Dvore gradi aga Hasan aga
Dvore gradi aga Hasan aga,
Šimlu teše, u pozlatu meće,
Klince kuje, u srmu zamače,
Merdevine od b’jela biljura,
Dvoru vrata od suhoga zlata, 5
Zveketala od drobna bisera.
Ja kakve je dvore sagradio,
Još je ljepše bašču nasadio:
Naokolo tunje i naranče,
A u sr'jedi žute limunove. 10
Kad je aga dvore sagradio,
Njemu stara besjedila majka:
„Hajde, sine, da te ženi majka!"
Al joj veli aga Hasan aga:
„A boga mi, moja mila majko, 15
Gdje imade za me prijatelja,
Ondje nema za me djevojaka;
A gdje ima za me djevojaka,
Ondje nema za te prijatelja!"
Opet veli Hasan age majka: 20
„Evo ima seka Alagina,
Ondje ima za tebe djevojka."
Govorio aga Hasan aga:
„Hajde, majko, kako tebi drago!"
Kad to čula Hasan age majka, 25
Ona ode u svoju odaju,
Zavi lice, obuče feredžu,
Ona ode strmu niz sokake.
Kad je došla Alaginu dvoru,
Bez sabaha u dvor ušetala, 30
Bez selama u gornje čardake,
Uz stotinu i tri basamaka.
Kad čardaku otvorila vrata,
Ali sjedi zlato Alagino,
Na njojzi je đuzen odijelo: 35
Obukla je sutmavi čakšire
I tozluke od mrke kadife,
Opasana mukademom pasom,
Za pasom joj devet samokresa:
Sami krešu, sami vatru daju, 40
Sve kamenje, sve drago kamenje!
Kad ugleda Hasan age majku,
Dozivalo Alagino zlato,
Dozivalo svoju milu majku:
„Meni, meni, moja mila majko, 45
Evo dođe naka horjatkinja!"
Kad to čula Hasan age majka,
Odmah se je natrag povratila.
Daleko je aga ugledao,
Malo bliže pred nju išetao, 50
Pa govori ostarjeloj majci:
„Je si l’ mi se, majko, umorila?
Jesi li mi zlato isprosila?"
Sve mu majka po istini kaza.
To je agi vrlo mučno bilo, 55
U njemu je srce poigralo
I na srcu burundžik košulja,
Na košulji tokali ječerma:
Sve mu toka o toku udara,
A aga je rukom pritiskuje. 60
Kad je bilo veče po akšamu,
On uzima divit i kalema
I hartije knjige bez jazije,
Pa on piše knjigu listankanu;
Jednu piše, na vjetar je baca; 65
„Ne nos', vjetre, knjige ni jazije,
Već pameću Alagina zlata,
A sve za mnom, agom Hasan agom!"
Drugu piše, na vodu je baca:
„Ne nos', vodo, knjige i jazije, 70
Već pameću Alaginog zlata,
A sve za mnom, agom Hasan agom!"
Kad je bilo oko pola noći,
Neko kuca halkom na vratima!
Govorio aga Hasan aga: 75
„Ko to kuca halkom na vratima?"
Govorilo zlato Alagino:
„Otvor' vrata, aga Hasan aga,
Otvor’ vrata, odnese me vjetar!"
Al to aga haje i ne haje. 80
Opet veli zlato Alagino:
„Otvor' vrata, aga Hasan aga,
Otvor' vrata, odnese me voda!"
Otvori joj aga Hasan aga,
Otvori joj obadva kanata, 85
Pa govori Alaginu zlatu:
„Sagni glavu, Alagino zlato!
U tebi je pogolema glava,
A u mene pomalena vrata."
Al govori Alagino zlato: 90
„Nemoj mene više prekoriti,
Neću nikad mlada govoriti."
Kad to čuo, aga Hasan aga,
Uze zlato za bijelu ruku
A vjenča je sebi za ljubovcu. 95
