[Dva su brata jako živuvala]
Dva su brata jako živuvala,
sestru Nejću jako poštuvala.
Od milos je noževe kupili,
a od rados kore pozlatili.
Prikrade se kučka Petrovica 5
te ukrade Nejćini noževe
i sas nji je pakos popravila:
ubola je dva vola ranjena
i ubola dva konja na jasle
i ubola toja muško čedo, 10
ispuštila devet bvčve vino
i desetu ljututu raćiju.
Pa si ode Petru kazivati:
„Tako m’ boga, Pero mejandžijo,
tvoja seja čudesa popravi, 15
ispusti ti devet bvčve vino
i desetu ljututu raćiju,
ubola ni dva vola ranjena
i ubola dva nonja na jasla."
Sedi Petar, ništa ne govori. 20
„Bre, ustani, Pero mejdandžijo,
ubola ni dete jediniče!“
Stade Petar na noge lagane
pa doziva svoju sestru Nejću.
Seja mu se ljuto zaklinjala: 25
„Tako m' boga, brale mejandžijo,
ako budem ja to učinila,
izvedi me na put, na raskrsje
i raseči čirek po čireka
pa naćiti trnje i grmanje 30
pa pomami orle i garvanje
neka zobu devojačko meso.
Gledaj, brale, redom po noževi
čiji budu pod kore krvavi,
tija su ti pakos počinili.“ 35
Ode Petar gledat po noževi.
Gleda Petar malo i veliko,
dođe redak svoje sestre Nejće,
njojni noži pod kore krvavi.
Uze Petar svoju sestru Nejću, 40
odvede ju na put, na raskrsje,
i raseče čirek po čireka
i naćiti trnje i grmanje
i pomami orle i garvanje:
„Cuku, cuku, orli i garvanje, 45
jel’ zobete devojačno meso?“
Gde padoše teja crne oči,
stvoriše se dva bistra kladenca,
a gde pade taja rusa kosa,
tuj izniče ljuta čemerika, 50
gde padoše teja bele ruće,
tuj nikoše dva struka bosiljak,
gde padoše teja itre nođe,
izrasoše dve t'nke topole,
a gde pade teja kleto srce, 55
tuj se stvori crkva Ravanika.
Bolni idu, a zdravi dolaze, -
pročula se crkva Ravanika.
Pobole se kučna Petrovica.
Ležala je devet godin dana. 60
Kad nastupi deseta godina,
ona zove Petra mejandžiju:
„Tano m’ boga, Pero mejandžijo,
tešće su mi boljće dodijale.
Negde kažu crkva Ravanika, 65
bolni idu, a zdravi dolaze,
ajde, Pero, i mi da idemo.“
Putovaše do dva do tri dana
dok najdoše crkvu Ravaninu.
Daleko i' crkva ugledala, 70
odbliza se vrata zatvorila,
a iz crkvu nešto progovara:
„Potam, potam, kučko Petrovice,
ležala si devet godin dana,
još da ležiš do devet do deset 75
dok ti trava proz kosće proraste,
a i tiči proz uši prolete
i brobinci 'leb iz ruće otnu,
ti si svoju dušu ogrešila
i brata si s brata omrazila!“ 80
