Dva Despotovića
(Iz Bosne)
Oj Bože mili, na svemu ti hvala.
Odkako je svijet postanuo,
Ljepši cvijet nije procvatio,
K’o što vele i govore ljudi
U bijelu Smederevu gradu 5
Ćerca mila Đurđeve Jerine,
Po imenu kićena Marica.
Kažu ljudi, da je ljepše nema
U svih sedam vlaških kraljevina
I svoj butun turskoj carevini: 10
Kažu ljudi, da je cura rasla
U bijelu Smederevu gradu,
A u dvoru u kafazu zlatnu,
Nagoila lice za ljubljenje,
Nab’jelila grlo grlenje, 15
Za dvadeset i dvije godine.
Pa kakva je kićena Marica:
Da je ’nake u svijetu nema.
Namamila cura mušterije:
Sedam kralja od sedam zemalja 20
I osmoga cara od Stambola
A na ime Sultan Bajazita.
To začuo od Moskova kralje,
Kako čuo na noge skočio,
Opremi se, ode Smederevu; 25
Ode kralje prositi Maricu
Ćercu milu Đurđeve Jerine.
Ode kralje zemljom i ćenarom
Pređe kralje zemlje i gradove,
Ovde, onde, Smederevu dođe. 30
A kad dođe gradu Smederevu,
Onde kralje konja rasrdio,
Udara ga čizmom i mamuzom,
Te mu konjic skače na kolače.
A viđe ga gospođa Jerina 35
Sa čardaka, sa ćemerli-kule,
Viknu sluge, nabreknu sluškinje.
„More sluge otvor’te kapiju!
„Bre sluškinje, brišite avliju!
„Eto otud na konju junaka, 40
„Dosta nalik na Moskovskog kralja.“
U mlađega pogovora nema,
Potrčaše sluge i sluškinje,
Dok sluškinje zbrisaše avliju,
I dok sluge otvoriš’ kapiju. 45
Eto kralja, u avliju uđe.
Hitre sluge konja prihvatiše,
Vodaju ga po mermer-avliji,
A kralj ode Jerini na kulu.
Jerina ga divno dočekala, 50
Za punu ga postavi trpezu,
Ugosti ga za petnajest dana.
Kad osvanu jutro šesnajesto,
Onda reče od Moskova kralje:
„Oj gospođo! Đurđeva Jerino! 55
„Hvala tebi na dočeku tvome,
„Na dočeku i na prijateljstvu,
„Nisam željan piva ni jestiva;
„No gospođo, Đurđeva Jerino!
„Puklo čudo iz tvog Smedereva, 60
„Dalo avaz mlogo i daleko:
„Na četiri od svijeta strane,
„Da si, gospo, ćercu odgoila
„U tvojemu Smederevu gradu,
„A u dvoru, u zlatnu kafazu, 65
„A na ime kićenu Maricu;
„Kažu ljudi da je ljepše nema,
„Pa sam poš'o iz zemlje moskovske
„Do tvojega Smedereva grada,
„Da u tebe ja prosim đevojku; 70
„No gospođo, Đurđeva Jerino.
„Ak’ istina što govore ljudi,
„Daj Maricu meni za ljubovcu,
„Neka bude za kralja kraljica
„Moskovima mlada gospođica." 75
Al’ govori Đurđeva Jerina:
„Gospodaru, od Moskova kralju!
„Jest istina što govore ljudi,
„Ja imadem što drugi ne ima,
„Jesam ćercu svoju odgojila 80
„U mojemu Smederevu gradu,
„A u dvoru, u zlatnu kafazu,
„Ma đevojku nedam ni jednome,
„Još mi ćerca nije za udaju.“
To kad začu od Moskova kralju, 85
To je kralju vrlo žao bilo,
Pa Jerini kralje govorio:
„Oj gosaođo, Đurđeva Jerino!
„Kad mi ne daš ćercu za ljubovcu,
„Daj ti meni do dva tvoja sina, 90
„Gligorija i mlada Stjepana,
„Da ih vodim u zemlju moskovsku,
„Da im dadem zemlju i gospodstvo
„Neka, gospo, oba gospoduju
„A u mojoj u zemlji moskovskoj 95
„U državi dokle je plemena."
Progovara Đurđeva Jerina:
„Gospodaru, od Moskova kralju!
„Nedam tebi do dva moja sina,
„Grigorija ni mlada Stjepana, 100
„Što će đeca u zemlji moskovskoj,
„A kod svoje zemlje i gospodstva?“
To kad začu od Moskova kralje,
To je kralju još žalije bilo,
Proli kralje suze niz obraze, 105
Pa Jerini „ostaj zbogom“ viknu,
Pa se sigra niz bijelu kulu,
I poklopi konja vilovita,
Ode kralje svome zavičaju.
A prokleta Đurđeva Jerina, 110
Kada curi odbi mušteriju
Povrati se na ćemerli-kulu,
Pa Jerina sitnu knjigu piše,
Tajno piše, a tajno je šalje
Sultan-caru u grada Stambola: 115
„Sultan-care, zemlji gospodaru!
„Da li znadeš da l’ si razumio?
„Da sam, care, ćercu odgoila.
„U mom dvoru, u zlatnu kafazu,
„Po imenu kićenu Maricu, 120
„Za dvadeset i dvije godine;
„Pa kakva je Marica đevojka?
„Evo ima tri mjeseca dana
„Navadile curi mušterije
„Sedam vralja od sedam zemalja, 125
„A najviše vralje od Mosvova;
„Što imadoh u riznici blaga,
„To sve njeni prosci istrošiše;
„Što imadoh zobi i sijena,
„To sve njini konji pojedoše; 130
„Što imadoh u podrumu vina,
„To popiše prosci Maričini,
„No Sultane, sunce bez zahoda!
„Dobro viđi šta ti knjiga kaže,
„Pa pokupi hiljadu svatova, 135
„Od Stambola glavnijeh Turava,
„Pa ti hajde meni Smederevu,
„Te ti vodi Maricu đevojku,
„Nek ti bude uz koljeno ljuba,
„A svoj zemlji mlada gospođica." 140
Kada knjiga u Stambola dođe,
Uze knjigu Sultan Bajazite,
Knjigu štije, pa knjigu se smije,
Pa u Stambol telala pustio.
Telal viče po gradu Stambolu, 145
Telal viče od jutra do mraka:
„Čujete li u Stambolu Turci!
„Koji je god od stola careva,
„Nek se sutra na divanu nađe;
„Koji caru na divan ne dođe, 150
„Carska sablja posjeć’e mu glavu."
Kad u jutru jutro osvanulo,
A na nebu sunce ogranulo,
Nu da vidiš carske tevabije,
Skupiše se caru pa divana, 155
Pa Sultanu turski selam daju,
I ljube mu stope i papuče,
I sedžadu carevu prostirku;
Pa veziri caru govorili:
„Sultan-care, od istoka sunce! 160
„Evo naske a ti zapovedaj,
„Ako ti se Misir pobunio,
„Evo naske dvanajest vezira,
„U svako ga sila i ordija,
„U svako ga hazna i džebana, 165
„Dićićemo silu i ordiju,
„Uz hordiju haznu i džebanu,
„Primićemo bijela Misira;
„Ako l’ ti se Mirče odmetnuo,
„Evo tvojih šesdeset begova, 170
„U svakoga po buljuk Turaka,
„Daćemo im haznu i džebanu,
„Udrićemo zemlji Kara-Vlaškoj,
„Primićemo i Kara-Bogdansku;
„Neka znade silan đaurine, 175
„Što je sila cara čeetitoga.“
Al’ govori Sudtan Bajazite:
„Sluge moje, lale i veziri!
„To od toga nije ni jednoga;
„Nit’ se meni Misir pobunio; 180
„Nit’ se meni Mirče odmetnuo,
„No je mene knjiga dopanula
„Od Vlahinje Đurđeve Jerine
„Iz bijela grada Smedereva,
„Ne zove me na megdan junački, 185
„No mi daje ćercu za ljubovcu,
„Svoju ćercu kićenu Maricu;
„Moje sluge, lale i veziri!
