Bosiljak je sićana travica,
Po njoj šeće dever i snašica,
Dever snaji tiho progovara:
Oj sunašce rumena ružice,
Oda šta si rumena i bela?
Sna deveru tiho odgovara:
Oj devere moj zlatni prstene,
Oda šta sam rumena i bela,
Moja majka rano uranila
I otišla u zelenu baštu,
I nabrala rumene ružice,
S ružice sam lice umivala
Od toga sam rumena i bela.

Izvor

uredi

Stevan Bošković, Bačvanske pesme. U Novome Sadu. Srpska narodna zadružna štamparija, 1879. str. 133.