Dva Janjića i Saraj-đevojka
0001 Pocmiljela dva Janjića mlada,
0002 Oba brata od jedne matere,
0003 Janjić Bogdan, i Janjić Marjane
0004 U prokletoj sarajskoj tamnici,
0005 U sužanjstvo bega Dilber-bega;
0006 Bacio ih u dno od tavnice,
0007 Morio ih i glađu i žeđu.
0008 Tu cmiljela tri godine dana,
0009 Ni ko ide, ni ih ko oblazi,
0010 Osim jedne Sarajke đevojke;
0011 Krijuć’ ih je često oblazila
0012 Na mazgalu od mračne tamnice,
0013 Ranila ih ljebom bijelijem,
0014 A neđeljom vinom napajala.
0015 Čudila se dva Janjića mlada,
0016 Koja j’ ono cura plemenita?
0017 Te ih hrani, duši mjesta gradi,
0018 Reče Marjan svom bratu Bogdanu:
0019 ”O Bogdane, moj nevoljni druže!
0020 ”Kad prvi put čujemo đevojku,
0021 ”Da nam tura hljeba kroz mazgalu,
0022 ”Upitaj je nek ti pravo kaže,
0023 ”Čija li je od soja kojega? ”
0024 U riječi u kojoj bijahu,
0025 Pomoli se cura na mazgalu,
0026 Hljebac turi, dobro jutro viče.
0027 Bogdan joj se iz dubine javlja:
0028 ”Bog da’ dobro, neznana djevojko!
0029 ”Pridrž’ malo glavu na mazgali,
0030 ”Kaži nam se čija si đevojka,
0031 ”Kako li se zoveš po imenu,
0032 ”Te nas raniš i od smrti braniš? ”
0033 Progovara s mazgala đevojka:
0034 ”Jadna braćo, dva Janjića mlada!
0035 ”Ja vas znadem, vi mene ne znate,
0036 ”Ne smijem se kazat’ po imenu,
0037 ”Moje ime da ne prosočite,
0038 ”bog će dati da ćete me znati. ”
0039 Pa pobježe, ni zbogom ne reče.
0040 Ciče Marjan kao malo d’jete,
0041 Blagosivlje naznanu đevojku:
0042 ”O đevojko, Bog ti sreću dao!
0043 ”Na ovome i na onom sv’jetu,
0044 ”Brzu sreću, mlada đuvegiju,
0045 ”I berićet’ od srca poroda.
0046 Jošt Bogdanu bratu govorio:
0047 ”O Bogdane, brate od matere!
0048 ”Kad doveče dotrči đevojka,
0049 ”Upitaj je nek ti pravo kaže:
0050 ”Je li bila u šeher pazaru,
0051 ”Je li čula što govore Turci,
0052 ”Hoće la nas brzo pogubiti,
0053 ”Il’ obadva ođe okapati? ”
0054 Kad je večer o jaciji bilo,
0055 Čuše glasa na malu mazgalu,
0056 Viče bogdan sa dna od tamnice:
0057 ”Stan’ , đevojko, malo na mazgalu!
0058 ”Kumimo te od neba do zemlje,
0059 ”Kad si tako dobra i duševna,
0060 ”Da ti rečem cigle tri riječi:
0061 ”Prođi šjutra šeherli pazaru
0062 ”Od dućana jednog do drugoga,
0063 ne bi l’ čula što govore Turci,
0064 ”Hoće li nas brzo objesiti,
0065 ”Ili će nas glađu umoriti,
0066 ”Kunem ti se, pa ti vjeru davam,
0067 ”Nikad tebe prosočiti neću. ”
0068 Cura mlada za kletvu hajala,
0069 Jedva čeka da joj zora sine,
0070 Pa uzima groša za aršlukah,
0071 I uzima šinširli jamuka,
0072 I vezena od beze jagluka,
0073 Da kupuje svile i pamuka.
0074 Kada cura u čaršiju došla,
0075 Mudro ide, a mudrije sluša
0076 Od dućana jednog do drugoga
0077 Svud pogađa svilu i pamuka
0078 Sve pogađe, cijenom ne zgađe;
0079 Svu čaršiju tako obredila,
0080 I dočula što govore Turci,
0081 Pa kad večer po jaciji bolo,
0082 Privuče se đe ja naučila.
0083 Zove mlada dva brata rođena:
0084 ”O Janjići, kukaće vam majka:
0085 ”U neđelju koja prva dođe.