„Kako će te mene sjetovati,
„Hoću l’ uzet’ lijepu Maricu?“ 190
Veziri se caru pokloniše,
Pa veziru caru govorili:
„Sulatan-care, bez zahoda sunce
„A kako se sprijateljit’ ne ćeš?
„I uzeti ćercu od vlahinje, 195
„U nje ima i za dvoje vojske,
„A za dvoje zemlje i gradova.
„(Sedamdoset i sedam gradova,)
„(Sedamdeset i sedam vojvoda)
„Čim ti dade ćercu za ljubocu, 200
„Predaće ti zemlje i gradove,
„I sve butun po zemlji vojvode;
„Svaka baba vole zetu svome,
„Nego svome sinu rođenomu."
A kad začu Sultan Bajazite, 205
To je njemu vrlo milo bilo,
Pa je care divan rasturio,
Pa doziva Muhur-sahibiju:
„Slugo moja, Muhur-sahibija!
„Hajde uzmi hiljadu junaka 210
„Od Stambola glavnijeh Turaka,
„A evo ti od riznice ključi,
„Uzmi blaga koliko ti drago,
„I galiju koju tebi drago,
„Pa pohitaj zemljom i ćenarom, 215
„Smederevu kraj tiha Dunava.
„Te dovedi za cara caricu
„Od gospođe Đurđeve Jerine;
„Brzo pođi a brže mi dođi.“
U mlađega pogovora nema. 220
Skoči Turčin na noge lagane,
Pa eto ga u Stambol-čaršiju
Brzo skupi hiljadu junaka,
Od Stambola glavnijeh Turaka;
Onda dozva pašu Dželal-pašu: 225
„Dželal-pašo, vjerna slugo moja!
„Ti nabavi ljeba i tajina,
„E ćeš svatski biti tajindžija.“
U mlađega pogovora nema:
Ode Dželal, nabavi tajina; 230
Dokde Dželad nabavi tajina,
Dotle dođe carev haznadare
I donese nebrojeno blago.
Odatle se Turci podigoše.
I odoše moru na obalu, 235
Uniđoše u carsku galiju,
Sa obale pustu otiskoše,
Otiskoše moru na širinu,
Pa odoše morem i širinom,
Pravo, zdravo gradu Smederevu, 240
A kad bili gradu na pogledu,
Ugleda ih Đurđeva Jerina
Sa čardaka, sa ćemerli-kule,
Čim ih viđe odma ih pozvala,
Pa na gradu obori topove, 245
Te dočeka Muhur-sahibiju
I sa njime hiljadu Turaka.
Pa razredi na konake Turke,
Gde dvoicu, negde četvoricu,
Ugosti ih za petnajest dana; 250
Kad osvanu jutro šesnajesto,
Zavikaše carevi čauši.
„Hazurala, carevi svatovi!
„Kratki danci, dugi su konaci
„Hoće nam se doma zabrinuti, 255
„I sam care u gradu Stambolu;
„Hajd’ đeveri izvod’te đevojku.“
Dok eto ti gospođe Jerine,
A za njome kićena Marica,
Pored nje su dva ručna đevera. 260
Dobro gospa svate darivaše,
Kog jaglukom, nekog boščadukom;
A lijepo ćercu opremaše,
Na rastanku ćerci govoraše:
„Hajd’ Marice, caru u Stambola! 265
„Kad ti bude godinica dana,
„Pratiću ti braću u pohode,
„Nejačkoga Glišu i Stjepana;
„Kad ti braća u pohode dođu,
„Radi đeci oči izvaditi, 270
„Sljepe ih prati Smederevu,
„Ako li me poslušati ne ćeš
„Tvojoj majci hatar ne navršiš,
„Haram tebi hrana materina."
Suze roni lijepa Marica, 275
Suze roni a majci govori:
„Hoću, majko, života mi moga,
„Hoću tebe majko poslušati
„I tvoj hatar hoću navršiti."
Otale se svati podigoše, 280
Povedoše kićenu Maricu,
Uniđoše u carsku galiju,
Pa odoše niz tiho Dunavo.
Daleko ih isprati Jerina
Do Ruščuka grada bijeloga, 285
Pa se otud Smederevu vrati.
A svatovi odoše Stambolu,
Kad dođoše u grada Stambola
I kad caru curu dovedoše,
Pa kad care ugleda Maricu: 290
Odviše je caru milo bilo
Jer istina što kazaše ljudi.
Koliko je Turčin milovaše,
Nehtede je mladu poturčiti,
Već je zvaše caricom Maricom. 295
Malo vr’jeme za tim postojalo,
Malo vr’jeme šest mjeseca dana,
Knjigu piše prokleta Jerina
U bijelu Smederevu gradu,
Tajno piše a tajno je šalje 300
Svojoj ćeri carici Marici:
„Oj Marice, moja mezimice!
„Da li znadeš, da l’ si razabrala.
„A za tvoja dva brata nejaka
„Gligorija i mlada Stjepana? 305
„Braća tvoja snagom i pameti
„Pretekoše Kajicu Radonju,
„I svog babu starog despot-Đurđa,
„Mene majku za leđa turiše,
„S vojvodama zemlju utvrdiše; 310
„No kad prvi Đurđev-danak dođe
„Prati ću ti đecu u pohode,
„Pa ću đecu ’vako naučiti:
„Da ne idu vodom u galiji,
„Već da idu zemljom Šumadiom, 315
„Pa kad prođu kroz zemlju Srbiju
„Neka čine zulum po narodu:
„Neka kolju narodu volove,
„Neka peku velike ovnove,
„Neka ljube, tanke Šumadinke; 320
„Pa kad prođu u Urumelniju:
„Neka kolju urumske volove,
„Neka peku velike ovnove,
„Neka ljube Urumke đevojke;
„Pa kad dođu u grada Stambola, 325
„Ja ću đecu ’vako naučiti:
„Kako dođe nejačak Stjepape.
„Neka sedne na zlatnu stolicu,
„Na stolicu Muhur-sahijbinu,
„Gligorije na takta careva 330
„Glišo Stjepi neka progovara:
„„A moj brate, nejačak Stjepane!
„„Da sam care a da si vezire,
„„Krasno bi ti nama uisalo.““
„A ti slušaj, gospođo Marice! 335
„Pa kad care iz džamije dođe,
„Ti rasčupaj one ruse kose,
„Suzama ćeš lice nagrditi,
„Pa opani dvoje đece ludo ,
„Kod mog zeta, tvoga gospodara: 340
„Hoće tebe care poslušati,
„Obojici oči izvaditi,
„Pratiće ih meni Smederevu."
Kad Marici takva knjiga dođe
I kad viđe šta joj sitna kaže, 345
Onu gleda, drugu odpisuje
Svojoj majci prokletoj Jerini:
„Moja majko, moja slatka rano!
„Vrlo sam se braće uželila,
„No ih odma prati u Stambola.“ 350
Malo vr’jeme za tim postojalo,
Malo vreme šesg mjeseca dana,
Tad Jerina doziva sinove:
„Đeco moja, Glišo i Stjepane!
„Majka vam je konje odgojila, 355
„Majka vam je ruvo porezala
„I svijetle sablje sakovala,
„Evo ima godinica dana,
„Kako vam je seja udomljena
„Udomljena a ne pohođena; 360
„Hajte sinci seki u pohode;
„Ne idite morem u galiji,
„Već hajdete zemljom Šumadijom;
„Kad prođete kroz zemlju Srbiju,
„Vi koljite velike volove, 365
„Vi pecite velike ovnove,
„Vi ljubite tanke Šumadinke;
„Kad pređete u Urumenliju,
„Vi koljite Urumske volove,
„Vi pecite velike ovnove, 370
„Vi ljubite Urumke đevojke;
„Nek svak znade, moja đeco draga
„Kad putuju dvije šure carske;
„Kad dođete u grada Stambola,
„S Maricom te sejom poljubite, 375
„Vodiće vas sestrica Marica
„Vodi će vas gde care zaseda
„Sa svojijem Muhur-sahibijom;
„Kad dođete gde care zaseda,
„Sedi Stjepo na zlatnu stolicu 380
„Na stolicu Muhur-sahijbinu,
„A ti Glišo, na takta careva;
„Glišo Stjepi onda prigovaraj:
„„Amoj brate, ne jačak Stjepape!
