Dva su brata lepo živovala
Dva su brata lepo živovala,
jednu sestru lepo počuvali,
od milos voj noži kupovali.
Ne svide se kučke Pavlovice,
ne l’ ukrade zalvini noževi, 5
pa ubode svoje muško čedo,
i ubode devet siva vola,
i ubode devet vrana konja,
i istoči devet bačve vino
i desetu tuj ljutu rakiju. 10
Ona ode Pavla gospodara:
„Dig se, Pavle, noge te ne digle,
kakav ti je sve zulum učinjen!
Ubodeno naše muško čedo,
ubodeno devet sivi vola, 15
ubodeno devet vrana konja,
istočeno devet bačve vino
i deseta taj ljuta rakija.
Gledaj Pavle, redom po noževi,
čiji noži u krv utavnuli — 20
taj je nama zulum učinija.“
Kad pogleda Pavle po noževi,
sestrini su u krv utavnuli.
„Zašto, sestro, zulum da učiniš?“
Sestra mu se lepo prekpinjala: 25
„Nisam, brale, živi mi vi oba.
Ako li me, brale, ne veruješ,
ti me veži konjem za repove
pa projezdi kroz polje široko.“
Pavle nije sestre verovao, 30
pa je veza konjem za repove,
provede je kroz polje široko.
Kude pade njena rusa kosa —
tuj je nikla jedna gusta gora;
kud padoše njene crne oči — 35
izniknuše dva bistra kladanca;
kud padoše njene bele ruke —
tu nikoše dve tanke vrbice;
kud padoše njene bele noge;
izniknušedve tanke topole; 40
kude pade njena ramna snaga —
tu je nikla crkva samostana.
Razbole se kučka Pavlovica.
Bolovala za devet godine,
zduvala je devet kola slamu. 45
Naumi se kučke Pavlovice,
pa govori svome gospodaru:
„Čuješ mene, Pavle gospodaru,
da me vodiš u zalvine crkve,
ega bi mi nešto bolje bilo.“ 50
Povede gu u zalvine crkve.
Sama se je crkva zatvorila
i iz crkvu nešto govorilo:
„Vrn’se, vrn’se, kučko Pavlovice,
ležala si za devet godine, 55
će da ležiš još devet godine,
dok ti kosa od glav ne ispadne
devet gnjezda ptice da naprave,
dok ti muje kroz uši prolete,
dok ti zmije oči ne ispiju – 60
tad će tvoja duša da ispadne.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
