[Dva se orla na planinu bijev]
Dva se orla na planinu bijev,
od nji teče reka rumenlija,
kraj vu bije u t’mne t’mnice,
a tuj sedi Đuro tamničare.
Doleteše dva siva sokola. 5
Nji gi čuva Đuro tamničare:
prsti seče pa gi s meso rani,
sluze roni pa gi s vodu poji,
perčin skube pa gi gnezdo pravi.
Progovarav dva siva sokola: 10
„Što ne čuvaš, Đuro tamničare?
Il' ne čuvaš da ne, Đuro, kolješ?
Ili da ne na pazar prodaješ?
Ili da ne na daleko pratiš?"
Al' govori Đuro tamničare: 15
„Ne ve čuvam, more, da ve koljem,
niti da ve na pazar prodajem,
već daleko oću da ve praćam,
da idete kude moji dvori.
Da li mi se sestrica odala? 20
Da li mi se žena preodala?
Da li mi je jošte živa majka?"
Govoriv mu dva siva sokola:
„Skoro bemo mi u tvoji dvori,
tamo kukav do tri kukavice; 25
jedna kuka jutro pa na jutro,
druga kuka pladne pa na pladne,
treća kuka nikad ne prestaje.
Govori im Đuro tamničare:
„Taj što kuka jutro pa na jutro, 30
toj je moja rođena sestrica;
taj što kuka pladne pa na pladne,
toj si je moja mila ženica;
taj što kuka nikad ne prestaje,
toj si je moja stara majčica." 35