„„Da sam care a da si vezire, 385
„„Krasno bi ti nama uisalo;""
„Vašoj seji to će milo biti.“
A to đeci vrlo milo bilo,
Oba majci ruku poljubiše,
Pa se đeca za put prepraviše. 390
Lepo majka đecu opremaše
U od’jelo za preskupo blago,
Zlatan kalpak, perje okovano.
Ogrte ih kolastim’ azdiam’,
Pripasa im sablje dimiskije, 395
A mlađi im konje izvedoše,
Pratioci mlogi ispratiše,
Kroz državu srpsku propratiše.
Otidoše dvoje đece ludo,
Dvoje đece, dva Despotovića, 400
Oni idu zemljom Šumadijom,
Oni kolju velike volove,
Oni peku velike ovnove,
Oni ljube tanke Šumadinke
K’o što ih je majka sjetovala. 405
Fatiše se uz Urumenliju,
Oni kolju Urumske volove,
Oni peču velike ovnove,
Oni ljube Urumke đevojke,
Dok dođoše u Stambola grada 410
Nesreća im tako donijela,
Načiniše trijest kopiladi
I veliki zulum u narodu.
Kad dođoše u grada Stambola,
Lijepo ih seja dočekala, 415
Ruku šire u lice se ljube,
Pitaju se za mir i za zdravlje;
Uze đecu gospođa Marica,
Uze đecu za bijele ruke,
Izvede ih na carevu kulu, 420
Uvede ih u carsku odaju,
Gde zaseda Suztan Bajazite
Sa svojijem Muhur-sahibijom;
Kad dođoše u carsku odaju,
Sjetiše se sjeta materina, 425
Sede Stjepo na zlatnu stolicu,
Na stolicu Muhur-sahibijpu,
Glišo sede na takta careva,
Glišo Stjepi riječ govorio:
„A moj brate, nejačak Stjepane! 430
„Da sam care a da si vezire,
„Krasno bi ti nama uisalo,
„Uisalo i odlikovalo."
A to sluša carica Marica.
Malo bilo, eto care dođe 435
Iz džamije, svijetle SoFije,
Pred njeg Mara zorno istrčala,
Svoje ruke kose rasčupala
A suzama lice nagrdila
Pa pred carem o tle udarila. 440
Začudi se care Bajazite,
Pa Marici riječ govorio!
„Što je gospo? ako Boga zaadeš!
„Da ti nije u životu majka,
„Ili su ti braća preminuda?“ 445
No govori carica Marica:
„Man’ se vraga, man’ se braće moje,
„Danas su mi u pohode došli,
„I eno ih u tvojoj odaji;
„Stjepan sedi pa zlatnoj stolici, 450
„Na stolici Muhur sahibinoj,
„Gligorije na taktu tvojemu,
„Glišo Stjepi tiho progovara:
„„A moj brate, ne jačak Stjepane!
„„Da sam care a da si vezire, 455
„„Krasno bi ti nama uisilo
„„Uisalo i odlikovalo;““
„Za života uzimlju ti carstvo,
„I bez sablje i bez mrtve glave:
„Vratiće se šeru Smederevu, 460
„Pokupiće silu i krajinu,
„Šumadiju do Makedonije,
„Podićiće haznu i džebanu,
„I topove što ruše gradove,
„Udariće na tvoga Stambola, 465
„Prihvatiti će vemlju i gradove,
„Oteće ti carstvo i gospodstvo:
„No ako ćeš mene poslušati,
„Ti uhvati Glišu i Stjepana,
„A rastavi jedno od drugoga, 470
„Pa nabavi hećime berbere,
„Nek izvade oči oboijci,
„Slijepe ih prati Smederevu."
Kad to začu care Bajazite,
Šuracima u odaju uđe 475
Oba brata na noge skočiše,
Sultanu se smerno pokloniše,
Pa ga ljube u skut i u ruku.
Kad ih zgleda care Bajazite,
U njemu je srce zaigralo; 480
Pa iziđe carici Marici,
Pa Marici riječ govorio:
„Muč’ Marice, mukom zamuknula,
„Ko bi srcu odoleo svome,
„Dva junaka s očim’ rastavio? 485
„Kad su carsku namet naučili,
„Asli đeca mogu carovati.“
Nu da vidiš carice Marice
Kako čupa one ruse kose,
A proliva suze od očiju, 490
Pa kroz suze caru progovara:
„Ako oči izvadit’ im ne ćeš,
„Ja ću šetat gradu po bedenu,
„S bedena ću u denjiz skočiti."
Od ina se caru ne mogaše, 495
Šuracima u odaju dođe,
Uhvati ih za bijele ruke
Pa rastavi jedno od drugoga.
Dva berbera hitra dobavio,
Te na Gliši oči izvadiše. 500
Proli suze sultan Bajazite,
Pa proklinje caricu Maricu:
„Oj Marice, živ te Bog ubio!
„Da Stjepanu oči ne vadimo,
„E je d’jete odviše ugledno, 505
„No da njega ovde poturčimo
„Hoće Stjepo dobar junav biti.“
Pisnu Mara kako zmija ljuta:
„Kako jednom tako i drugome,
„Obojici oči izvaditi, 510
„Ako li im izvaditi ne ćeš,
„Ja ću šetat gradu po bedenu,
„S bedena ću u denjiz skočiti."
Od ina se care ne mogaše,
No i Stjepi berbere pustiše. 515
Te i njemu oči izvadiše.
Pa im care konje nabavio,
I care im vođe nabavio,
Oba slepa prati Smederevu.
A seja im oči dohvatila, 520
Pa ih zavi u zlatne jagluke,
Pa ih prati majci Smederevu,
A uz oči knjigu šarovitu:
„Eto majko oba tvoja sina,
„A eto ti četiri jabuke, 525
„A od zlata od tvojih sinova,
„Kakve srpska zemlja rodit’ ne će.“
Otidoše dva slijepca mlada,
Otidoše zemljom i ćenarom,
Ka bijelu Smederevu gradu. 530
Bože mili na svemu ti hvala!
A da ti se brate pridesiti,
Pa očima seir pogledati,
Kad dođoše dva slijepca mlada
U bijela Smedereva grada, 535
Suze roni malo i veliko,
Pa Jerinu kune svekoliko:
„Bog t’ ubio, Đurđeva Jerino!
„Zemljica ti kosti izmetala,
„Dušica ti raja ne viđela, 540
„Što opravi since u dušmane,
„Te im crne oči izvadiše,
„Svu Srbiju u crno zaviše."
Kada majci sinci dohodili,
Jerina ih kleta dočekala, 545
U jednu ih kulu zatvorila,
Za tri dana i noći četiri
Ne dade im ljeba bijeloga,
Ni debela mesa ovnujskoga,
Nit’ vodice, nit’ rumena vinca. 550
Kad četvrto jutro osvanulo,
Slijepcima muka dodijala,
A od gladi i junačke žeđi;
Zacviliše dva slijepca mlada,
Dva slijepca dva Despotovića, 555
Ljuto cvile do Boga se čuje:
„Dragi Bogo, na svemu ti hvala,
„Jadni ti smo, što smo dočekali?
„Da umremo i gladni i žedni,
„Kod tolikog despotovog blaga, 560
„Do tri kule žutijeh dukata".
A sluša ih prokleta Jerina,
Slijepcima grdno govorila:
„Đeco moja, Glišo i Stjepape!
