Dvanaesti čas/4

Četvrta pojava

Četvrta pojava

MARKO, JELENA, JELAČA

MARKO
(koji se osmehnu na Jelenin uzvik, zvanično Jelači)
Gospođa Mara pismo vam šalje.
JELENA
Šta? Mara? Da li vesnik još čeka?
MARKO
To mora da je budala neka:
Dade mi pismo i ode dalje.
JELENA
Kud ode?
MARKO
Ne znam.
JELENA
Pa šta znači to?
To je uvreda; nisam ja ma ko.
JELAČA
Daj pismo.
MARKO
(Polazi k njoj.)
JELENA
Meni, starija sam ja.
(Uzima mu pismo naglo iz ruke.)
JELAČA
(ustaje)
Majko?
(Hoće da joj oduzme pismo.)
JELENA
(s puno autoriteta)
Reč moju sluša i star i mlad!
(Otvara pismo.)
JELAČA
Ali ja bolje njen razumem rad.
JELENA
(pogleda je zvanično)
Kći majku nečim poučiti zna?
Njen rad! Zaslepljen narod da laže
Blagotvorne mu ikone daje
— Drvo po kome nakaze maže,
Golube, mazge i papagaje —
A narod plaća.
(Smeje se.)
JELAČA
Majko?
JELENA
Ne znam ja?
Ti tek u život sad stupaš, kćeri,
Gde zlato zlatom i blato pravi,
Gde se poštenje sa zlatom meri,
Pa što pretegne. — Čoveku samo
Priroda dade strasti i volju.
Ljudi ljudima sve drugo daju,
Da oko toga posle se kolju.
(Čita pismo, naglo preleće redove. Besna cepa ga na paramparčad.)
JELAČA
(začuđeno)
Šta beše?
JELENA
Dosta! Vojvodo, idi.
(Marko šlazi.)