0086 ”Obojicu hoće objesiti
0087 ”Pred bijelom Petkovicom crkvom;
0088 ”No, Bogdane, nesretnji junače!
0089 ”Kad vas Turci provedu vezane,
0090 ”Provešće vas kroz našu mahalu,
0091 ”Ti zapjevaj grlom i avazom:
0092 ”Je li igđe majke rišćanice!
0093 ”Al’ nevjeste skoro dovedene,
0094 ”Jal đevojke davno isprošene,
0095 ”Da iznese dvije krpe platna,
0096 ”Dva pokrova za dva brata mlada.
0097 ”Još podvikni što ti grlo dava,
0098 ”Je li igđe brata rišćanina,
0099 ”Da iznese jednu čašu vina,
0100 ”I simita hljeba bijeloga,
0101 ”Da pričesti dva brata Janjića,
0102 ”Prije smrti rad’ manjeg grijeha. ”
0103 To izreče pa brže uteče.
0104 Kad je bilo u svetu neđelju,
0105 Zazvečaše od tamnice ključi,
0106 A škrktanje brave na čekrke,
0107 Zove Turčin dva Janjića mlada,
0108 I spušta im kanafli konopa,
0109 Izvuče ih oba na vratima,
0110 Obojici savezaše ruke,
0111 Povedoše preko Sarajeva:
0112 Kad su bili kroz sokak rišćanski,
0113 Bogdanu se ne da zapjevati,
0114 Al’ zapjeva mladi Marijane,
0115 Ljepše pjeva od svake đevojke:
0116 ”Je li igđe majke rišćanice!
0117 ”Jal’ nevjeste skoro dovedene,
0118 ”Jal’ đevojke davno isprošene?
0119 ”Da iznese dvije krpe platna,
0120 ”Dva pokrova za dva brata mlada;
0121 ”I je l’ igđe brata rišćanina,
0122 ”Da iznese jednu čašu vina,
0123 ”I simita hljeba bijeloga,
0124 ”Da pričesti dva brata Janjića,
0125 ”Prije smrti o manjoj grijoti. ”
0126 Al’ da vidiš duševne đevojke,
0127 Trči mlada dolje na sokaku
0128 Premetnula krpe pro ramena,
0129 U ruci joj punan kondir vina,
0130 A u drugoj somun hljeba vruća,
0131 Teno pruža Janjićima vino,
0132 Ali su im savezane ruke.
0133 Kumi Turke lijepa đevojka:
0134 ”Bogom braćo, Sarajlije Turci!
0135 ”Otpustite Janjićima ruke,
0136 ”Nek založe hljeba bijeloga,
0137 ”I popiju vina crvenoga,
0138 ”Te pričeste po zakonu svome. ”
0139 Turci bili, Boga vjerovali,
0140 Popuštaše obojici ruke,
0141 Bogdan jede i srkuće vina,
0142 A Marijan zagleda đevojku:
0143 ”A ti li si, moje nesuđenje!
0144 ”Klela si me, pak si me uklela,
0145 ”Ja te ne hćeh, babo mi te dava. ”
0146 Đevojka ga mukom zamukuje:
0147 ”Muč’ , Marjane, ujela te guja!
