Dah jeseni

Dah jeseni
Pisac: Milorad Popović Šapčanin

* * *

DAH JESENI

Jesen tiha i mirna. Umuk'o slavuj, drozd;
Na lozi žutolisnoj sazreva sočni grozd.
S ranih voćaka kruni s' uveo listak lak
I na vetrnim kril'ma spušta s', k'o bolnik svak'.
Trnjina modra, rodna, i sitan, crven glog
I šljiva plavoprašna prosuli porod mnog,
Nebo pogleda blago na situ zemlju dol'...
I ja je ganut gledam, a dušom mine bol.
Da sam ti, nebo, bliže na vis sam ovaj stao.
Zašto samoću tražim? Ko me je ovde zvao?
Da li me dogna amo čovek sujetan, tašt?
Ovde mi tako drago, ja ne znam, nebo, zašt'.
Klonulu dušu tekne tugom zamedljan vaj,
Mis'o se u dalj gubi, a za njom uzdisaj,
I gledam okom suznim u onaj zelen lug:
Tamo je njiva božja i u njoj mnogi drug,
Žrtva mladosti burne, rano pokošen cvet —
U ovom danu jesenjem ala je tužan svet!...

Napomene

Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Javor, 1891, br.4, Rukopis

Izvori

Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 73. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.