„Ne mojte se uzdati u baba, 565
„Vašeg baba starog despot Đurđa,
„Nit njegove do tri kule blaga;
„Jera blago mene potrebuje,
„Da ja zidam kule i gradove;
„No uzmite gusle javorove 570
„I gudala od jadikovine,
„Pa hajdete glavom po svijetu,
„Pa prosite te sebe hranite."
Suze rone dva Despotovića,
Suze rone a majci govore: 575
„Majko naša, Đurđeva Jerino!
„Ko će nama konje nabaviti?
„Ko će nama vođe nabaviti?
„Ko li će nam gusle nabaviti
„I gudala od jadikovine, 580
„Pratiti nas glavom po svijetu?"
Al govori Ćurđeva Jerina:
„Đeco moja, Glišo i Stjepane!
„Majka će vam konje nabaviti,
„Majka će vam vođe nabaviti, 585
„Majka će vam gusle nabaviti
„I gudada od jadikovine".
Pa im majka konje nabavila,
I majka im vođe nabavila,
Dvoje suve gusle javorove 590
I gudada od jadikovine,
Iznese im vina i rakije,
I beškota ljeba bijeloga,
I debela mesa ovnujskoga.
Kad se đeca malo prihvatila, 595
Baciše se konj’ma na ramena,
A preda se gusle javorove
I gudala od jadikovine,
Pa odoše glavom po svijetu.
Otidoše od grada do grada, 600
Dok dođoše do grada Stalaća,
Do pod kulu vojvode Todora;
Pa da vidiš dva slijepca mlada,
Dva slijepca dva despotovića,
Kad pod kulom konje odsjedoše, 605
Potegoše gusle javorove
I gudala od jadikovine,
Zagudiše dva Despotovića,
Zagudiše, jasno zapjevaše,
Obojica jednu pjesmu kažu: 610
„Milv Bogo, na svemu ti hvala!
„Jadni ti smo, što smo dočekali,
„Da idemo od grada do grada,
„Da prosimo, da sebe hranimo."
A viđe ih vojvoda Todore 615
Sa čardaka, sa visoke kule,
Pa se strča niz bijelu kulu,
Proli Todor suze niz obraze,
Slijepcima gusle uzaptio,
Uze mlađeg na lijevu ruku, 620
Starijega uze na desnicu,
Iznese ih na visoku kulu,
Za punu ih postavi trpezu,
Ugosti ih svakom đakonijom,
A napoji vinom i rakijom, 625
Gostio ih za petnajest dana;
Ead osvanu jutro šesnajesto,
Al da vidiš vojvode Todora,
On iznese tepsiju dukata,
Te darova dva slijepca mlada, 630
Isprati ih iz svojega dvora.
Otidoše dva slijepca mlada,
Dva slijepca dva Despotovića,
Oni idu od grada do grada,
Dok dođoše na Ercegovinu, 635
A pod kulu Ercega Stjepana;
Pa da vidiš dva slijepca mlada
Dva slijepca, dva Despotovića,
Ead pod kulom konje odsjedoše,
Potegoše gusle javorove 640
I gudala od jadikovine,
Zagudiše dva Despotovića,
Zagudiše jasno zapjevaše,
Obojica jednu pjesmu kažu:
„Mili Bogo, na svemu ti hvala! 645
„Jadni ti smo, što smo dočekali,
„Da idemo od grada do grada,
„Da prosimo, da sebe hranimo.“
Opazi ih Erceže Stjepane,
Pa se strča niz ćemerli-kulu, 650
Proli Stjepan suze od očiju,
Pa dohvati dva slijepca mlada,
Poljubi ih i dva i tri puta,
Uze mlađeg na lijevu ruku,
Starijega uze na desnicu, 655
Uzapti im gusle i gudala,
Iznese ih na ćemerli-kulu,
Za punu ih postavi trpezu
Ugosti ih svakom đakonijom,
A napoji vincem crvenijem 660
Ugosti ih za petnajest dana.
Kad osvanu danak šesnajesti,
Al da vidiš Ercega Stjepana,
On iznese tepsiju dukata,
Te darova dva slijepca mlada; 665
Iz svoje ih kule ispratio.
Otale se đeca podigoše,
Prijeđoše zemlje i gradove,
Svu Srbiju i Hercegovinu,
Đeca prose te se ljebom hrane; 670
Vojvode ih divno dočekuju,
Mlogim blagom đecu darivaju.
Kad prođoše svu Hercegovinu,
Nagaziše na tu Goru Crnu,
Pa dođoše do grada Žabljaka, 675
A pod kulu Crnojević Ive,
Ali Ivo dva veselja gradi,
Sina ženi a seju udaje;
Kad dođoše dva slijepca mlada,
Daleko ih Ivo opazio, 680
Ne dade im gusle potrzati,
No siodi niz bijelu kudu,
Lije Ivo suze niz obraze,
Poljubi ih i dva i tri puta,
Da koji broji i stotinu puta; 685
Uze mdađeg na lijevu ruku,
Starijega uze na desnicu,
Iznese ih na ćemerdi-vulu,
Međ’ gospodu, međ’ svoje svatove;
Kad slijepce svati ugledaše, 690
Na nogama đecu dočekaše,
A proliše suze žalostive,
Pa svi redom đecu izljubiše,
U vrh sofre mjesto načiniše,
Posadiše jedno do drugoga, 695
S desne strane Crnojević Ivo,
A s lijeve dijete Maksime,
Mio sinak Crnojević Ive.
Gosti Ivo dva despotovića,
Ugosti ih za petnajest dana, 700
Kad osvanu jutro šesnajesto,
Nu da vidiš Crnojević Ive,
Stade Ivo ustavi svatove,
Pa zapita dva slijepca mdada:
„Đeco moja, dva despotovića! 705
„Kad idete od grada do grada,
„Pa prosite te sebe hranite,
„I prosite groše i dukate,
„Kaž’te pravo, tako bili zdravo,
„Al prosite da ga naprosite, 710
„Al prosite da se oženite,
„Da li bi se mladi oženili?"
Progovara slijepi Stjepane:
„Gospodaru, Crnojević Ivo!
„Ne prosimo da ga naprosimo, 715
„Već prosimo te sebe hranimo;
„A ja ti se hoću oženiti,
„Evo ovde u tvome Žabljaku,
„U Žabljaku u tvojemu gradu
„Sa arapkom lijepom đevojkom, 720
„Sa arapkom sa zemljidom crnom.“
„Al govori slijepac Grgure:
„Gospodaru, Crnojević Ivo!
„Ne prosimo da ga naprosimo,
„Već prosimo da sebe hranimo; 725
„A ja bih se junak oženio."
Jedva toga dočekao Ivo,
Pa poskoči na noge lagane,
Ode Ivo u kaFaza zlatna,
Svojoj<seji lijepoj Jelici, 730
Božiju joj pomoć nazivao.
Njemu Jelka ljepše prihvatila:
„Da Bog dobro, moj bratac Ivane!"
Ode njojzi Ivo govoriti:
„Sejo moja, lijepa Jelice! 735
„Hoćeš tvoga brata poslušati?
„Hoćeš meni hatar navršpti?
„Hajde pođi za slijepca mdada
„Moja sejo, za Glišu mlađana,
„Stari despot, gospodsko koljeno, 740
„Da s’ njegovo pleme ne ukine,
„Da mu ime sa svim ne ugine,
„Ako sejo, ti brata poslušaš,
„Ako bratu hatar ne pokvariš:
„E da Bog da i Bogorodica; 745
„Ti rodila, sejo, do tri sina,
„Do tri sina tri sokola siva,
„Jedan bio zemlji duhovniče,
„Drugi bio u zemlji junače,
„Treći bio zemlji gospodare." 750
Planu Jelka kako oganj živi,
Pa Jelica bratu govorila:
„Ne ću bogme, moj bratac Ivane
„Ne ću poći za slijepca mlada;
„Volem ovde sede kose plesti 755
„U Žabljaku, u dvoru tvojemu,
„Neg’ uzeti slijepa Grgura."
