Deklaracija Vojvodina posle promena

Deklaracija Vojvodina posle promena  (2000)

Demokratska stranka, odlučna da učestvuje u neophodnim promenama u cilju prevazilaženja sveopšte krize u Republici Srbiji i SR Jugoslaviji, usvojila je, kao jedan od nezaobilaznih preduslova za buduće uređenje odnosa u državi, sledeću:

DEKLARACIJU

VOJVODINA POSLE PROMENA

DRUŠTVENO-POLITIČKA I EKONOMSKA SADAŠNjOST VOJVODINE

Pitanje položaja Vojvodine u okviru Republike Srbije u ovom trenutku je jedno od najvažnijih pitanja u definisanju organizacije države, njenog karaktera, stepena demokratičnosti i spremnosti da se prate savremeni tokovi zapadno evropske civilizacije.

Stanje u zemlji u vreme donošenja ove Deklaracije veoma je teško. Na površinu su izbile sve posledice katastrofalnog vođenja unutrašnje i spoljne politike. Zemlja je ruinirana posle desetogodišnje neodgovorne vladavine jednog autoritarnog režima, osiromašena do donje granice opstanka većine građana. Od tzv. antibirokratske revolucije, a naročito nakon donošenja Ustava Republike Srbije i raspada SFR Jugoslavije od Vojvodine je, kao najbogatijeg dela zemlje, najviše uzeto za finansiranje i materijalnu potporu za vođenje besmislenih ratova, zbrinjavanja izbeglica i održavanje standarda građana Republike Srbije. Nasilna i bezobzirna preraspodela društvenog proizvoda i akumulacija urađena je na štetu Vojvodine, čime je perspektiva njenog razvoja znatno sužena, a ona sama dovedena u poziciju eksploatisanog i ekonomsko zavisnog subjekta. Ratna razaranja su dodatno uništila i ono malo dobra koja su mogla da doprinesu funkcionisanju privrede Vojvodine.

Vlast je uspela da, pod okriljem Ustava i suštinskom likvidacijom autonomija, anahronom centralizacijom obezvredi sve autonomne funkcije Vojvodine, i njen politički identitet. Status Vojvodine se sveo na formalno postojanje autonomne vlasti i uprave bez ikakvih nadležnosti. Logična posledica toga je da je Vojvodina ekonomski iscrpena, kulturno unazađena i politički degradirana. Oduzimanjem fondova zdravstvenog, socijalnog i invalidsko-penzijskog osiguranja, sredstva za prosvetu i kulturu, sudstvo, policiju i drugo, centralizacija je donela ne samo naturalnu već i finansijsku pljačku Vojvodine.

OPREDELjENjA

Autonomija ima smisla samo u demokratskom društvu koje uvažava specifičnosti istorijskog, nacionalnog, kulturnog i religijskog pluralizma, poštuje osećaje osobene pripadnosti svom narodu bez ugrožavanja prava drugih.

DS smatra da je pravo Vojvodine na autonomiju njeno istorijsko, interesno i prirodno pravo. Vojvodinu nisu stvorili niti joj autonomiju podarili ni Srbija ni Jugoslavija, ni međunarodna zajednica. Voljom svojih građana Vojvodina je u sastavu Srbije, odnosno Jugoslavije.

Autonomiju Vojvodine DS shvata kao Ustavom uređeno i obezbeđeno pravo na različitost. Pod autonomijom se podrazumeva decentralizacija vlasti, podela nadležnosti i samostalno uređivanje onih poslova koji se tiču Pokrajine, vodeći računa o potrebama njenih građana i interesima šire zajednice, bez ugrožavanja prava drugih delova Srbije. Time bi se ispunio jedan od uslova za integraciju naše zemlje u Evropsku zajednicu, koja sve više postaje zajednica regija bez čvrsto omeđenih državnih granica.

NAČELA

Uvažavajući istorijske, društvene, političke i ekonomske specifičnosti, a u skladu sa navedenim opredeljenjima, DS se zalaže za Vojvodinu koja će:

• biti uspostavljena kao autonomna zajednica, uz poštovanje državnog suvereniteta i nepovredivosti teritorije Republike Srbije i SR Jugoslavije (jedinstvena narodna odbrana, državna bezbednost, spoljna politika, monetarni sistem, osnove privrednog i osnove fiskalnog sistema);
• biti uspostavljena na jasnim ustavnim načelima kojima se moraju garantovati osnovna građanska i politička prava, individualna i kolektivna, uključujući i prava manjina (informisanje i školovanje na maternjem jeziku, negovanje nacionalne kulture i drugo);
• imati zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u oblastima u kojima se ostvaruje autonomija u okviru Republike Srbije;
• imati sopstvene izvore prihoda, voditi svoju fiskalnu politiku i formirati budžet;
• sama uređivati poslove u oblastima međunacionalnih odnosa, posebno zaštite prava manjina na svojoj teritoriji;
• utvrditi princip ostvarivanja nacionalne ravnopravnosti (struktura nosioca javnih funkcija, predstavničkih tela i drugih organa vlasti odražavaće nacionalnu strukturu stanovništva);
• izvršiti doslednu decentralizaciju i u okviru same Vojvodine, uz jačanje lokalne samouprave i ravnomeran razvoj svih njenih delova, čime bi se svrstala u red savremenih evropskih regija;
• prioritetno rešiti pitanje izbeglica i raseljenih lica i razvijati kontakte sa svim žiteljima koji su iz bilo kojih razloga napustili Vojvodinu, uz obezbeđivanje uslova za njihov povratak;
• međunarodno regionalno se povezati sa susednim i drugim regionima, u skladu sa proevropski orijentisanom politikom naše zemlje;
• imati ustavne garancije da joj se status ne može menjati bez saglasnosti njenih građana.

NADLEŽNOST

Uvažavajući istorijski, privredni, kulturni i multietnički karakter Vojvodine, vodeći računa o istorijskom trenutku u kome živimo i interesima njenih građana, DS se zalaže za nov, savremen pristup u uređenju političkog i ekonomskog statusa Vojvodine. On podrazumeva promenu ustavno-pravnog položaja Vojvodine i konstituisanje njene Skupštine na sledećim osnovama:

• Skupština Vojvodine se osniva saglasno svom najvišem konstitutivnom aktu i dvodomnog je tipa;
• Skupština Vojvodine zakonima i podzakonskim aktima na teritoriji Vojvodine uređuje odnose u oblastima: privrede, zdravstvenog, socijalnog i invalidsko-penzijskog osiguranja, pravosuđa, informisanja, školstva, kulture i očuvanja kulturnog identiteta nacionalnih manjina, ekologije, prostornog planiranja i sporta.

Ovim modelom autonomije neutralizovale bi se tenzije između centralne vlasti i Pokrajine Vojvodine, a što bi dalo pozitivan podsticajan impuls za uspostavljanje skladnih odnosa u celoj zemlji. Vojvodina bi postala snažan faktor socijalne i političke stabilnosti cele zajednice, ekonomskog prosperiteta i duhovnog bogatstva njenih ljudi.

Dokument je usvojen na Konferenciji Demokratske stranke za Vojvodinu održanoj u Novom Sadu 19. februara 2000. godine i na Skupštini Demokratske stranke 27. februara 2000. godine u Beogradu.

Izvor

• Demokratska stranka: »Deklaracija Vojvodina posle promena«, Beograd 2000.