Dvanaesti čas/6

Šesta pojava

Šesta pojava

STEPAN i PREĐAŠNjI

JELENA
(začuñeno)
Ti tu?
STEPAN
(On je gologlav; ima mač.)
Šta mogu?
JELENA
Buna u gradu,
Pred gradom Turčin.
STEPAN
Pa kako bude.
JELENA
Ne daj vojnici da grad predadu.
Ljudi iz grada samo grad nude.
Otpora nema, jer vojska stoji.
Pa šta čekaju ratnici tvoji?
STEPAN
Kraljem se nazvah, a nemam vlasti:
Silađija je i kralj i car!
Zemljom njegove vladaju strasti.
A ja? O, da sam vojvoda bar!
Kralj! Prazno ime! Kad vlada on,
Nek i sačuva od pada tron!
JELENA
Šta, nemaš snage? Hoćeš li zlata?
Ja imam zlata kovčege pune.
Riznica na dar meni je data.
Našto da blago u memli trune?
Troši ga; pred njim vrlina pada,
Pred zlatom pršti oklop od nada.
STEPAN
Ostavi.
JELENA
Zete, novac, zlato, čuj!
Od zlata sablje i mačeve kuj!
Još nije dockan, uñu li u grad
Ipak ih možeš rasterati sve:
Daj zlato ljudstvu, da za tebe mre,
Zlato i strasti utišava glad!
Sultanova se prevoza sećaš?
Dukat za jednog vojnika dade!
Zlato! I Mleci pogaziše suze!
Zpato! I mpadi Vladispav pade!
STEPAN
(ravnodušno)
Sećam se.
JELENA
(razljućena ovim odgovorom)
Uh! . . . Br! . . .
Hajde! šta hoćeš? Kaži.
Brani nas! Novca bisage traži.
Uzmi!
(Hvata ga za ramena i trese.)
Hoćeš li? Jednu reč samo!
Kamo ti hrabrost? Kamo ti, kamo?
STEPAN
Još ne znam ništa. Čekaj. Popako.
JELENA
Ti žićiš, radiš, mpitabo, mpako.
STEPAN
Videćeš, čućeš, za dka-tri trena,
Sad je još rano, imaj strppenja.
To rodoljublje ko paka pena
Iščeznuće ti. Viće spasenja.
JELENA
Šša misliš?
STEPAN
Čućeš, rano je sad.
Još ne znam ništa.
JELENA
Ne gubi vreme!
Užas kad pravi heroji neme
Ti mirno gledaš, spržio te ad!
Mrtvog junaka što ukalja sen?
Što sramiš krunu, sramiš skiptar njen?
Kukavče slabi, zar ne smeš u boj?
Šta činiš? Jao. Predao si NAS?
Narode, despot izdaje te tvoj!
Ubij ga, krvlju steci sebi spas!
(Ode naglo levo.)
STEPAN
(Osmehne se.)