To Ivanu vrlo žao bilo,
Pa Jelici seji bjesedio:
„Moja sejo, lijepa Jelice! 760
„Kada brata poslušati ne ćeš,
„Kad si meni hatar pokvarila,
„Pa kad sejo za drugoga pođeš:
„E da Bogda i Bogorodica,
„Što rodila sve se kamenilo, 765
„Što ti muško od srca imala
„Sve ti sl’jepo i ćoravo bilo;
„Što ti žensko od srca imala,
„Sve ti kljasto i sakato bilo,
„A po redu sve se kamenilo." 770
Ode Ivo, ostavi Jelicu,
Pa eto ga pred kafaz Mariji,
Pa i njojzi Božiju pomoć viče;
Marija mu ljepše prihvatila:
„Da Bog dobro, moj bratac Ivane." 775
Onda njojzi Ivo govorio:
„Moja sejo, kićena Marija!
„Hoćeš sejo brata poslušati?
„Hoćeš bratu hatar navršiti?
„Hajde pođi za slijepa Glišu, 780
„Stari despot, gospodsko koljeno,
„Da njegovo pleme ne ugine
„I njegovo ime ne ukine,
„Ako seko za slijepca pođeš,
„E da Bog da i Bogorodica, 785
„Ti rodila tri nejaka sina,
„A tri sina tri sokola siva,
„Jedan bio zemlji duhovniče,
„Drugi bio u zemlji junače,
„Treći bio zemlji gospodare.“ 790
A kad začu kićena Marija,
Skoči cura kanda se pomami,
Pa Ivanu grdno progovara:
„A Ivane, moj brate od majke!
„Kam’ ti oči, njima ne viđeo, 795
„Kam’ ti pamet, ti je ne imao?
„Što će tavna noćca bez mjeseca?
„Što li meni junak bez očiju?
„Volem skočit’ u reku Crmnicu
„Nego poći za sl’jepa junaka.“ 800
To Ivanu još žalije bilo,
Od žalosti suze prolivaše,
Suze roni, Mariji govori:
„Moja sejo kićena Marija!
„Kada brata poslušati nehte, 805
„Kad si bratu hatar pokvarila,
„Kada seko za drugoga pođeš,
„Što rodila sve se kamenilo,
„Sve slijepo i ćoravo bilo,
„Sve ti kljasto i sakato bilo, 810
„Muško žensko sve se kamenilo.“
Pa otale Ivo polazio
Kroz odaje, tamo i ovamo,
Dokle dođe seji Anđeliji.
Daleko ga seja ugledala, 815
Pred bratom je na noge skočila,
Njojzi Ivo Božju pomoć daje,
Anđa njemu ljepše prihvatila,
Poljubi ga u skut i u ruku,
Izmače se dvori brata svoga. 820
Onda Ivo, Anđi bjesedio:
„Anđelijo! moja sejo mila!
„Hodi sejo, pa poslušaj brata,
„A ne moj mi hatar pokvariti,
„Pođi sejo za slijepa Glišu, 825
„Stari despot, gospodsko koljeno,
„Da s’ njegovo pleme ne ukine,
„Da mu sasvim ime ne pogine;
„Ako sejo za slijepca pođeš
„I svom bratu hatar ne pokvariš, 830
„E da Bog da i sveta Troica,
„Ti rodila tri ne jaka sina,
„Kako sejo tri sokola siva,
„Jedan bio zemlje duhovniče,
„Drugi bio u zemlji junače, 835
„Treći bio zemlji gospodare."
Mudra bila kitna Anđelija,
Pa Ivanu mudro bjesedila:
„Oj Ivane, moj brate rođeni!
„Hoću tebe, brate, poslušati, 840
„Hoću tebi hatar navršiti,
„Hoću poći za slijepca Glišu
„I ako je oči izgubio
„Ne od Boga, veće od dušmana,
„A od svoje majke i sestrice, 845
„Ja ću njemu vjerna biti ljuba.“
To Ivanu najmilije bilo,
Pa nanovo učini veselje,
I pokupi kitu i svatove,
Sve na izbor mlade Crnogorce, 850
Pa odoše manastiru crkvi,
Te vjenčaše kitnu Anđeliju
Za junaka sl’jepa Gligorija;
Svadbovaše i veseliše se
Za petnajest dana bijelijeh 855
A kad Ivo rasturi veselje,
On pokupi tri stotin’ majstora,
Šest stotina đece rgatara,
A nad svijem Rada neimara
Pa privuče drvlje i kamenje, 860
Te sagradi na ćemere kulu,
Pored svoje a bolju od svoje;
Tu namesti dvoje mladenaca.
Prođe vr’jeme tri mjeseca dana,
Razbole se slijepi Stjepane 865
U Žabljaku bijedome gradu,
U njemu mu suđen danak dođe;
Bolovao tri bijela dana,
Kad četvrto jutro osvanulo,
Stjepo viknu brata Gligorija; 870
„A moj brate slijepi Grgure!
Danas, brate, hoću umrijeti,
„Hodi, brate, da se poljubimo,
„Danas jednom pa nigda do vjeka.“
Glišo dođe te se izljubiše. 875
Onda Stjepo riječ govorio:
„A moj brate, sdijepi Grgure:
„Ako Bogda i Bogorodica,
„Te ti imaš od srca poroda,
„Neguj, brate, kako bolje možeš, 880
„Nek znade sablju i mejdana,
„Ne bi l’ Bog dao i Bogorodica,
„Da osveti naše oči crne,
„Što ih, brate, oba izgubismo,
„Za mladosti za ljepote naše, 885
„U Stambolu kod seje rođene.“
To govori slijepi Stjepane,
To govori sa dušom se bori
To izusti lako dušu pusti.
Lijepo ga bratac ožalio. 890
Malo zatim vr’jeme postojalo,
Glas dopade Đurđevoj Jerini,
Đe se Stjepo junak prestavio,
A Glišo se junak oženio.
Knjigu piše prokleta Jerina, 895
Paje šalje Crnojević Ivu:
„Prijatelju, Crnojević Ivo!
„Jesam čula đe govore ljudi
„Da si Stjepu moga saranio,
„A Grgura moga oženio; 900
„Ak’ istina što govore ljudi,
„Opravi mi sina i nevestu
„Mome dvoru Smederevu gradu,
„Ako l’ mi ih opraviti ne ćeš,
„Hoću silnu vojsku okupiti, 905
„Smedereva i Makedonije,
„I mog zeta Sultan Bajazita,
„Na Crnu ti Goru udariti,
„I na tvoga bijela Žabljaka,
„Svu državu tvoju porobiti, 910
„Tvoju kulu vatrom sagoreti,
„A tebeka uhvatiti živa,
„Na svake te muke udariti,
„Tvom Maksimu oči izvaditi."
Kad Ivanu takva knjiga dođe, 915
Od ina se Ivu nemogaše,
No opravi zeta i nevestu,
I spremi im velike darove,
A dade im mloge pratioce.
Kad dođoše Smederevu gradu. 920
Jerina ih onde dočekala,
Pratioce divno ugostila.
Dobrim darom svakog darivala,
Kroz državu svoju propratila,
Vr’jeme stade za godinu, 925
A kad druga naišla godina,
Porodi se kitna Anđedija,
Rodi čedo prije ne rođeno,
Na njemu mu su junačka znamenja,
Na glavi mu promen dlake vučje, 930
Na ramenu mudra vidra igra
Da je niko premudrit’ ne more,
Iz njedara zmaj plahovit’ bije;
O bedri mu sablja okovana;
Na mišici mače grebeštače. 935
Ko viđaše mani ne bijaše,
Milo bilo svoj srpskoj gospodi,
Al Jerini vrlo muka bilo,
Pa Jerina sitnu knjigu piše,
Tajno piše a tajno je šalje 940
Svome zetu Sultan Bajazitu:
„A moj zete, Sultan Bajazite!
