
„Ja star jesam, a za mejdan njesam:
„Ne mogu se o konju držati,
„S tobom ne mog' d'jeliti mejdana.“
Bane vrisnu iz sve svoje glave, 70
Pa na Vuka topuz otisnuo;
Al' mu Vuče da ustane ne će,
Na sjedeći topuz dočekao,
Pa g' uhvati u lijevu ruku,
Prebaci ga u desnicu ruku, 75
Viknu Vuče k'o da jelen piknu:
„Hoćeš, bane da t' oružje vratim?“
Pa na bana topuz otiskao,
Slabo bana Vuče udario,
Među oči đe s' obrve vežu, 80
Na mah bana s konjem rastavio;
Skoči Vuče na noge lagane,
Sabljom mahnu, odsječe mu glavu.
Al' govori sam despote Vuče:
„Jesam li ti, bane, govorio, 85
„Da ja jesam ostario jako,
„Da ne mogu upravljat' mejdanom,
„Veće ne ćeš na mejdan me zvati!“
Pa on ode svojoj bjeloj kuli,
Pije vino tri-četiri dana, 90
A na gradu lubarde pucaju
Na veselje sam despotu Vuku.
Bože, nama zdravlje i veselje!“[1]
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
