Dvorba Jakšića
0001 Dvorbu dvori Jakšiću Stojane
0002 u Sibinju gradu bijelome
0003 u silnoga vojevode Janka.
0004 Dvorio ga tri godine danah,
0005 ne dvorje ga da izdvori blaga,
0006 ni dobroga konja od mejdana,
0007 niti kakve sablje okovane,
0008 no on dvori za lijepu Anđu,
0009 ne bi li mu za ljubovcu bila,
0010 ne bi li mu srećom zapanula.
0011 Ne može je ni okom viđeti,
0012 a kuđe li za ljubovcu biti,
0013 pak se njemu dvorba dojadila
0014 te sestrimi Jankovu ljubovcu:
0015 "Bogom sestro, gospo Jankovice!
0016 Izdaj mene tvoju zaovicu,
0017 evo tebe dvije čizme blaga."
0018 Al govori Jankova ljubovca:
0019 "Aj tako mi, Jakšiću Šćepane!
0020 Ne mogu ti izdat zaovicu,
0021 no je zlato na bijeloj kuli,
0022 a za njome devetero vratah,
0023 na deseta lijepa đevojka,
0024 na vrati je devet katanacah,
0025 na deseta brava dubrovačka
0026 i čuva ju devet kapidžijah,
0027 tek ću tebe biti u pomoći
0028 dođe l’ danak sveta neđeljica,
0029 hoće Janko u lov u planinu,
0030 pozivaće devet bratučedah,
0031 pozivaće svoje vjerne sluge,
0032 pozivaće i teb’ u družinu,
0033 no učini s’ glavoboljan ljuto,
0034 od glavice teke navalice,
0035 i od srca nego zloradica,
0036 te ne idi u lov u planinu;
0037 kad otide Janko vojevoda,
0038 kad otide u lov u planinu,
0039 sazvaćemo devet kapidžijah,
0040 pripravit im mandže svakojake,
0041 donećemo troljetonoga vina
0042 i rakije od četiri ljeta,
0043 u to piće turićemo bilje,
0044 turićemo bilje opojivo,
0045 a najviše bilje o’ drijema,
0046 nećemo li opojiti sluge."
0047 Tako rekli, tako učinili,
0048 Šćepan čeka dok neđelja dođe,
0049 kada l’ sveta osvanu neđelja,
0050 Janko svoje dovikuje sluge
0051 i pozivlje Jakšića Šćepana,
0052 pozivlje ga u lov u planinu,
0053 ma se Šćepan čini glavoboljan,
0054 od glavice i to nafalice,
0055 a od srca teke zloradica,
0056 ter ne ode u lov u planinu.
0057 Kad otide vojevoda Janko,
0058 prebolio Jakšiću Šćepane,
0059 pripravili mandžu svakojaku,
0060 donijeli vina i rakije,
0061 naturali bilja opojiva,
0062 a najviše za drijema bilja,
0063 pa zovnuše devet kapidžijah
0064 i pred njih mandžu postaviše,
0065 njima daju vina i rakije,
0066 a uzanj’ ga svake đakonije,
0067 dokle su ih opojili bili
0068 te padoše spavat bez uzglavja
0069 Prikrada se Jakšiću Šćepane,
0070 ukrade im sve od kulah ključe,
0071 otvarao devetora vrata,
0072 na deseta lijepa đevojka,
0073 lijepa je ka nebesna zv’jezda,
0074 no kad njega sagledala bješe,
0075 Šćepanu je riječ govorila:
0076 "Blago mene, Jakšiću Šćepane!
0077 Evo danas tri godine danah
0078 ka te gledam sa bijele kule,
0079 ne bi li mi u sreću zapao,
0080 pa što željeh bog je sad mi dao."
0081 Tad’ oblači gospodsko ođelo,
0082 a nasula u džepove blaga,
0083 osim što je i Šćepanu dala,
0084 dobre konje tad su pojahali,
0085 zdravo pošli dvoru Jakšićevu.
0086 A kad dođe vojevoda Janko,
0087 on izide na bijelu kulu,
0088 ali vrata svaka otvorena,
0089 i ne ima sestrice mu Anđe,
0090 vrati s’ brže niz bijelu kulu,
0091 ali nađe devet kapidžijah,
0092 svi su pjani kano i poklani.
0093 Tako stade i godinu danah,
0094 u Anđe se muško čedo nađe,
0095 ter Anđuša knjigu opravila
0096 svome bratu od Sibinja Janku:
0097 "O moj brate, od Erdelja bane!