„Dal’ si čuo, da l’ si razumeo?
„Slijepi se Stjepo prestavio,
„A slijepi Glišo oaženio 945
„U Žabljaku gradu bijelome
„Ćercom milom Crnojević Ive:
„Danas mu se muško čedo nađe
„Na njemu su od Boga zpamenja,
„Na glavi mu pramen dlake vučje 950
„Na ramenu mudra vidra igra
„Da je niko premudrit’ ne more,
„Iz njedara zmaj plahovit bije,
„O bedri mu sablja okovana,
„Na mišici mače grebeštače; 955
„Brzo prati na more galiju,
„U galiji turke Stambolije,
„Nosi čedo tvojemu Stambolu,
„Ako ludo čedo bude živo
„Čuvaće ti butun carevinu." 960
Ona misli niko je ne vidi,
Bog donese i sreća od Boga
To ugleda kitna Anđelija,
Pa istrča na čardav od kule,
Đeno Glišo u dušeku spava, 965
Njemu Anđa više glave sjede,
Suze roni niz bijelo lice;
Otište se suza od obraza,
Te kanula na čelo Grguru.
Planu Glišo kavo oganj živi, 970
Pa doziva ljubu Anđeliju:
„Anđelijo, moja vjerna ljubo!
„Al na dvoru vedro al oblačno?
„Ali pada kiša iz oblaka?
„Al je moje prokisnula kula? 975
„Te mi kaplje, spavati mi ne da;
„Skoro sam je pustu opravio,
„Još ne bejah oči izgubio."
Kroz plač Anđa njemu govorila:
„Gospodaru, slijepi Grgure, 980
„Jeste vedro a nije oblačno,
„Niti pada kiša iz oblaka,
„Nit’ je tvoja prokisnula kula;
„Već su suze tvoje Anđelije.“
Onda njojzi Glišo govorio: 985
„Anđelijo moja vjerna ljubo!
„Kakva ti je golema nevolja
„Te ti roniš suze niz obraze?
„Ali nemaš piva i jestiva?
„Al’ kadifu skupo odijelo? 990
„Al’ te moja majka pokarala?
„Al’ te žao bijela Žabljaka,
„Tvoga brata Crnojević Ive;?
„Kaži pravo tako bila zdravo.“
Suze roni kitna Anđelija, 995
Suze roni, kroz suze govori:
„Gospodaru slijepi Grgure!
„To od toga nije ni jednoga;
„Dosta u te piva i jestiva,
,Dosta svile i skupe kadiFe, 1000
„Nit’ me tvoja majka okarala,
„Nit’ me žao bijela Žabljaka,
„Nit’ mog brata Crnojević Ive;
„No Grgure, dragi gospodaru!
„Jutros nam se muško čedo nađe, 1005
„Na njemu su junačka znamenja,
„Na glavi mu pramen dlake vučje,
„Na ramenu mudra vidra igra,
„Da je niko premudrit’ ne more,
„Iz njedara zmaj plahovit bije 1010
„O bedri mu sablja okovana,
„Na mišici mače grebeštače,
„Ko viđaše mani ne bijaše,
„Milo bilo svoj tvojoj gospodi,
„Tvojoj majci vrlo muka bilo, 1015
„Knjigu posla zetu u Stambola,
„Da on spremi Turke u galiji,
„Da odnesu čedo u Stambola,
„Da poturče al’ da posijeku.“
Grgur skoči kanda se pomami: 1020
„Anđelijo, vjerna moja ljubo!
„Dodaj meni divit i hartije,
„Murećepa čim se knjige pišu.“
Hitro ga je ljuba poslušala,
Dobavi mu pero i hartije, 1025
Murećepa čim se knjige pišu.
Knjigu piše sdijepi Grgure,
Od uma je slovo zametnuo,
U pameti sitnu knjigu piše,
Pa je šalje u Budima grada, 1030
A na krilo kralju Matijašu:
„Moj ujače, kralju od Budima!
„Knjigu viđi, časa ne počasi,
„U mene se muško čedo našlo,
„Brzo šalji niz dunav kajika, 1035
„Pa pohitaj gradu Smederevu,
„Nosi čedo bijelu Budimu,
„Ako ludo čedo bude živo,
„Čuvaće ti celu kraljevinu;
„Nu pohitaj ako Boga znadeš, 1040
„Dokle nisu preteknuli Turci,
„Hoće Turci d’jete ugrabiti,
„Nosiće ga turskome Stambolu,
„Hoće d’jete ludo poturčiti,"
Ode knjiga bijelu Budimu, 1045
Al kad kralje knjigu ravgledao,
Proli suze niz gospodsko lice,
Nema kralje nikoga do Boga,
Nema kralje od srca poroda.
Viknu kralje Lazara vozara: 1050
„Slugo moja, Lazare vozare!
„Uzmi sine, trijest kajikdžija,
„I kajika koga tebi drago,
„Pa pohitaj gradu Smederevu;
„No ćeš mene slugo poslušati: 1055
„Kada budeš gradu Biogradu,
„Tu obdani i društvo odmori.
„Kad dan prođe, tavna noćca dođe
„Prekrsti se i Boga pomeni,
„Pa pohitaj niz tiho Dunavo; 1060
„U po noći stić’ćeš Smederevu.
„Pa ti hajde do bijele kule
„Mog sestrića, slijepa Grgura,
„On će tebi muško čedo dati;
„Čedo primi sedi u kajika, 1065
„Pa ne časi časa ni jednoga,
„No se brzo vraćaj u Budima,
„Donesi mi čedo u kolevci.
„Ako Bogda i Bogorodica,
„Te ti stigneš prije nego Turci 1070
„Pa doneseš čedo u kolevci,
„Hoću tebe divno darivati."
U mlađega pogovora nema;
Skoči Lazo na noge lagano,
Pa uzima trijest kajikdžija, 1075
I kajika koga njemu drago,
Otište se niz tiho Dunavo;
Tako njemu Bog i sreća dade,
Stiže Lazo zdravo Biogradu.
Tu je jedan danak obdanio, 1080
Kajikdžije svoje odmorio,
A kad došla ona tavna noćca,
Onda Lazo Boga pomenuo
I presveto ime Isusovo,
Pa pojuri gradu Smederevu, 1085
Tako njemu sreća donijela,
Za tri sata stiže Smederevu,
Do pod kulu slijepa Grgura.
Opazi ga Anđa Grgurova,
Uze ludo čedo u kolevci, 1090
Poljubi ga i dva i tri puta,
Da ko broji i stotinu puta,
Predade ga Lazaru vozaru.
Uze d’jete Lazare vozare,
Unese ga tajno u kajika, 1095
Pa pobježe brzo uz Dunavo.
Bog mu dade, sreća donijela,
Drugi danak stiže u Budima.
A kad kralje čedo ugledao,
I na njemu junačka znamenja 1100
Skupi kralje gospodu madžarsku,
A obori pet stotin’ topova,
Uze čedo na bijele ruke,
Odnese ga u bijelu crkvu,
Te krstio čedo u kolevci. 1105
Lijepo mu ime nađenuše,
Nađenuše: Zmaj-ognjeni Vuče.
Hrani Vuka kralje od Budima,
Kad mu bilo godinica dana,
Kao drugo od tri godipice, 1110
Kad mu bilo tri godina dana,
Kao drugo od šest godinica;
A kad Vuku šest godina bilo,
Poče nosit’ svijetlo oruje
I jahati konje od mejdana, 1115
Poče skakat’ skoka junačkoga
I bacati kamena s ramena;
Niko Vuka nadskočit’ ne more,
Niko Vuka prebacit’ ne more.
Malo vr’jeme za tim postojalo, 1120
Porodi se kitna Anđelija,
U bijelu gradu Smederevu
Ona rodi dva blizanca sina;
Svoj gospodi vrlo milo bilo,
I Jerini dosta milo bilo, 1125
Pa Jerina učini veselje
Dva unuka prati na krštenje.
