[Devojka je ružu brala u bašti]
Devojka je ružu brala u bašti,
Kraj ružice prostrta je postelja,
Na postelji moja draga zaspala;
Ne mogoh je od žalosti buditi,
Nit’ je mogoh od radosti ljubiti, 5
Već se stadoh višnjem Bogu moliti:
Da poduhne vihor vetar od mora,
Da mi svali jedan listak od bora,
Da list padne mojoj dragoj na lice,
Ne bi l’ mi se moja doaga trgnula. 10
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
