Dvoji svati, a jedna djevojka
0001 Jošt ni zore ni bijela dana,
0002 Dok protrča junak niz planinu,
0003 Niz planinu niz Omanovicu
0004 Na studenu vodu Čobanicu;
0005 Dokle vodi Čobanici dođe,
0006 U tom svanu i ogrija sunce.
0007 Nešto mu se dade pogledati
0008 Pokraj vode pod jelu zelenu,
0009 Viđe junak konja i đevojku,
0010 Tu stojaše pod jelu zelenu.
0011 I kakva je lijepa đevojka,
0012 Sav joj duvak krvca poškropala,
0013 Pod đevojkom dorat od mejdana,
0014 Sav je dorat u krv ogreznuo,
0015 Đogat bio pa se obojio,
0016 Od đoga se dorat napravio.
0017 A junak se bliže primicaše,
0018 Dokle konju i đevojci dođe,
0019 Pa đevojci božju pomoć viče.
0020 Đevojka mu pomoć privatila:
0021 „Da si zdravo, neznana delijo!”
0022 Pa joj junak poče besediti:
0023 „O đevojko, božja nesretnice,
0024 Što si tako u krv ogreznula,
0025 Kamo tebe kićeni svatovi,
0026 Od koga su svati izginuli?”
0027 Đevojka mu na to odgovara:
0028 „O junače, koji mene pitaš,
0029 Kad me pitaš, da ti pravo kažem,
0030 Ja nijesam božja nesretnica,
0031 No je moja nesretnica majka,
0032 Koja mene za dvojicu dava.
0033 Ja sam ćerka od Budima bana,
0034 Mene prosi Despotov Jovane,
0035 Majka ne da a otac me dava.
0036 Taman ode Despotov Jovane,
0037 Dok eto ti Novaković-Gruja
0038 Od prostrane gore Romanije,
0039 Zaprosi me Novaković Grujo,
0040 Bane ne da, a majka me dava,
0041 Jer se mati ašik učinila
0042 Na sokola Novaković-Gruja─
0043 Visok Grujo, da ga višeg nema,
0044 A lepši je od svake devojke,
0045 Na junaku odijelo divno,
0046 Na prsi mu toke pozlaćene,
0047 A na glavu kalpak i čelenke,
0048 Sav u srmi i u čistu zlatu.
0049 Darova me Novaković Grujo,
0050 Dade meni burme pozlaćene,
0051 I dade mi tri stotin’ dukata.
0052 Malo stade zeman po zemanu,
0053 Knjigu piše od Budima bane,
0054 Baš junaku Despotov Jovanu:
0055 ‚Mio zete, Despotov-Jovane,
0056 Kupi svate, ajde po đevojku!’
0057 Kad je sitnu knjigu opravio,
0058 Onda mati drugu nakitila,
0059 Pa je šalje gori Romaniji
0060 Milu zetu Novaković-Gruju:
0061 ‚Mili zete Novaković-Grujo,
0062 Kupi svate, ajde po đevojku!’
0063 Malo stalo, zadugo ne bilo,
0064 Dok eto ti Despotov-Jovana,
0065 Vodi Jovan tri stotin’ svatova;
0066 Svatove su dobro dočekali,
0067 Razrediše svate na konaka,
0068 A Jovana na bijelu kulu.
0069 Malo sjeli, te se odmorili,
0070 Dok eto ti Novaković-Gruja,
0071 Vodi Grujo četeres’ konjika
0072 Iz planine ljuta ubojnika;
0073 Tu svatove dobro dočekaše,
0074 Razrediše svate na konake,
0075 A Grujicu na bijelu kulu.
0076 Kad ujutro juto osvanulo,
0077 Čauš viče, dalbuana riče:
0078 ‚Azur, svati, izve’te devojku!’