0148 ”kako će te jutros i ujesti,
0149 ”Ako čuju naokolo Turci. ”
0150 Turci sjede, malo počinuše,
0151 Lule pune, a u čakmak krešu.
0152 Kad to viđe plemenita Mara,
0153 Mudra bila turke prevarila,
0154 Pred njim’ baca zlaćene dukate:
0155 ”Na te Turci dara i bakšiša,
0156 ”Sve pred dušom dva brata Janjića. ”
0157 Na blago se Turci slakomiše.
0158 Pobacaše lule i duvane,
0159 Ko će bolje sakupit’ dukate;
0160 A đevojka junačkog koljena,
0161 Pritrčala Janjiću bogdanu
0162 Skida pokrov s desnoga ramena,
0163 U pokrovu sablja zamotana,
0164 Pa s lijeva mladu Marijanu
0165 Ovako im cura veli tajno:
0166 ”Sad udrite dok micat’ možete
0167 ”A red vam je mrijet’ svakojako. ”
0168 Kad se braća sabalj’ dobaviše,
0169 Jurišaše, Boga spomenuše,
0170 I smrtničke na Turke udriše,
0171 Njih dvojica a tridest Turaka.
0172 Posjekoše desetak Turaka,
0173 Dok Marijan rana dopanuo,
0174 U balčaku sablju salomio.
0175 Te mu b’jele savezaše ruke,
0176 Pa udiše na sama Bogdana.
0177 Bogdan maše sabljomi desnicom,
0178 Boga moli, a brata klikuje:
0179 ”Oprosti mi, brate, pri samrti!
0180 ”A ti da si prost i blagoslovljen. ”
0181 To gledala Sarajka đevojka,
0182 Puče curi srce na četvoro,
0183 Vidi cura đe će poginuti
0184 A Marjana pasom savezana,
0185 Pa poleće kao lastavica,
0186 Na Turčina mrtva i krvava.
0187 Izvuče mu noža iz korica,
0188 Pa Marjanu prekida konopa,
0189 I ruke mu malo dovatila.
0190 Kad s’ marijan dobavio ruka,
0191 On ugrabi noža u đevojke,
0192 Pa zapjeva tanko glasovito:
0193 ”Teško bratu bez brata od majke!
0194 ”Ne boj mi se , moj brate Bogdane!
0195 ”Ako sam ti i dopao ranah
0196 ”Živo mi je srce u njedrima. ”
0197 Tako pjeva, a siječe Turke.
0198 Kada Turci viđoše Marjana,
0199 Pleći daše, a bježati staše,
0200 Pobjegoše varoš-Sarajevu,
0201 Grlom kliču a avazom viču:
0202 ”Aman, Turci, naši sokolovi!
0203 ”Pobjegoše dva Janjića mlada. ”
0204 Za njima se potoč otisnula,
0205 Bježe jadna braća bez obzira,
0206 A đevojka za njim pristajala,
0207 Te doziva dva Janjića mlada:
0208 ”O Janjići, crn vam obraz bio!
0209 ”Zar će te me ovđe ostaviti
0210 ”Nevjerenu ni prstenovanu,
0211 ”Da me kolju Sarajevski Turci,
0212 ”Il’ u gori ogladnjeli vuci? ”
0213 Obazre se Janjiću Bogdane,
0214 I kad viđe Sarajku đevojku,
0215 Progovara bratu Marijanu:
0216 ”Marijane, brate od matere!
0217 ”Pričekajmo ovđe na đevojku,
0218 ”Bolje nam je ovđe poginuti
0219 ”Nego mladu onđe ostaviti. ”
0220 Tu je braća malo pričekaše.
0221 Nešto im se dade pogledati,
0222 Kad se polje maglom zamaglilo
0223 Od turskijeh konja i hatova
0224 U poćeru mladim Janjićima.
0225 Ali njima Bog i sreća dala,
0226 Ukriše se u goru zelenu,
0227 Te kroz lišće i zelenu travu
0228 Ukriše se putem stranputice,
0229 Zdravo do’še zavičaju svome;
0230 Privjenčaše Maru za Marjana
0231 Bog im dade lijepa poroda:
0232 Pet sinova i šestu đevojku,
0233 Da se braća ponosit’ mogu,
0234 A sestrici s braćom zaklinjati.
0235 Kažu ljudi istina je bilo,
0236 Nam’ se, braćo, svako dobro svilo.
