Dvanaesti čas/2

Druga pojava

Druga pojava

MIHAILO SILAĐIJA i PREĐAŠNjI

JELENA
Laž.
JELAČA
(Spaziv Mihaila, zadubi se u knjige.)
SILAĐIJA
(ulazi iz hodnika)
Gospođo, ču li šta se događa?
Turčin pred gradom s četama stoji.
Nespremna naša vojska se buni.
Poslednje dane naša vlast broji.
Šta da se radi? Narod se diže
Osvetu traži, biskupe pljuje.
Rulja s oružjem pred dvor već stiže,
Za obećanja neće da čuje.
Narod sav besni i krv nam traži,
Anñelovića hoće da sveti;
Na sabljama će sve nas razneti,
Da svoj gubitak time ublaži.
JELENA
Pa šta bi htela ta gomila sad?
Pre tri meseca vodi ga pred sud,
Sad da ga sveti! (Tu se ledi um,
Jer tako čini samo čovek lud!)
Anñelovića stotina kad bi
Bila, ja bih ih povešala sve,
Da svirku prave po svršenoj svadbi,
Jedan po jedan da na kocu mre!
(Snažno zapovedajući.)
Vojvodo, kralja i zemlju brani!
Sa našom krunom svoju brani čast!
(Strasno, sasvim mazno.)
Mihalje!
(Sve) su vojvode na (mojoj strani)
A TI nada mnom samo imaš vlast.
SILAĐIJA
(Uzdršće; hoće da je zagrli. Jelača hukne i zauzne zvaničnu pozu.)