Lijepo im ime nađenuše:
Jednom Jovan a drugom Maksime.
Kad je đeci šest godina bilo 1130
Tad ih mati na nauke dala.
Brzo đeca knjigu izučiše
I pameti svake dokučiše.
Kad im bilo dvanajest godina,
Đeca staše zemljom upravljati, 1135
S vojvodama zemlju utvrđivat’
To Jerini vrl teško bilo
Tajno piše knjigu šarovitu,
Tajno piše a tajno je šalje
Sultan caru u grada Stambola: 1140
„O moj zete Sultan Bajazite!
„U mog sina slijepa Grgura,
„U njega se dvoje đece našlo,
„Obadva su knjigu izučila
„Oba carsku pamet dokučila; 1145
„Sad im ima dvanaest godina,
„Taman jesu đeca za turčenje.
„Brzo šalji Turke Stambolije,
„Da ti dadem đece obadvoje,
„Al’ poturči ali posijeci, 1150
„Od zla roda nek nema poroda."
Ode knjiga caru u Stambola:
Pa kad Turčin knjige sagledao,
On doziva Muhur-sahibiju:
„Slugo moja, Muhur-sahibija! 1155
„Brzo uzmi trista Stambolija
„I kajika što najbrže ide,
„Pa potrči Smederevu gradu,
„Donesi mi dvoje đece ludo,
„Dva unuka Đrđeve Jerine." 1160
Jedva toga Turčindočekao,
Pa pokupi trista Stambolija
I kajika što najbrže ide,
Pa pojuri Smederevu gradu.
Kad Jerina Turke ugledala, 1165
To je njojzi vrlo milo bilo,
Pa dohvati dva Glišina sina,
Predade ih Muhur-sahibiji.
Kad to viđe kitna Apđelija,
Pisnu mlada kako zmija ljuta, 1170
Pa otide na čardake gornje,
Te kazuje gospodaru svome.
A kad ljubu Glišo razumio
Opet Glišo sitnu vnjpgu piše.
Pa je šalje bijelu Budimu 1175
A na ruke kralju Matijašu:
„Moj ujače, kralju od Budima!
„Sjetuj mene slijepa junaka,
„Šta ću danas od života svoga?
„Imadijah dva blizanca sina, 1180
„Porastoše, vnjigu izučiše,
„Danas im je dvanajest godina,
„Tvoja seja, moja kleta majka
„Oba danas predade Turcima
„Oba danas Turci odvedoše 1185
„Bajazitu caru u Stambola,
„Da poturči al’ da posiječe."
Ode vnjiga kralju u Budima,
A kad kralje knjigu razgledao
I vidio šta mu sitna kaže, 1190
Proli suze niz gospodsko lice.
Do kralja se niko ne desio,
Samo glavom Zmaj-ognjeni Vuče.
Ode Vuče kralju govoriti:
„A moj babo, kralju od Budima! 1195
„I do sad su knjige dolazile,
„Nisu tako žalostive bile;
„Rašta liješ suze od očiju?
„Okle knjiga? ognjem sagorela!
„Nije l’ Bog dao od kakva mejdana? 1200
„Ja ću za te na mejdana ići.“
A kad kralje saslušao Vuka,
Onda Vuku kralje govorio:
„Moje d’jete, Zmaj-ognjeni Vuče!
„Nije ova knjiga od mejdana, 1205
„No od tvoga oca i matere;
„Tebe nije rodila kraljica,
„Nego Anđa ljuba Grgurova,
„A ja sam te, sine, usvoio,
„E te Turci ćaše poturčiti, 1210
„Tvoja majka kitna Anđelija,
„Porodila dva nejaka sina,
„Dva blizanca oba brata tvoja,
„Jednog Jovu a drugog Maksima,
„Danas su im dvanajest godina, 1215
„Pa ih danas odvedoše Turci
„U Stambola caru Bajazitu,
„Da poturče al’ da posijeku;
„No ako te srpkinja rodila,
„I junačkim ml’jekom zadojila, 1220
„Hajde uzmi konja i oružje,
„Pa otimlji braću od Turaka,
„Dok ih Turci poturčili nisu.“
Jedva toga dočekao Vuče,
Pa on skoči na noge lagane, 1225
Ode Vuče konja izbirati
A u tavli kralja Budimskoga;
Kad u tavlu uhodio Vuče
Al’ u tavli šest stotina konja
Dv’jesta hata a trista paripa 1230
I stotina vitkih bedevija;
Kada Vuče konjma dohodio,
Kako kome hatu dolazaše,
Rukama ga za rep uhvataše,
Preko svoje glave preturaše, 1235
A za druge jasle premeštaše.
Sve preturi hate i paripe,
I preturi vitke bedevije,
Za se konja naći ne mogaše;
Najzad nađe jedno ždrebe vrano, 1240
Ispod konja jede ogrizine;
Kucnu Vuče ždrebe po sapima,
Njemu ždrebe ni mukajet nije,
Kad ga Vuče za rep uhvaćaše
Ni s mesta ga maći ne mogaše. 1245
Onda reče Zmaj-ognjeni Vuče:
„Evo kralju konja za junaka.“
A to kralje sa gospodom gdeda,
Pa je kralju vrlo čudno bilo,
A najviše gospodi madžarskoj.— 1250
„Daj mi sada od riznice ključe,
„Da za sebe izberem oružje.“
Dade kralje od riznice ključe.
Kad riznici Vuče dohodio,
Al’ riznica puna pusta blaga, 1255
A suviše svijetla oružja,
Sve od srebra i žežena zlata,
Stade Vuče sablje preturati,
Kako koju sablju dohvaćaše,
Međ’ prste ih Vuče lomijaše; 1260
On izlomi hiljadu sabalja,
Dve hiljade zelenih mačeva,
Za se sablje naći ne mogaše.
Najzad nađe mača grebeštaka,
Na zemljici hrđom pohrđao 1265
Kad ga Vuče među prste uze,
Ni hrđu mu skinut’ ne mogaše,
A kamoli da mača izlomi.
Onda Vuče kralju govorio:
„Evo kralju mača za junaka." 1270
Ta je kralju još čudnije bilo,
Najčudije gospodi madžarskoj!
Ode Vuče na bojeve gornje,
Pa oblači svilu i kadifu
I pripasa mača zelenoga, 1275
Pa doziva Lazara vozara,
Te mu spremi trijest kajikdžija.
U tom sluge vranca osedlali
Čeličnijem đemom zauzdali.
Siđe Vuče na zemljicu crnu, 1280
Matijašu „ostaj zbogom“ viknu,
Pa za uzdu vranca dohvatio,
U kajika šnjime uhodio,
Pa poviknu Lazara vozara,
Lazar viknu trijest kajikdžija, 1285
Niz Dunavo kajik otiskoše.
Kad dođoše pod grad Smederevo,
Al’ pod gradom kitna Anđelija,
Ona kuka kako kukavica,
A prevrće kako dastavica, 1290
Sve spominje Maksu i Jovana.
Iz kajika Vuče izodio,
Anđeliji pomoć nazivao:
„Oj Boga ti lijepa gospođo!
„Kakva ti je golema nevolja, 1295
„Te ti kukaš kako kukavica,
„A prevrćeš kako lastavica?"
Odgovara kitna Anđelija:
„Oj Boga mi, neznani junače!
„Meni jeste velika nevolja 1300
„Imadijah dva blizanca sina,
„Oba Turci jutros odvedoše
„U Stambola caru Bajazitu,
„Da poturči al’ da posiječe."
Njojzi Vuče riječ govorio: 1305
„A ne boj se, lijepa gospođo!
„Ako Bog da i sreća junačka,
„Ja ću tvoju đecu izbavpti.“
Pa se natrag u kajika vrati,
Pa otide niz tiho Dunavo. 1310
Ide Vuče i noću i dnevi,
Dokle dođe na to sinje more.