0079 A da vidiš jada iznenada,
0080 Sastaše se dvije đuvegije,
0081 Dvoji svati, a jedna devojka!
0082 Kad to viđe Novaković Grujo,
0083 Ćaše Grujo zaturiti kavgu
0084 Na banovu prebijelu kulu,
0085 Ne dade mu od Budima bane,
0086 No sastavi dvije đuvegije,
0087 Pa im uze od zlata jabuke,
0088 Obje turi na siniju zlatnu,
0089 Uvedoše mene u odaju.
0090 Tu gledaju obje đuvegije
0091 Da izbiram od zlata jabuku,
0092 Kome sreća pane i devojka,
0093 Oni drugi za zlo da ne primi,
0094 No da dever bude uz devojku.
0095 Ja b’ volela Novaković-Gruja,
0096 Nego moje obje oke crne─
0097 Ne pogodi Grujovu jabuku,
0098 No jabuku Despotov-Jovana.
0099 Tada bane dariva Jovana,
0100 Dade Jovu od zlata siniju,
0101 Naokolo opletena gujom,
0102 Povisoko glavu izdignula,
0103 Na glavi joj aler-kamen dragi,
0104 Te se vidi sa njom večerati
0105 U po noći baš k’o usred dana.
0106 I Grujicu bane darivaše,
0107 Dade Gruju sablju okovanu,
0108 Na sablji su tri balčaka zlatna
0109 I na njima tri kamena draga,
0110 Valja sablja carevoga grada;
0111 Darivaše svate obadvoje.
0112 Otale se svati podigoše,
0113 Prijeđoše polja i planine,
0114 Dok stigoše na Dugu Poljanu.
0115 Ne da Gruju đavo siđet’ s mirom,
0116 No poteže sablju pozlaćenu,
0117 Pa u svate konja nagonjaše,
0118 Jovanove svate sijecaše
0119 I razgoni svate na buljuke
0120 Kako vuče prebijele jance.
0121 Kad to vide Despotov Jovane,
0122 Do Grujice konja dogonjaše
0123 I ovako njemu govoraše:
0124 ‚Ne, Grujica, izgubio glavu,
0125 Ne zameći u svatove kavgu!’
0126 To Grujica ništa ne slušaše,
0127 No na Jova konja nagonjaše,
0128 Pa ga britkom sabljom udario
0129 Po dovatu i mukadem pasu.
0130 Tu Jovanu dobra sreća bila─
0131 Na junaku oklop gvožđe teško,
0132 Sasu vatru niz dobra junaka,
0133 Slomi sablju na tri polovine.
0134 Razljuti se Despotov Jovane,
0135 Pa na Gruja konja nagonjaše,
0136 Od sebe ga sabljom udario,
0137 Poseče mu sa ramena glavu,
0138 Pa mu glavu u zobnicu baci,
0139 Alabanda, zaturi se kavga.
0140 O junače iz gore zelene,
0141 A šta ću ti jade kazivati─
0142 Poda mlom se đogat poplašio,
0143 Kod ove me vode iznosio!”
0144 A kad junak sasluša riječi,
0145 Proli suze niz bijelo lice ─
0146 To je bio Starina Novače;
0147 Pa dovati pušku dževerdara,
0148 A potrča uz goru zelenu
0149 Milu bratu deli-Radivoju,
0150 Sve mu jade za Grujicu kaže.
0151 Oba brata na noge skočila,
0152 Povedoše trideset ajduka,
0153 Poitaše u krvave klance,
0154 Pa busiju tvrdu uvatiše.
0155 U tom stiže Despotov Jovane,
0156 Pored njega na konju devojka
0157 I sa njime šezdeset svatova,
0158 Što grdnije, a što ranjenije.
0159 Ovako im Novak besedio:
0160 „Braćo moja i družino draga,
0161 Nemoj koji pušku isturiti
0162 Dok ne pukne puška dževerdaru
0163 Na junaka Despotov’ Jovana!”
0164 Dok se Jovan bliže primaknuo,
0165 Novak ljubi pušku dževerdara:
0166 „O za Boga, puško dževerdaru,
0167 Nemoj mene vatrom prevariti,
0168 Za oči te ni moliti neću!”
0169 Pa mu dade oganj, vatru živu;
0170 Dobra puška vatru privatila
0171 I Jovana dobro pogodila ─
0172 Među toke u prsi široke.
0173 Pri Jovanu dobra sreća bila,
0174 Olovo ga privatiti neće.
0175 Sve ostale puške zapucaše,
0176 Neka bije, a neka ranjava,
0177 Tek nijedna uzalud ne puca.
0178 Kad to viđe Despotov Jovane,
0179 U ajduke konja nagonjaše ─
0180 Đe god koga Jovan dostizaše,
0181 Od jednoga po dvojicu gradi,
0182 Mloge jade gradi od ajduka.
0183 Kad se Novak na nevolju nađe,
0184 Viče Novak grlom bijelijem:
0185 „Braćo moja, od gore junaci,
0186 Pobacite svijetlo oružje,
0187 Pa uzmite drvlje i kamenje
0188 A udrite Desptov’ Jovana,
0189 Vidite li da smo izginuli!”
0190 Tu Novaka posluša družina,
0191 Poturiše svijetlo oružje,
0192 A uzeše drvlje i kamenje,
0193 Odvojiše konja i junaka,
0194 Pa Jovanu savezaše ruke.
0195 Besedi mu Despotov Jovane:
0196 „Bogom brate, Starina Novače,
0197 Pokloni mi život na mejdanu ─
0198 Prije mene udario Grujo
0199 I svatove moje razgonio!”
0200 Novak poče besedit’ Jovanu:
0201 „Zajsto bi ti život poklonio
0202 Da mi nisi Gruja pogubio;
0203 Znaš, Jovane, nemala te majka,
0204 U Novaka više sina nema
0205 No jedinca, dijete Grujicu ─
0206 Grdne si mi rane učinio
0207 Što si Gruja moga pogubio,
0208 Ne mogu ti oprostit’, Jovane!”
0209 Sabljom manu, posječe mu glavu.
0210 Od svatova ruha pokupiše,
0211 Ponesoše Grujičinu glavu,
0212 Povedoše Budimku đevojku,
0213 Oženiše dijete Stevana,
0214 Mila sina deli-Radivoja ─
0215 Nije Stevan gori od Grujice!
