Da mi se ruke olistaju

Da mi se ruke olistaju Pisac: Federiko Garsija Lorka

Izgovaram tvoje ime
u noćnoj pomrčini,
kada se zvezde spuste
da piju na mesečini
i kada spavaju grane
sa listovima skritim.
Tad osetim da tonem
u strasti i muzici.
Sat suludi što peva
časove koji su bili.

Izgovaram tvoje ime
u ovoj noćnoj tmini,
i ime mi se tad tvoje
dalje neg ikad čini.
Dalje od svih blistavih zvezda,
bolnije od blage kiše što kiši.

Da li ću da te volim
kao i onda? Šta skrivi
žalosno srce moje?
Kad oblak mre u visini
kakav me zanos čeka?
Čist, miran da l’ će biti?
Da mi se ruke olistaju
na sjajnoj mesečini!

10. novembra 1919.