Kad na sinje more dolazio,
Malo ide Vuče u kajiku,
Srete Vuče na moru galiju, 1315
U galiji Turke Jedrenlije;
Njima Vuče turski selam viče,
Turci njemu selam prihvatali.
Onda Vuče njima govorio:
„Oj Boga vam od mora trgovci! 1320
„Kaž’te pravo, tako bili zdravo,
„Sretoste li na moru galiju,
„U galiji Turke Stambolije,
„I sa njima Muhur-sahibiju?"
Turci mu se krivo kunijahu: 1325
„Oj Boga nam neznani junače!
„Ne sretosmo nikakvu galiju,
„Neviđosmo Turke Stambolije
„Nit’ careva Muhur-sahibiju.“
Ode Vuče malo u napredak. 1330
Srete Vuče na moru galiju,
U galiji Grke i Cincare,
Njima Vuče srpski Boga viče,
Njemu Grci Boga prihvatili,
I nji Vuče za galiju pita, 1335
Ni oni mu kazat’ ne htedoše.
Malo Vuče u napredak pođe,
Srete Vuče Srbe u galiji,
Njima Vuče Boga pazivaše,
Srbi Vuku Boga prihvatiše. 1340
Njima Vuče riječ govoraše:
„Moja braćo, na moru trgovci!
„Kaž’te pravo, tako bili zdravo'
„Sretoste li na moru galiju,
„U galiji Turke Stambolije. 1345
„I careva Muhur-sahibiju?"
Srbi njemu pravo kazivahu:
„Ćeraj brže uz more kajika,
„Ti ćeš stići na moru galiju,
„I u njojzi Turke Stambolije!" 1350
Jedva toga dočekao Vuče,
Pa poviknu Lazara vozara,
Lazar viknu trijest kajikdžija,
Potekoše što brže mogoše,
Pa stigoše na moru galiju, 1355
U galiji Turke Stambolije,
Među njima Muhur- sahibiju.
A kad Vuče dostiže galiju,
On prićera kajik do galije,
Iz kajika skoči u galiju, 1360
Kad pogleda desno i lijevo;
Ali sjede Turci Stambolije,
Duvan puše, gorku kafu piju,
Među njima Muhur-sahibija,
Pred njim stoje dva brata Vukova, 1365
Jedno Maksim a drugo Jovane,
Oba brata stoje nevesela,
Suzama im lice obliveno.
Ka ih zgleda Zmaj-ognjeni Vuče,
On potrže mača grebeštaka, 1370
Okrete se desno i lijevo
Po galiji isiječe Turke,
I pogubi Muhur-sahibiju,
Pa uzima dva brata rođena
Predade ih Lazaru vozaru: 1375
„Idi Lazo, gradu Smederevu,
„Pa ti čuvaj dvoje đece ludo,
„Čekaj mene dok se natrag vratim,
„Hoću ići teti u pohode.“
Ode Lazar gradu Smederevu 1380
I odvede dvoje đece ludo.
Ode Vuče u grada Stabola,
Pa kad Vuče u Stambola dođe,
U lijepo doba dolazio,
Kraj careva dvora prolazio, 1385
Kraj dvora je konja naljutio,
Te mu konjic skače na kolače.
A gleda ga carica Marica.
Sa čardaka, iz careva dvora
Pa Marica sobom govorila: 1390
„Mili Bože, na svemu hvala!
„Dobra konja, lijepa junaka,
„Blago majci koja ga rodila;
„Blago seji koja odgojila
„I đevojci kojoj bude suđen.“ 1395
Ode Vuče u pjanu mehanu,
Pre mehanom konja odsednuo,
Seire ga Turci i Kauri,
A Vuk ode u pjanu mehanu,
Sede Vuče pa se napi vina. 1400
Istom Vuče poče piti vina,
Al’ dopade carevi čauše,
Pa je Vuku čauš govorio:
„Hajd na noge silan Kaurine!
„Tebe care zove na divane.“ 1405
To je Vuče jedva dočekao,
Pa otide caru na divane.
Njemu care riječ besjedio:
„Kaži pravo silan Kaurine!
„Odkuda si, od koga li grada, 1410
„Kako li se po imenu kažeš?“
Vuče mu se od Misira kaže:
„Ja sam rodom od Misira ravna,
„Imenom sam Misirlija Mujo!
„Imao sam dva brata rođena, 1415
„Pa sam došao da braću potražim.“
Opet care Vuku govorio:
„Hoćeš Mujo, biti kapidžija,
„Da me služiš za godinu dana,
„Evo tebi hiljadu dukata, 1420
„A hraniću i tebe i konja?“
To je Vuče jedva dočekao.
Oluži Vuče cara u Stambolu,
Služio ga tri godine dana,
Ma evo mu muke i nevolje, 1425
Ne uluči vr’jeme ni zemana,
Da on dođe do tete Marice,
Da joj vrati žao za sramotu
I osveti oči baba svoga.
Kad s’ navrši tri godine dana, 1430
Pođe care u džamiju carsku,
Preko mora Meki i Medini.
Tad Marica doziva kumriju:
„Oj kumrijo vijerna robinjo!
„Sutra care hoće u džamiju, 1435
„Preko mora Meki i Medini,
„Hoće vodit’ lale i vezire,
„Hoće vodit’ sluge i čauše,
„Brže kaži Misirliji Muju,
„Nek’ se Mujo na kuli razbole, 1440
„Od glavice ali navalice,
„A od srca bez bolesti teške,
„Nek’ ostane na bijeloj kuli.“
U mlađega pogovora nema;
No kumrija na noge skočila, 1445
Pa otide te kazuje Vuku;
„Selam ti je od naše carice:
„Da ne ideš s carem u džamiju,
„Razboli se na bijeloj kuli,
„Od glavice ali navalice, 1450
„A od srca bez bolesti teške.“
Kad u jutru bijel dan osvanu,
Na kuli se Vuče razbolio;
Care ode povede vezire,
Ode care Meki i Medini. 1455
Nu da vidiš carice Marice,
Dozva Vuka u carsku odaju,
Pa ga grli, među oči ljubi,
Pa je Vuku vako besjedila:
„Sedi Mujo na svil’na dušeka, 1460
„Danas ti je u sreću zapalo,
„A u sreću u vijeku tvome,
„Da ti ljubiš caricu Maricu.“
Planu Vuče kako oganj živi,
Pa potrže nože od pojasa, 1465
Proreza joj one b’jele dojke,
A prekrši one b’jele ruke,
Pa kroz dojke ruke proturuje;
A dovati nože i pinjale;
Izvadi joj one oči crne 1470
Pa ih zavi u zlatna jagluka,
Pa otide do vrančića svoga,
Prekrsti se, na vrančića sjede;
Ode Vuče zdravo Smederevu.
Prođe Vuče zemlje i gradove, 1475
Dođe Vuče Smederevu gradu,
Pa otide Jerini na kulu,
Dade njojzi oči Maričine.
Kad ih zgleda prokleta Jerina,
Pisnu kleta kako guja ljuta; 1480
Njojzi bliže dohodio Vuče,
Pa joj prebi i noge i ruke,
Tad poteže tatarku kandžiju,
Na kojoj su dvanajest šibala
I četiri lule od tombaka, 1485
Pa je stade udarati Vuče,
Kud je kuca tu joj koža puca,
A kud bije crna krvca lije.
Ode Vuče ocu i materi,
Zdravo nađe Lazara vozara, 1490
A kod njega Maksu i Jovana.
Uze Vuče i oca i majku,
I uzima dva brata rođena,
Odvede ih kralju u Vudima.
Lijepo ih kralje dočekao 1495
I još ljepše darom darivao;
Vuku dade ravno Kupinovo,
A Jovanu ravno Berkasovo,
A Maksimu Krušedola slavna.
Zelen bore, pusti brdu grane, 1500
Da su zdravo hristijanske glave!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg