Devojka nadmurila Marka
Sirotuje sirota devojka:
Kade ruča, ona ne večera,
Kad sastavi ručak i večeru,
Onda joj je ruha nedostalo;
Al’ ja zato dobre sreće bila: 5
Isprosi je Kraljeviću Marko,
A preprosi vojevoda Janko,
Prsten dao Ustupčiću Pavle.
Digoše se sve tri mladoženje,
Svaki vodi hiljadu svatova, 10
Pravo idu dvoru devojačkom:
Napred Marko, a za Markom Janko,
A za Jankom Ustupčiću Pavle.
Osvrte se Kraljeviću Marko,
Pa besedi vojevodi Janku: 15
„Kud si mi se podigao, Janko?
„Što s’ tolike svate potrudio
„I tolike konje pomorio,
„Kad to nije za tebe devojka,
„Već za mene, Kraljevića Marka?“ 20
Janko ćuti, ništa ne govori,
Već s’ okrenu k Ustupčiću Pavlu,
Pa je njemu tiho besedio:
„Kud si mi se podigao, Pavle?
„Što s’ tolike svate potrudio 25
„I tolike konje pomorio?
„Nit’ je tvoja, ni moja devojka,
„Već sokola Kraljevića Marka.“
Pavle ćuti, ništa ne govori,
Veće jezdi napred pred svatovi. 30
Kad su bili blizu bela dvora,
Daleko ih ugledala majka,
Vesela je pred njih išetala
I gospodsko kolo izvodila,
Po trojicu u dvor uvodila: 35
Sadi kuma jednog do drugoga,
Starog svata jednog do drugoga,
Mladoženju jednog do drugoga;
Pa se onda svatom okrenula:
„Vi, ostali kićeni svatovi! 40
„Izvolite, dobri prijatelji!“
Kad se svati malo odmoriše,
Podiže se Kraljeviću Marko,
Pa izvadi sablju dimišćiju,
Pa je metnu sebi na kolena 45
I Janku se onda okrenuo,
Pa je njemu tiho govorio:
„Čuješ li me, vojevoda Janko!
„I ti š njime, Ustupčiću Pavle!
„Izvadimo tri zlatne jabuke, 50
„Položimo tri zlatna prstena,
„Nek’ izvedu lepotu devojku,
„Neka bira, čiju će jabuku,
„Il’ jabuku, ili prsten zlatan.
„Mašila se za koju joj drago, 55
„Onoga je lepota devojka.“
Tu su Marka odmah poslušali:
Izvadiše tri zlatne jabuke,
Položiše tri zlatna prstena,
Izvedoše lepotu devojku, 60
Pa govori Kraljeviću Marko:
„Čuješ li me, lepoto devojko,
„Sade biraj, čiju ćeš jabuku,
„Il’ jabuku, ili prsten zlatan.“
Kad devojka reči razabrala, 65
Sirota je, al’ je mudra bila,
Besedila Kraljeviću Marku:
„Bogom kume, Kraljeviću Marko!
„Stari svate, vojevoda Janko!
„I ostali kićeni svatovi! 70
„Bogom braćo, dobri prijatelji!
„Jabuka je dečina zabava,
„A prsten je junačka belega;
„Ja ću poći za Ustupčić-Pavla.“
Kad je Marko reči razabrao, 75
Ciknu Marko kao gorsko zvere,
Udari se rukom po kolenu,
Pa besedi siroti devojci:
„Kučko jedna, siroto devojko!
„Moro te je kogod naučiti, 80
„Veće kazuj, ko te naučio?“
Odgovara sirota devojka:
„Mili kume, Kraljeviću Marko!
„Tvoja me je sablja naučila.“
Tad’ se Marko na nju nasmejao, 85
Pa je njojzi tiho besedio:
„Sreća tvoja, lepoto devojko,
„Što se nisi jabuke mašila,
„Il’ jabuke, il’ prstena zlatna!
„Vera moja tako mi pomogla, 90
„Obe bi ti odsekao ruke;
„Niti bi se nanosila glave,
„Ni na glavi zelenoga venca!“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