0098 Hodi mene, brate, u pohode,
0099 u sestre ti s’ muško čedo našlo,
0100 ja te imam darivati čime,
0101 u Jakšića dosta ima blaga."
0102 Kade Janka knjiga dopanula,
0103 tako prošla druga godinica,
0104 u Anđe se drugo čedo nađe,
0105 muško čedo ka joj je i prvo,
0106 opet Anđa knjigu opravila
0107 svome bratu vojevodi Janku:
0108 "O moj brate, od Erdelja bane!
0109 Hodi, dođi sestri u pohode,
0110 amo ti me bezrodkinjom zovu,
0111 dođi mene, živ ti mene bio,
0112 da me tvoju već ne kore sestru."
0113 Kad je Janka knjiga dopanula
0114 i tu knjigu na oganj turio.
0115 Tako stade za treću godinu,
0116 a kad se i treća napunje,
0117 prestavi se Jakšiću Šćepane,
0118 dvoje ludo osta siročadi,
0119 knjigu opet piše Anđelija,
0120 punu suza krvcom iz obraza,
0121 ter je šalje svom rođenom bratu:
0122 "Hodi, brate, sada k meni dođi,
0123 već ti nije dušmanina tvoga,
0124 a najvećeg prijatelja moga,
0125 prestavio s’ Jakšiću Šćepane,
0126 dođi viđet dva sestrića tvoja,
0127 kako te ti sirotovat oni."
0128 Kad je Janku i ta knjiga došla,
0129 ta mu knjiga tvrdo mila bila,
0130 tu je knjigu u njedra stavio,
0131 pa odputa na noge skočio,
0132 pelivan je đoga okročio,
0133 brže silnu sakupio vojsku,
0134 okrenu je u Jakšiće ravne,
0135 na bijele na Jakšića dvore:
0136 sve Jakšiće mahom poharao,
0137 porobio malo i veliko,
0138 sažegao ognjem svekoliko
0139 do bijela Jakšićeva dvora,
0140 pak pohara i Jakšića dvore
0141 i sve ih je s tlima poravnio,
0142 uvatio dva sestrića luda,
0143 no govore dva sestrića ujcu:
0144 "Naš ujače, bane od Sibinja,
0145 Nemoj sramno lude umoriti
0146 dok odemo na vodu Dunavo,
0147 da još jednom lice umijemo
0148 i da naše srce rashladimo,
0149 crno j’ lice, a crnje ni srce
0150 od žalosti a na božjoj pravdi,
0151 od tvog teška praha i olova,
0152 dok si, ujče, oba nas dobio,
0153 pa će tebe prekorit družina
0154 da se nama povratit ne dade."
0155 Prevari se ujede ga guja,
0156 puštio ih na tijo Dunavo,
0157 no dva luda odoše sestrića,
0158 otidoše kako mu rekoše
0159 miti lice i rashladit srce,
0160 pa zgledaše s’ jedan u drugoga,
0161 uskočiše u vodu Dunavo,
0162 tako njima bog i sreća dade
0163 te Dunavo vodu preploviše,
0164 u Moskovsku zemlju prijeđoše.
0165 Tako stade za dvadeset godinah,
0166 dok poraste dvoje đece ludo,
0167 dovatiše s’ konja i oružja,
0168 pak i silnu vojsku sakupiše
0169 i otol’ ju na noge digoše,
0170 u Dunavo s vojskom udarili
0171 dok Dunavo brže prebrodili,
0172 s vojskom pošli do grada Sibinja,
0173 na Sibinja grada udariše
0174 i ujčeva grada poharaše,
0175 a svojega ufate ujaka,
0176 pa zapeše visoka vješala
0177 da objese miloga ujaka,
0178 k njim’ dolazi njina mila majka,
0179 ona moli dvoje đece ludo:
0180 "Sinci moji, ne bili prokleti!
0181 A tako vi mlij’ka i poroda,
0182 nemojte mi brata izgubiti,
0183 ne ostav’te sestru bez zakletve,
0184 ne ostav’te sebe bez ujaka,
0185 davno se je Janko pokajao
0186 što je vama negda učinio."
0187 Majku đeca rado poslušala,
0188 oprostiše svojega ujaka,
0189 tek vrnuše žalost za sramotu.
0190 (Tako Srpčad, kano ti viteščad,
0191 na sramotu svome dušmaninu,
0192 rađaju se pa i podižu se.)
